„Мудрост је код скромних“

„Што Јехова од тебе захтева! То је да... смерно [’скромно‘, NW] пред Богом својим ходиш“ (МИХЕЈ 6:8).

1, 2. Шта је скромност, и како се она разликује од охолости?

 ЈЕДАН истакнути апостол не жели да привлачи пажњу на себе. Један храбри судија у Израелу назива себе најмањим у дому свога оца. Највећи човек који је икада живео признаје да нема неограничену власт. Сви они показивали су скромност.

² Скромност је супротност од охолости. Особа која је скромна има уравнотежено мишљење о својим способностима и вредностима и није уображена или умишљена. Уместо да је поносна, хвалисава или амбициозна, скромна особа је увек свесна својих ограничења. Стога, она показује дужан обзир према осећањима и гледиштима других и поштује то.

3. Како је то ’мудрост код скромних‘?

³ Библија с добрим разлогом каже: „Мудрост је код скромних“ (Пословице 11:2, NW). Скромна особа је мудра зато што поступа на начин који Бог одобрава, и избегава дух охолости који води до срамоте (Пословице 8:13; 1. Петрова 5:5). Колико је мудро бити скроман потврђују и животи многих Божјих слугу. Осмотримо три примера наведена у првом одломку.

Павле — ’подређени‘ и ’настојник‘

4. Које је јединствене предности имао Павле?

⁴ Павле је био истакнута личност међу првим хришћанима, и то сасвим разумљиво. Током своје службе, он је морем и копном пропутовао на хиљаде километара, и основао је пуно скупштина. Осим тога, Јехова је благословио Павла визијама и даром говорења страним језицима (1. Коринћанима 14:18; 2. Коринћанима 12:1-5). Такође је надахнуо Павла да напише 14 посланица које су сада део Хришћанских грчких списа. Јасно је да се може рећи да се Павле трудио више од свих других апостола (1. Коринћанима 15:10).

5. Како је Павле показао да има скромно мишљење о себи?

⁵ Пошто је Павле био у првим редовима у хришћанским активностима, неки би можда очекивали да је он уживао што је у центру пажње, чак да се разметао својим ауторитетом. Међутим, није било тако, јер је Павле био скроман. Он је себе назвао  ’најмањим од апостола‘ и додао: „Нисам достојан да се назовем апостол, јер сам прогонио Божју скупштину“ (1. Коринћанима 15:9). Као бивши прогонилац хришћана, Павле никада није заборавио да је једино захваљујући незаслуженој доброти уопште и могао бити у добром односу с Богом, а камоли да има посебне предности службе (Јован 6:44; Ефешанима 2:8). Према томе, Павле није сматрао да је због изванредних ствари које је постизао у служби био изнад осталих (1. Коринћанима 9:16).

6. Како је Павле показао скромност у опхођењу с Коринћанима?

⁶ Павлова скромност се нарочито огледала у његовом опхођењу с Коринћанима. Неки од њих су очигледно били очарани онима за које су мислили да су истакнути надгледници, укључујући и Апола, Кифу, па и самог Павла (1. Коринћанима 1:11-15). Али Павле нити је тражио славу од Коринћана нити је користио њихово дивљење. Када их је посетио, није наступио „с разметљивошћу у говору или у мудрости“. Уместо тога, Павле је у погледу себе и својих сарадника рекао: „Нека нас човек процени као Христове подређене и настојнике Божјих светих тајни“ a (1. Коринћанима 2:1-5; 4:1).

7. Како је Павле показивао скромност чак и када је давао савет?

⁷ Павле је показао скромност чак и када је морао да упути снажан савет и упутство. Он је усрдно молио сухришћане „Божјим самилостима“ и „на темељу љубави“ уместо угледом апостолског ауторитета (Римљанима 12:1, 2; Филимону 8, 9). Зашто је Павле то радио? Зато што је стварно на себе гледао као на ’сарадника‘ своје браће, а не као на ’господара њихове вере‘ (2. Коринћанима 1:24). Нема сумње да је Павлова скромност допринела да он буде нарочито драг хришћанским скупштинама из првог века (Дела апостолска 20:36-38).

