Мржња у епидемијским размерама

„Људи никада не разумеју оне које мрзе“ (ЏЕЈМС РАСЕЛ ЛОУЕЛ, ЕСЕЈИСТА И ДИПЛОМАТА).

МРЖЊА је данас изгледа свуда око нас. Називи попут Источни Тимор, Косово, Либерија, Литлтон и Сарајево — као и неонацистички, скинхедски и бели расисти — урезали су се у наш ум заједно с дуготрајним сликама угљенисаних рушевина, скоро ископаних масовних гробница и мртвих телеса.

Срушени су снови о будућности без мржње, сукоба и насиља. Данијел Митеран, супруга преминулог француског председника, причала је о својој младости: „Људи су сневали о слободном животу у једном братском друштву у које би могли да имају поверења; у ком би могли да буду у миру са собом, да живе међу другима и с другима; сањали су о здравом, спокојном и достојанственом животу у једном јаком и племенитом свету који би водио рачуна о њима.“ Шта се десило са овим идеалима? Она је са жаљењем рекла: „Мора се признати да се након пола века наш сан налази на удару.“

Садашње оживљавање мржње не може тек тако да се игнорише. Она је јако распрострањена и појављује се у све грознијим облицима. Осећај личне безбедности који милиони примају здраво за готово, угрожен је таласом безочних поступака мржње, где сваки изгледа стравичнији од оног претходног. Чак и ако смо поштеђени мржње у нашим домовима или у нашој земљи, она нас ипак чека на неком другом месту. Доказ о томе вероватно видимо свакодневно у телевизијским вестима и емисијама о текућим збивањима. Нешто од тога се чак проширило и по Интернету. Осмотри неколико примера.

У задњој деценији је уочен беспримеран пораст национализма. „Национализам“, приметио је Џозеф С. Нај Мл., директор Центра Харвард за међународне послове, „у већем делу света расте, а не слаби. Уместо једног глобалног села, широм планете налазе се села која су све свеснија међусобног постојања. То за узврат повећава могућности за сукоб.“

Други облици мржње су подмуклији, скривени унутар граница једне земље или чак унутар комшилука. Када су у Канади петорица скинхедса убили једног старијег сика, тај догађај је „скренуо пажњу на то шта неки виде као оживљавање злочина из мржње у земљи која је често хваљена због своје расне толеранције“. У Немачкој су расистички напади екстремиста, након сталног опадања ранијих година, у 1997. порасли за 27 посто. „То је обесхрабрујуће кретање“, приметио је министар унутрашњих послова Манфред Кантер.

Један извештај из северне Албаније открио је да су више од 6 000 деце практично постали затвореници у својим сопственим домовима због страха да их не убију непријатељи њихове породице. Та деца су жртве крвне освете, „која је парализовала живот  хиљаде породица“. Према Федералном истражном бироу (ФБИ), у Сједињеним Државама су „расне предрасуде подстакле више од половине од 7 755 злочина из мржње пријављених ФБИ који су почињени у 1998. години“. Још неки поводи за злочине из мржње укључују религиозне предрасуде, етничко или национално порекло и инвалидност.

Надаље, наслови у новинама сваког дана указују на епидемију ксенофобије, која је претежно усмерена на избеглице којих сада има преко 21 милион. Нажалост, већина оних који показују мржњу према странцима јесу млади људи, потпирени од стране неодговорних политичких личности и других који траже жртвеног јарца. Мање уочљиви знаци истог феномена укључују неповерење, нетолеранцију и стављање у исти кош људи који су другачији.

Који су неки од разлога због чега се мржња појављује у епидемијским размерама? И шта се може учинити како би се она искоренила? Наредни чланак ће се позабавити овим питањима.

 [Извор слике на 2. страни]

Cover, top: UN PHOTO 186705/J. Isaac

[Извор слике на 3. страни]

Daud/Sipa Press