Охолост води до срамоте

„Срамота за охолошћу стиже, али мудрост код смерних се нађе“ (ПОСЛОВИЦЕ 11:2).

1, 2. Шта је охолост, и на које начине она води у пропаст?

 ЈЕДАН завидни Левит води бунтовну руљу против Јеховиних наименованих вођа. Један амбициозан кнез кује подлу заверу како би отео престо свога оца. Један нестрпљиви краљ се оглушује о јасна упутства Божјег пророка. Ова три Израелца имају једну заједничку црту: охолост.

² Охолост је особина срца која представља озбиљну претњу по све (Псалам 19:14). Охола особа смело узима ту слободу да ради оно што нема право да ради. То често води у пропаст. У ствари, охолост је упропастила краљеве и због ње су се распала читава царства (Јеремија 50:29, 31, 32; Данило 5:20, ДК). Чак су и неке Јеховине слуге упале у ту замку и доживеле пропаст.

3. Како можемо сазнати које су опасности од охолости?

³ Библија с добрим разлогом каже: „Срамота за охолошћу стиже, али мудрост код смерних се нађе“ (Пословице 11:2). Библија нам говори о примерима који потврђују истинитост ове пословице. Истраживање неких од тих примера помоћи ће нам да видимо која опасност прети када се пређу дозвољене границе. Зато, хајде да осмотримо како су завист, амбиција и нестрпљивост довели до тога да три поменута човека поступе охоло, што је довело до њихове срамоте.

 Кореј — завидни бунтовник

4. (а) Ко је био Кореј, и у којим историјским догађајима је несумњиво и он учествовао? (б) Коју је добро познату ствар он касније организовао?

⁴ Кореј је био Левит из Катове породице, Мојсијев и Аронов братанац. Очигледно је деценијама био лојалан Јехови. Кореј је имао ту предност да буде међу онима који су чудом ослобођени код Црвеног мора, и по свему судећи је учествовао у извршењу Јеховине пресуде над Израелцима који су обожавали теле код горе Синај (Излазак 32:26). Међутим, он је на крају постао коловођа у једној побуни против Мојсија и Арона у којој су учествовали и Датан, Авирон и Авнан из Рувимовог племена, као и још 250 израелских главара. a Они су Мојсију и Арону рекли: „Доста је! јер је цео збор, сви су свети, и Јехова је међу нама. Зашто се ви подижете изнад збора Јеховиног?“ (Бројеви 16:1-3).

5, 6. (а) Зашто се Кореј побунио против Мојсија и Арона? (б) Зашто можемо рећи да је Кореј вероватно потцењивао своје место у Божјем уређењу?

⁵ Зашто се Кореј побунио када је годинама био веран? Мојсије сигурно није тлачио Израел док га је водио, јер је био „човек врло устрпљив, више него ма који други човек на лицу земље“ (Бројеви 12:3). Па ипак, изгледа да је Кореј завидео Мојсију и Арону и као да му је сметало то што су они истакнути, што га је навело да каже — и то погрешно — да су се својевољно и себично уздигли изнад народа (Псалам 106:16).

⁶ Врло је вероватно да је Корејев проблем делимично био и у томе што није ценио предности које је сам имао у Божјем уређењу. Истина, Левити из Катове породице нису били свештеници, али су зато били учитељи Божјег Закона. Такође су носили намештај и посуђе из табернакла када је то све требало преносити. То није био макар какав задатак, јер су са светим посуђем могли руковати само они који су били религиозно и морално чисти (Исаија 52:11). Дакле, када је Мојсије стао пред Кореја, он је у ствари питао: да ли мислите да је ваш задатак толико безначајан да морате тражити још и свештенство? (Бројеви 16:9, 10). Кореј није схватио да је највећа част верно служити Јехови у складу  с његовим уређењем — а не добити неки специјалан статус или положај (Псалам 84:11).

7. (а) Како је Мојсије поступио с Корејем и његовим људима? (б) Како је Корејева побуна доведена до катастрофалног краја?