 Скромно гледиште о нашим предностима

8, 9. (а) Зашто треба да имамо скромно мишљење о себи? (б) Како они који имају одговорности могу показивати скромност?

⁸ Павле је пружио изврстан пример за данашње хришћане. Без обзира какве су нам одговорности поверене, нико не треба да сматра да је изнад других. „Ако неко мисли да је нешто а није ништа“, писао је Павле, „он обмањује свој сопствени ум“ (Галатима 6:3). Зашто? Зато што су ’сви сагрешили и не достижу Божју славу‘ (Римљанима 3:23; 5:12). Да, никада не треба да заборавимо да смо сви наследили грех и смрт од Адама. Посебне предности нас не уздижу изнад нашег ниског, грешног стања (Проповедник 9:2). Као што је то било у Павловом случају, људи једино незаслуженом љубазношћу могу уопште и доћи у добар однос с Богом, а поготово да му служе с посебним предностима (Римљанима 3:12, 24).

⁹ Када је свесна овога, особа која је скромна нити ће се наслађивати сопственим предностима нити ће се хвалисати својим достигнућима (1. Коринћанима 4:7). Када пружа савет или упутство, она то чини као сарадник — а не као господар. Сигурно не би било на месту ако би неко ко се истиче у извесним задацима тражио славу или мамио дивљење суверника (Приче Соломунове 25:27, ДК; Матеј 6:2-4). Једина хвала која је било чега вредна долази од других — али не сме бити изнуђена. А и ако ипак дође, не треба да дозволимо да због ње мислимо о себи више него што треба (Пословице 27:2; Римљанима 12:3).

10. Објасни како неко ко можда изгледа као мањи може заправо бити „богат у вери“.

¹⁰ Када нам је поверена извесна мера одговорности, скромност ће нам помоћи да избегавамо да прекомерно истичемо себе, да стварамо утисак како скупштина напредује само због наших напора и способности. На пример, можда смо нарочито надарени као учитељи (Ефешанима 4:11, 12). Међутим, ако смо скромни, морамо признати да неке од највећих поука које се приме на скупштинским састанцима не долазе с подијума. Зар ниси охрабрен када, на пример, видиш самохраног родитеља који заједно с децом редовно долази у Дворану Краљевства? Или депресивну душу која савесно долази на састанке упркос томе што се стално осећа безвредно? Или младу особу која сигурним корацима духовно напредује упркос лошем утицају у школи и на другим местима? (Псалам 84:11). Те особе можда нису у првом плану. Испити интегритета с којима се оне суочавају углавном пролазе незапажено. Па ипак, такви могу бити „богати у вери“ као и они који су истакнутији (Јаков 2:5). На крају крајева, Јеховина наклоност се стиче верношћу (Матеј 10:22; 1. Коринћанима 4:2).

Гедеон — „најмањи“ у дому свог оца

11. Како је Гедеон показао скромност у разговору с Божјим анђелом?

¹¹ Гедеон, одлучан младић из Манасијиног племена, живео је током бурног периода историје Израела. Божји народ је седам година трпео мадијанско тлачење. Међутим, дошло је време да Јехова ослободи свој народ. Зато се један анђео појавио Гедеону и рекао: „Јехова је с тобом, храбри јуначе!“ Гедеон је био скроман, тако да се није наслађивао славом овог неочекиваног комплимента. Уместо тога, он је с поштовањем одговорио анђелу: „О, господару мој, ако је Јехова с нама, зашто нас снађе све ово?“ Анђео је објаснио ствари Гедеону и рекао: „Избави Израел из руку  Мадијанских.“ Како је Гедеон реаговао? Уместо да нестрпљиво посегне за тим задатком као приликом да постане национални херој, Гедеон је одговорио: „Чиме ли ћу, Јехова, избавити Израел? Гле, породица је моја најсиромашнија у племену Манасијину, и ја сам најмањи у дому оца свога.“ Каква скромност! (Судије 6:11-15).

