Како решаваш несугласице?

СВАКОДНЕВНО смо у контакту с различитим личностима. То нам често доноси радост и отвара нове видике. Али то понекад ствара и несугласице, од којих су неке озбиљне, док су друге само мале непријатности у нашој свакодневици. Какве год да су те несугласице, начин на који их решавамо утиче на нас ментално, емоционално и духовно.

Када радимо оно што је у нашој моћи како бисмо на прикладан начин решавали несугласице, то ће допринети да имамо здравији живот и мирније односе с другима. Једна древна пословица каже: „Мирно срце живот јесте телу“ (Пословице 14:30).

Сасвим супротно овоме је општепозната истина: „Онај који не уме себе да савлада, он је ко разваљен град без зидова“ (Пословице 25:28). Ко би од нас волео да се изложи навали неисправних мисли које нас могу навести да поступамо на погрешан начин — на начин који ће повредити друге, а и нас саме? Реакције под утицајем неконтролисаног гнева могу учинити управо то. Исус је у Проповеди на гори препоручио да испитамо свој став, који може утицати на то како решавамо било какве несугласице које бисмо могли имати с другима (Матеј 7:3-5). Уместо да будемо критични према другима, требало би да размишљамо о томе како да развијемо и сачувамо пријатељство с онима који имају другачије гледиште и порекло.

Наш став

Први корак ка решавању наизгледних или стварних несугласица јесте тај да признамо да смо склони погрешном размишљању и погрешним ставовима. Писмо нас подсећа да смо сви грешни ’и не достижемо Божју славу‘ (Римљанима 3:23). Поред тога, ако смо разборити можемо открити да узрок наших проблема није у другој особи. У вези с тим, осмотримо Јонино искуство.

Јона је према налогу од Јехове, отпутовао у Ниниву да би објавио Божју предстојећу осуду над њеним становницима. Срећан исход тога био је да се цео град покајао и исказао веру у истинитог Бога (Јона 3:5-10). Јехова је сматрао да су због свог покајничког става заслужили да им опрости и зато их је поштедео. „Јони се то не допадне и наљути се“ (Јона 4:1). Јонина реакција на Јеховино милосрђе била је изненађујућа. Зашто се Јона љутио на Јехову? Очигледно је Јона био обузет својим сопственим осећањима, мислећи да се осрамотио у друштву. Није схватио Јеховино милосрђе. На љубазан начин, Јехова му је дао снажну поуку која му је помогла да промени свој став и да увиди истакнуту вредност Божјег милосрђа (Јона 4:7-11). Очигледно је требало да Јона промени свој став, а не Јехова.

Да ли и ми понекад исто тако треба да променимо свој став према нечему?  Апостол Павле нас саветује: „Предњачите у показивању части један другоме“ (Римљанима 12:10). Шта је тиме мислио? У једном погледу, он нас подстиче да будемо разумни и да се опходимо према другим хришћанима с дубоким поштовањем и достојанством. То подразумева да признамо да свака особа има право на слободан избор. Павле нас такође подсећа: „Свако ће носити свој сопствени терет“ (Галатима 6:5). Зато, пре него што несугласице створе раскол, како би било мудро да размотримо да ли је потребно да променимо свој сопствени став! Морамо много да се трудимо да бисмо одражавали Јеховино мишљење и сачували мир с другима који истински воле Бога (Исаија 55:8, 9).

Наш приступ

Замисли двоје мале деце како се отимају око исте играчке и свако вуче све јаче и јаче рачунајући да ће бити његова. Та борба је можда пропраћена љутитим речима све док на крају једно од њих не пусти играчку или док се не умеша неко трећи.

Извештај из Постања нам говори да је Аврахам чуо да је настала свађа између његових пастира и пастира његовог братанца Лота. Аврахам је преузео иницијативу, пришао Лоту и рекао: „Немојмо да се свађамо ја и ти, ни моји пастири и твоји пастири, јер смо браћа.“ Аврахам је одлучио да не дозволи да било какав сукоб наруши њихов однос. По коју цену? Као старији човек имао је право на избор, али био је спреман да жртвује то право; био је вољан да одустане од нечега. Аврахам је дозволио да Лот изабере где жели да се пресели са својим домаћинством и стадима. Лот је потом изабрао зелено подручје око Содома и Гоморе. Аврахам и Лот су се разишли у миру (Постање 13:5-12).