⁷ Мојсије је позвао Кореја и његове људе да се следећег јутра окупе пред шатором од састанка с кадионицама и кадом. Кореј и његови људи нису били опуномоћени да приносе кад, пошто нису били свештеници. Ако би дошли с кадионицама и кадом, то би јасно показало да ти људи и даље сматрају како имају право да служе као свештеници — чак и након што су имали целу ноћ пред собом да поново претресу ту ствар. Када су се следећег јутра појавили, Јехова је с правом показао свој гнев. Што се тиче оних из Рувимовог племена, „земља отвори уста своја и прогута њих“. Остале, укључујући и Кореја, прогутала је ватра од Бога (Поновљени закони 11:6; Бројеви 16:16-35; 26:10). Корејева охолост је довела до крајње срамоте — Божјег неодобравања!

Одупири се ’склоности према зависти‘

8. Како се међу хришћанима може манифестовати ’склоност према зависти‘?

⁸ Извештај о Кореју служи нам као упозорење. Будући да је код несавршених људи присутна ’склоност према зависти‘, она се може показати чак и у хришћанској скупштини (Јаков 4:5). На пример, можда гледамо на положај. Можда бисмо попут Кореја могли да завидимо онима који имају предности које ми желимо. Или бисмо могли бити попут хришћанина из првог века по имену Диотреф. Он је оштро критиковао ауторитет апостола̂, очигледно зато што је желео да управља. Заиста, Јован је писао да Диотреф „воли да има прво место“ (3. Јованова 9).

9. (а) Који став према скупштинским одговорностима треба да избегавамо? (б) Које је исправно гледиште о нашем месту у Божјем уређењу?

⁹ Наравно, није погрешно ако хришћанин посеже за скупштинским одговорностима. Павле је чак и охрабрио на то (1. Тимотеју 3:1). Међутим, на предности службе никада не треба да гледамо као на симбол престижа, као да смо се тиме што смо их добили помакли за један степеник више на неким наводним степеницама успеха. Сети се да је Исус рекао: „Ко хоће да буде велик међу вама, нека вам буде слуга, и ко хоће да буде међу вама први, нека вам буде роб“ (Матеј 20:26, 27). Сасвим је јасно да би било погрешно ако бисмо завидели онима који имају веће одговорности, као да наша вредност пред Богом зависи од нашег „чина“ у његовој организацији. Исус је рекао: „Ви сте сви браћа“ (Матеј 23:8). Да, било да смо објавитељи или пионири, тек крштени или дугогодишњи чувари интегритета — сви који служе Јехови целом душом имају вредно место у његовом уређењу (Лука 10:27; 12:6, 7; Галатима 3:28; Јеврејима 6:10). Стварно је благослов радити раме уз раме с милионима оних који теже да примене библијски савет: „Опашите [се] понизношћу један према другоме“ (1. Петрова 5:5).

Авесалом — амбициозни опортуниста

10. Ко је био Авесалом, и како је покушао да се улагује онима који су долазили код краља на суд?

¹⁰ Животни пут Авесалома, трећег сина краља Давида, пружа практичну поуку о амбицијама. Овај препредени опортуниста је покушавао да се улагује онима који су долазили код краља на суд. Најпре би наговестио како је Давид незаинтересован за њихове потребе. Затим би оставио суптилност и прешао право на ствар. „Кад бих ја био постављен судијом у земљи“, рекао би Авесалом, „свакоме који би ми долазио с каквом распром или тужбом ја бих учинио по праву.“ Авесаломовом препреденом политизирању није било краја. „Кад би му ко приступио да му се поклони“, каже Библија, „он би му пружио руку своју, те би га задржао и пољубио. Тако чињаше Авесалом са сваким Израелцем који долажаше на суд краљу.“ С којим резултатом? „Авесалом  примамљиваше срца људи Израелаца“ (2. Самуилова 15:1-6).

11. Како је Авесалом покушао да отме Давидов престо?