12. Како је Гедеон показао разборитост у извршавању свог задатка?

¹² Пре него што је послао Гедеона у битку, Јехова га је испитао. Како? Гедеону је било речено да уништи очев олтар подигнут Валу и да посече свети стуб који је стајао до њега. За тај задатак би била потребна храброст, али Гедеон је опет показао скромност и разборитост у начину на који је то урадио. Уместо да прави јавни спектакл, Гедеон је радио под окриљем ноћи када би највероватније прошао незапажено. Осим тога, Гедеон је пришао задатку с примереним опрезом. Узео је десеторицу слугу — можда зато да би неки могли да стражаре док му остали буду помагали да уништи олтар и свети стуб. b У сваком случају, уз Јеховин благослов, Гедеон је извршио задатак, и Бог га је с временом употребио да ослободи Израел од Мадијанаца (Судије 6:25-27).

Показивати скромност и разборитост

13, 14. (а) Како можемо показати скромност када нам се да нека предност службе? (б) Како је брат А. Х. Макмилан пружио изврстан пример у показивању скромности?

¹³ Из Гедеонове скромности можемо пуно тога научити. На пример, како реагујемо када нам се да нека предност службе? Да ли најпре помислимо на истакнутост или престиж до којег ће то довести? Или скромно и у молитви осмотримо да ли можемо испунити оно што се захтева у том  задатку? Брат А. Х. Макмилан, који је свој земаљски пут завршио 1966, пружио је добар пример у овоме. Ч. Т. Расел, први председник Watch Tower Societyja, једном је питао брата Макмилана за његово мишљење о томе ко би могао да брине за дело када он није ту. У разговору који је уследио, брат Макмилан ниједном није предложио себе, иако би било сасвим на месту да он то ради. На крају, брат Расел је позвао брата Макмилана да види да ли може да прихвати ту доделу. „Био сам затечен“, написао је брат Макмилан годинама касније. „Поново сам размислио о томе, врло озбиљно, и молио сам се неко време пре него што сам му на крају рекао да ћу бити срећан да учиним све што могу како бих му помогао.“

¹⁴ Недуго затим, брат Расел је преминуо, и место у канцеларији председништва Watch Tower Societyja остало је упражњено. Будући да је брат Макмилан био за то задужен током последњег проповедничког путовања брата Расела, један брат му је рекао: „Мак, имаш велике шансе за то место. Ти си био специјални представник брата Расела када он није био ту, и свима је рекао да радимо како ти кажеш. И, он је отишао и никад се није вратио. Изгледа да си ти тај који треба да настави.“ Брат Макмилан је одговорио: „Брате, не треба тако гледати на то. Ово је Господово дело и у Господовој организацији добијаш само оно место које Господ сматра да ти одговара; а ја сам сигуран да нисам човек за тај посао.“ Затим је брат Макмилан за тај положај предложио некога другог. Попут Гедеона, имао је скромно мишљење о себи — што је добро да и ми имамо.

15. Који су неки практични начини на које можемо користити разборитост када проповедамо другима?

¹⁵ И ми треба да будемо скромни у начину на који извршавамо своје задатке. Гедеон је био разборит, и није гледао да беспотребно наљути своје противнике. Слично томе и у нашем делу проповедања треба да будемо скромни и разборити с обзиром на то како разговарамо с другима. Тачно је да ми учествујемо у духовном рату да бисмо рушили ’снажно утврђене ствари‘ и „размишљања“ (2. Коринћанима 10:4, 5). Али не треба да с људима разговарамо с ниподаштавањем нити да им пружимо било који ваљан разлог да се увреде због наше поруке. Уместо тога, треба да поштујемо њихова гледишта, да нагласимо шта нам је можда заједничко и да се затим концентришемо на позитивне аспекте наше поруке (Дела апостолска 22:1-3; 1. Коринћанима 9:22; Откривење 21:4).

