На посао на пацифичка острва!

 ЧЕКАОНИЦЕ на међународним аеродромима у Бризбену и Сиднеју (Аустралија) брујале су од несвакидашњег узбуђења. Требало је да група од 46 људи лети до сунчане Самое да би се састала с групом од 39 других с Новог Зеланда, Хаваја и из Сједињених Држава. Њихов пртљаг био је скроз необичан — углавном се састојао од алатки као што су чекићи, тестере и бушилице — ствари које човек обично не носи када иде на неко атрактивно пацифичко острво. Али зато ни њихова мисија није била обична.

Треба да путују о свом трошку и да проведу две недеље као неплаћени добровољци у једном програму изградње под надзором Регионалне канцеларије за пројектовање при Аустралијској канцеларији подружнице Јеховиних сведока. Пошто скупштине Јеховиних сведока брзо расту на овим пацифичким острвима, овај програм финансиран добровољним прилозима укључује изградњу Дворана Краљевства, конгресних дворана, мисионарских домова и објеката подружнице, то јест преводилачких канцеларија. Упознајмо неке раднике који су у својим земљама били у тимовима за изградњу Дворана Краљевства.

Макс који поставља кровове долази из Кауре (Нови Јужни Велс, Аустралија). Ожењен је и има петоро деце. Арнолд је с Хаваја. Он и жена имају два сина, а он је уз то и пионир, то јест пуновремени слуга. Попут Макса, и Арнолд служи као старешина у својој матичној скупштини. Очигледно је да ови људи — типични у овом програму — нису добровољци зато што немају где да утроше време. У ствари, они и њихове породице увиђају потребу и желе да учине све што могу да би помогли.

Међународни радници удовољавају једној важној потреби

Једно место где су њихове вештине и услуге биле потребне било је Тувалу, пацифичка земља са око 10 500 људи који живе на удаљеној групи од девет коралних атола у близини екватора и северозападне Самое. Свако острво, то јест атол, има око 2,5 квадратних километара површине. Године 1994. под хитно је била потребна нова Дворана Краљевства за 61 тамошњег Сведока и једна већа преводилачка канцеларија.

У овом делу тропског Пацифика зграде морају бити дизајниране и изграђене тако да издрже  честе бесне олује и циклоне. Међутим, на овим острвима је доступно мало квалитетног грађевинског материјала. Које је решење за то? Свака компонента — од црепова и скеле до намештаја и завеса, ве-це шоља и прскалица за тушеве, чак и шрафова и ексера — била је бродом у контејнерима пребачена из Аустралије.

Пре него што је материјал стигао, унапред основан мали тим припремио је место и излио темељ. Затим су дошли међународни радници да би изградили, офарбали и опремили зграде.

Узгред речено, сав овај посао у Тувалуу разљутио је локалног свештеника који је преко радија објавио да Сведоци граде „Вавилонску кулу“! Шта су у ствари биле чињенице? „Када су људи, који су градили вавилонску кулу из Библије, открили да више не могу међусобно да се разумеју јер им је Бог побркао језик, они су морали да се окане свог пројекта и кулу оставе незавршену“, примећује Грејем, један радник добровољац (Постање 11:1-9). „Сасвим је другачије када се ради за Јехову Бога. Упркос разликама у језику и култури, пројекти се увек заврше.“ А тако је било и са овим пројектом — за само две недеље. Заиста, посвећењу су присуствовале 163 особе, међу којима је била и жена премијера.

Надгледник пројекта Даг рекао је док је размишљао о овом искуству: „Стварно је било уживање радити с добровољцима из других земаља. Неке ствари обављамо на различите начине, имамо различиту терминологију, чак и различите мерне системе, па ипак ниједна од ових ствари није правила никакве проблеме.“ Пошто је учествовао на доста оваквих пројеката, он додаје: „Ово у мом уму појачава мисао да Јеховин народ, уз његову подршку, може да изгради неку грађевину било где на овој земљи без обзира колико то место може да буде изоловано или незгодно. Истина, имамо доста талентованих људи, али Јеховин дух је тај који чини да се све ово изведе.“

Божји дух такође покреће породице Сведока са острва да обезбеде храну и смештај, што је за неке прилична жртва. А то они који уживају ово гостопримство веома цене. Кен из Мелбурна (Аустралија) радио је на сличном пројекту у Француској Полинезији. Он запажа: „Дошли смо као слуге, али су нас третирали као краљеве.“ Тамо где је то могуће, локални Сведоци такође помажу у делу изградње. На Соломоновим острвима жене су ручно мешале бетон. Сто мушкараца и жена попело се високо у планине где су кише обилне и спустило преко 40 тона стабала. Млади људи такође су помагали. Један радник са Новог Зеланда се присећа: „Сећам се једног младог брата, острвљанина, који је истовремено носио две до три вреће цемента. А шљунак је згртао по цели дан, и по сунцу и по киши.“