¹¹ Авесалом је чврсто решио да отме очево краљевство. Пет година раније, он је организовао да се убије Давидов најстарији син Амнон, наводно да би му се осветио зато што му је овај силовао сестру Тамару (2. Самуилова 13:28, 29). Међутим, Авесалом је можда чак и тада имао у виду престо, гледајући на убиство Амнона као на згодан начин да се реши ривала. b Било како било, када је дошао прави тренутак, Авесалом је кренуо у акцију. По целој земљи се прогласио за краља (2. Самуилова 15:10).

12. Објасни како је Авесаломова охолост довела до срамоте.

¹² Авесалом је накратко имао успеха, јер „завера поста јака и народ се све више стицаше к Авесалому“. С временом, краљ Давид је био присиљен да побегне како би спасао свој живот (2. Самуилова 15:12-17). Међутим, Авесаломова каријера је ускоро прекинута када га је Јоав убио, бацио у једну јаму и затрпао камењем. Замисли — овај амбициозни човек који је хтео да буде краљ није чак достојно ни сахрањен након смрти! c Охолост је стварно довела Авесалома до срамоте (2. Самуилова 18:9-17).

Одбаци себичне амбиције

13. Како амбициозан дух може ухватити корена у срцу неког хришћанина?

¹³ Авесаломов долазак на власт и пад који је уследио служи као поука за нас. У данашњем немилосрдном свету, сасвим је нормално да се људи улагују својим претпостављенима, у настојању да им се додворе једноставно да би оставили утисак или можда да би добили неку предност или неко унапређење. У исто време, они се можда хвалишу онима који су им подређени, у нади да ће стећи њихову наклоност и подршку. Ако нисмо пажљиви, такав амбициозан дух може ухватити корена у нашем срцу. Очигледно се то десило код неких из првог века, због чега је постало неопходно да апостоли снажно упозоре на такве (Галатима 4:17; 3. Јованова 9, 10).

14. Зашто треба да избегавамо амбициозан, хвалисав дух?

¹⁴ У Јеховиној организацији нема места за хвалисаве сплеткароше који настоје да „траже своју славу“ (Пословице 25:27, NW). Заиста, Библија упозорава: ’Истребиће Јехова сва уста лажљива [„слаткоречива“, NW], сваки језик величави‘ (Псалам 12:4). Авесалом је имао слаткоречива уста. Говорио је разметљиве ствари онима чија му је наклоност била потребна — само да би стекао жељени положај од ауторитета. Насупрот томе, како смо благословљени што смо међу братством које следи Павлов савет: ’Не радите ништа из свадљивости нити из себичности, него у понизности сматрајте друге већима од себе‘ (Филипљанима 2:3).

Саул — нестрпљив краљ

15. Како је Саул у једном периоду показивао да је скроман?

¹⁵ Саул, који је касније постао краљ у Израелу, једно време је био скроман. Осмотри, рецимо, шта се једном десило када је био млађи. Када је Божји пророк Самуило лепо говорио о њему, Саул је понизно одговорио: „Нисам ли ја од племена Венијаминова, најмањега племена Израелова? И дом мој није ли најмањи од свих домова племена Венијаминових? Што ми дакле говориш тако?“ (1. Самуилова 9:21).

16. На који је начин Саул показао нестрпљивост?

¹⁶ Међутим, касније је Саулова скромност нестала. Док је био у рату с Филистејима, повукао се у Галгал, где је требало да сачека да дође Самуило који ће принети жртве Богу и помолити му се. Када Самуило  није дошао у договорено време, Саул је охоло сам принео жртву паљеницу. Самуило је стигао баш кад је Саул завршио. „Шта си учинио?“ питао је Самуило. Саул је одговорио: „Видех да се народ разилази од мене, да ти не долазиш у одређено време... Тад се усудих да принесем жртву паљеницу“ (1. Самуилова 13:8-12).

17. (а) Зашто би на први поглед могло изгледати да је оправдано то што је Саул урадио? (б) Зашто је Јехова прекорио Саула због његовог нестрпљивог поступања?