 Исус — најбољи пример скромности

16. Како је Исус показао да има скромно мишљење о себи?

¹⁶ Најбољи пример скромности јесте пример Исуса Христа. c Иако је имао близак однос са својим Оцем, Исус није оклевао да призна да за неке ствари није био овлашћен (Јован 1:14). На пример, када је Јаковљева и Јованова мајка затражила да њена два сина седе поред Исуса у његовом краљевству, Исус је рекао: „Да седите с моје десне и с моје леве стране није моје да дам“ (Матеј 20:20-23). Једном другом приликом, Исус је спремно признао: „Ја не могу ништа да учиним сам од себе... Не тражим своју вољу, него вољу онога који ме је послао“ (Јован 5:30; 14:28; Филипљанима 2:5, 6).

17. Како је Исус показивао скромност у опхођењу с другима?

¹⁷ Исус је био изнад несавршених људи у сваком погледу, и имао је неупоредив ауторитет од свог Оца, Јехове. Па ипак, Исус је био скроман у опхођењу са својим следбеницима. Није их поражавао импресивним разметањем спознањем. Био је осетљив и саосећајан и узимао је у обзир њихове људске потребе (Матеј 15:32; 26:40, 41; Марко 6:31). Према томе, иако је био савршен, Исус није био перфекциониста. Никада од својих ученика није захтевао више него што су они могли дати, и никада на њих није стављао више него што су могли носити (Јован 16:12). Није никакво чудо што је толико људи налазило окрепу у њему! (Матеј 11:29).

Опонашај Исусов пример скромности

18, 19. Како можемо опонашати Исусову скромност (а) у начину на који гледамо себе, и (б) у начину на који се односимо према другима?

¹⁸ Ако је највећи човек који је икада живео показивао скромност, колико више онда ми то треба да чинимо. Несавршени људи често нерадо признају да једноставно немају апсолутни ауторитет. Међутим, опонашајући Исуса, хришћани теже ка томе да буду скромни. Они нису препоносни да не би дали одговорности онима који су способни да их имају; нити су надмени и неспремни да прихвате упутства од оних који имају ауторитет да их пруже. Показујући дух сарадње, они дозвољавају да све ствари у скупштини теку „пристојно и уредно“ (1. Коринћанима 14:40).

¹⁹ Скромност ће нас такође покренути да будемо разумни у ономе што очекујемо од других и да будемо увиђавни према њиховим потребама (Филипљанима 4:5). Можда поседујемо извесне способности и јаке стране које други можда немају. Па ипак, ако смо скромни, нећемо увек очекивати да други раде баш као што бисмо ми то хтели. Знајући да свако има своје границе, скромно ћемо узимати у обзир недостатке других. Петар је написао: „Пре свега, имајте жарку љубав један према другоме, јер љубав покрива мноштво греха“ (1. Петрова 4:8).

20. Шта можемо урадити да бисмо савладали било какво нагињање ка нескромности?

²⁰ Као што смо научили, мудрост је стварно код скромних. Међутим, шта ако установиш да си склон да будеш нескроман или охол? Немој се обесхрабрити. Уместо тога, следи пример Давида, који се молио: „Од охолих [„дела“, NW] чувај слугу свога, да не обладају мноме“ (Псалам 19:14). Ако опонашамо веру људи као што су Павле, Гедеон и — изнад било кога другог — Исус Христ, лично ћемо доживети истинитост речи: „Мудрост је код скромних“ (Пословице 11:2, NW).

[Фусноте]

Да ли се сећаш?

• Шта је скромност?

• Како можемо опонашати Павлову скромност?

• Шта о скромности можемо научити из Гедеоновог примера?

• Како је Исус пружио најбољи пример скромности?

[Питања за разматрање]

[Слика на 15. страни]

Павле је због своје скромности био драг сухришћанима

[Слика на 17. страни]

Гедеон је користио разборитост у извршавању Божје воље

[Слика на 18. страни]

Исус, Божји Син, показује скромност у свему што ради