 То што су локални Сведоци учествовали у овом делу донело је и друге користи. Канцеларија подружнице Watch Tower Societyja из Самое извештава: „Браћа са острва су научила неке занатске вештине које могу да користе у изградњи Дворана Краљевства и у поправкама и реконструкцијама након циклона. Такође им то може помоћи да зараде за живот у заједници где је то врло тешко.“

Програм изградње пружа лепо сведочанство

Колин је био у Хониари и видео је како се гради конгресна дворана на Соломоновим острвима. Импресиониран, написао је локалној канцеларији подружнице Watch Tower Societyja следећу поруку на пиџин енглеском: „Сви они има један ум и нико они мрзовољни, исто, они једна породица.“ Кратко након тога, када се вратио у своје село Арулиго, удаљено 40 километара, он и његова породица су саградили своју Дворану Краљевства. Затим су послали другу поруку канцеларији: „Наша Дворана Краљевства која има чак и пулт је спремна, стога, можемо ли да имамо неке састанке у њој?“ То је било одмах организовано, и преко 60 људи редовно присуствује.

Један саветник Европске уније видео је пројекат у Тувалуу. „Претпостављам да вам ово сви кажу“, коментарисао је једном раднику, „али за мене је ово право чудо!“ Жена која ради на телефонској централи питала је једног другог гостујућег добровољца: „Како то да сте сви тако срећни? Овде је тако вруће!“ Они никада раније нису видели хришћанство на делу, на овако практичан и пожртвован начин.

Жртве без кајања

„Ко обилно сеје, обилно ће и жети“, каже Библија у 2. Коринћанима 9:6. Радници, њихове породице и скупштине настављају да сеју дарежљиво како би помагали Сведоцима на Пацифику. „Моја скупштина ми је платила више од једне трећине износа авионске карте“, каже старешина Рос из Кинкамбара, у близини Сиднеја, „а мој шурак, који је такође пошао, приложио је још 500 долара.“ Један радник платио је себи пут тако што је продао кола. Један други је продао парче земље. Кевину је требало још 900 долара, па је одлучио да прода 16 својих голубова који су били стари од по две године. Преко неких познаника, нашао је купца који му је понудио тачно 900 долара за њих!

„Да ли је долазак оправдао износ авионских карата и изгубљених надница од укупно 6 000 долара?“, питали су Денија и Черил. „Да! Чак и да је та сума дупло већа, било би више него оправдано“, одговорили су они. Алан из Нелсона (Нови Зеланд) додао је: „С новцем који сам потрошио да бих дошао до Тувалуа, могао сам да одем до Европе и још да ми остане. Али да ли бих тада примио благослове или стекао толико пријатеља различитог порекла, или, да ли бих при томе урадио нешто за другога осим за себе? Не! Па и поред свега тога, што год да сам дао мојој острвској браћи, они су ми за узврат дали много више.“

Други кључ за успех овог пројекта јесте подршка породица. Док неке супруге могу да се придруже мужевима и чак помогну на градилишту, друге морају да се брину око деце која иду у школу и око породичног пословања. „То што је моја жена била вољна да се брине око деце и домаћинства док сам ја био одсутан“, рекао је Клеј, „било је далеко већа жртва него моја.“ Заиста, сви мужеви који нису могли са собом да поведу жене додаће овоме једно срдачно „амин“!

Пошто су завршили пројекат у Тувалуу, добровољци сада граде Дворане Краљевства, конгресне дворане, мисионарске домове и преводилачке канцеларије на острвима Фиџи, Тонга, Папуа-Нова Гвинеја, Нова Каледонија и на другим местима. Многи пројекти, међу њима и неке локације у југоисточној Азији још увек су у фази израде нацрта. Хоће ли бити довољно радника?

Очигледно да то неће бити проблем. „Свако одавде, ко учествује у међународним пројектима изградње, замоли да га се сетимо када се неки други пројекат планира“, пише канцеларија подружнице на Хавајима. „Чим се врате кући, почну да штеде за то.“ Зар је уопште могуће да програм не успе када се несебичној преданости, као што је ова, дода Јеховин богати благослов?

[Слика на 9. страни]

Грађа за пројекат

[Слике на 9. страни]

Радници на градилишту

[Слике на 10. страни]

По завршетку пројеката радовали смо се оном што је Божји дух постигао