Да ли смо спремни да поступимо као Аврахам како бисмо сачували мирољубив однос с другима? Овај библијски догађај пружа нам један леп образац који можемо опонашати када решавамо несугласице. Аврахам је молио: „Немојмо да се свађамо.“ Аврахам је искрено желео да на мирољубив начин постигну решење. Сигурно би такав позив да се сачува мирољубив однос помогао да се гурне у страну било какав неспоразум. Аврахам је онда закључио речима „јер смо браћа“. Зашто жртвовати тако драгоцен однос ради личне склоности или поноса? Аврахам се усредсредио на оно што је било важно. Учинио је то одражавајући самопоштовање и достојанство, а истовремено указујући част свом нећаку.

Премда се појављују ситуације које можда изискују да се умеша неко са стране како би се решила нека несугласица, колико је само боље ако се ствар може решити насамо! Исус нас је подстакао да преузимамо иницијативу у томе да се помиримо с нашим братом и да се извинимо ако је потребно (Матеј 5:23, 24). a То ће захтевати понизност, али Петар је написао: ’Опашите се понизношћу један према другоме, јер Бог се супротставља охолима, а незаслужену доброту даје понизнима‘ (1. Петрова 5:5). Начин на који се опходимо са суобожаваоцима директно утиче на наш однос с Богом (1. Јованова 4:20).

У хришћанској скупштини можемо бити позвани да се одрекнемо неког права да би се сачувао мир. Знатан број оних који су сада повезани с Јеховиним сведоцима дошао је у Божју породицу правих обожавалаца  у последњих пет година. Како то само радује наше срце! Начин на који се понашамо сигурно утиче на њих и на друге у скупштини. То је добар разлог да брижљиво размишљамо о нашем избору забаве, хобија, друштвених активности или запослења, узимајући у обзир како би други могли да гледају на нас. Да ли би се неки наши поступци или речи могли погрешно схватити и тако бити повод за спотицање других?

Апостол Павле нас подсећа: „Све је дозвољено; али није све корисно. Све је дозвољено; али није све изграђујуће. Нека нико не тражи своју корист, него корист другога“ (1. Коринћанима 10:23, 24). Као хришћани, искрено смо заинтересовани за изграђивање љубави и јединства у хришћанском братству (Псалам 133:1; Јован 13:34, 35).

Речи које лече

Речи могу имати снажан позитиван утицај. „Љубазне су речи саће меда, сласт за душу и здравље за тело“ (Пословице 16:24). Истинитост ове изреке илуструје прича о томе како је Гедеон спречио могући сукоб с Јефремовим племеном.

Гедеон, већ дубоко уплетен у битку против Мадијанаца, позвао је Јефремово племе у помоћ. Међутим, када је битка завршена, Јефремово племе се окренуло против Гедеона и оштро га осуђивало што их није звао на почетку борбе. Извештај каже да се „они жестоко посвадише с њим“. Гедеон им је на то рекао: „Па шта сам учинио према ономе што сте ви учинили? Није ли пабирчење Јефремово боље било од бербе Авијезерове? Вама је у руке дао Јехова вође Мадијанске, Орива и Зива. Шта сам ја то могао учинити према ономе што ви чинисте?“ (Судије 8:1-3). Гедеон је пажљиво одабраним и умирујућим речима избегао оно што би се могло претворити у катастрофалан међуплеменски рат. Можда је код људи из Јефремовог племена проблем био у томе што су били сујетни и поносни. Међутим, то није спречило Гедеона у настојању да постигне мирољубив исход. Можемо ли и ми тако поступати?

Код неких бес може навирати и проузроковати да буду непријатељски настројени према нама. Уважимо њихова осећања и радимо на томе да разумемо њихова гледишта. Да ли смо можда ми на неки начин допринели да се тако осећају? Ако јесмо, зашто не признамо да смо једним делом и ми изазвали ту неприлику и покажемо да нам је жао што смо допринели том проблему. Неколико добро промишљених речи могу поправити нарушени однос (Јаков 3:4). Некоме ко је узнемирен можда је само потребно да га љубазно умиримо. Библија запажа да „кад нестане дрва угаси се ватра“ (Пословице 26:20). Да, брижљиво одабране речи изречене у правом духу могу ’утишати јарост‘ и показати се као речи које лече (Пословице 15:1).

Апостол Павле препоручује: „Ако је могуће, колико до вас стоји, будите у миру са свим људима“ (Римљанима 12:18). Тачно је да не можемо контролисати осећања других, али можемо учинити свој део како бисмо унапређивали мир. Уместо да будемо подложни својим сопственим несавршеним реакцијама или реакцијама других, можемо радити на томе да примењујемо добро утемељена библијска начела. Уколико решавамо несугласице онако како нас Јехова поучава, то ће довести до нашег вечног мира и среће (Исаија 48:17).

[Фуснота]

[Слика на 24. страни]

Да ли инсистирамо да све буде по нашем?

[Слика на 25. страни]

Аврахам је пружио диван пример у томе како бити попустљив да би се решила нека несугласица