¹⁷ На први поглед би могло изгледати да је оправдано то што је Саул урадио. На крају крајева, Божји народ је био „у невољи“, ’притешњен‘ и дрхтао је јер је био у очајној ситуацији (1. Самуилова 13:6, 7). Наравно да није погрешно преузети иницијативу када околности то оправдавају. d Међутим, сети се да Јехова може читати срца и видети наше најдубље потицаје (1. Самуилова 16:7). Дакле, он мора да је видео неке ствари код Саула које нису директно наведене у Библији. На пример, Јехова је можда видео да је Саулова нестрпљивост била подстакнута поносом. Можда је Саула страшно љутило то што он — краљ над целим Израелом — мора да чека неког на кога је он гледао као на старог, спорог пророка! Било како било, Саул је мислио да му Самуилово кашњење даје за право да узме ствари у своје руке и да се оглуши о јасна упутства која је добио. С каквим последицама? Самуило није похвалио Саулову иницијативу. Напротив, оштро је укорио Саула, говорећи: „Сад се твоје краљевство неће одржати... јер ти ниси држао оно што ти је Јехова заповедио“ (1. Самуилова 13:13, 14). Још једном је охолост довела до срамоте.

Чувај се нестрпљивости

18, 19. (а) Опиши како нестрпљивост може довести до тога да данашњи Божји слуга охоло поступи. (б) Шта треба да упамтимо у вези с начином на који делује хришћанска скупштина?

¹⁸ Извештај о Сауловом охолом поступку забележен је у Божјој Речи за нашу корист (1. Коринћанима 10:11). Тако је лако да се наљутимо због несавршености наше браће. Попут Саула, можемо постати нестрпљиви, сматрајући да ако желимо да се ствари исправно ураде, онда морамо да их узмемо у своје руке. Рецимо, претпоставимо да се неки брат истиче по извесним организационим вештинама. Тачан је, упућен у најновији начин обављања скупштинских ствари и даровит је као говорник и учитељ. У исто време, сматра да други не задовољавају његова прецизна мерила, и да нису ни приближно ефикасни као што би то он волео. Да ли му то даје за право да показује нестрпљивост? Да ли треба да критикује своју браћу, можда тако што би сугерисао да када не би било њега ништа не би било обављено и скупштина би посртала? То би било охоло!

¹⁹ Стварно, шта хришћанску скупштину држи на окупу? Вештине управљања? ефикасност? дубина спознања? Додуше, ове ствари су од користи да би скупштина фино функционисала (1. Коринћанима 14:40; Филипљанима 3:16; 2. Петрова 3:18). Међутим, Исус је рекао да ће се  његови ученици првенствено препознавати по љубави (Јован 13:35). Ето зашто брижне старешине, иако гледају да све буде уредно, схватају да скупштина није неки посао у којем је потребно круто управљање; уместо тога, она је састављена од стада којем је потребна нежна брига (Исаија 32:1, 2; 40:11). Охоло непоштовање оваквих начела често доводи до свађа. Насупрот томе, божански ред доводи до мира (1. Коринћанима 14:33; Галатима 6:16).

20. Шта ћемо осматрати у наредном чланку?

²⁰ Библијски извештаји о Кореју, Авесалому и Саулу јасно показују да охолост води до срамоте, као што се и каже у Пословицама 11:2. Међутим, у том истом стиху стоји и ово: „Мудрост је код скромних“ (NW). Шта је скромност? Који нам примери из Библије могу помоћи да појаснимо ту особину, и како ми данас можемо показивати скромност? Осмотрићемо ова питања у наредном чланку.

[Фусноте]

Да ли се сећаш?

• Шта је охолост?

• Како је завист навела Кореја да охоло поступи?

• Шта учимо из извештаја о амбициозном Авесалому?

• Како можемо избегавати дух нестрпљивости који је показао Саул?

[Питања за разматрање]

[Слика на 10. страни]

Саул је постао нестрпљив и поступио је охоло