Пређи на садржај

Пређи на садржај

Дуго трагање је награђено

Дуго трагање је награђено

Дуго трагање је награђено

„ЈЕХОВА? Ко је Јехова?“ Осмогодишња Силвија је ово име видела у једној Библији на јерменском, коју јој је показала једна друга девојчица којој је та Библија била породично благо. Она се распитивала, али тамо где је живела, у Јеревану (Јерменија), нико није могао да јој каже ко је Јехова — ни родитељи, ни наставници чак ни свештеници у локалној цркви.

Силвија је одрасла, завршила школу и запослила се, али и даље није знала ко је Јехова. Као млада одрасла особа, морала је да побегне из Јерменије и након неког времена нашла се у Пољској где је живела у једној собици с другим избеглицама. Једна од њених цимерки је имала редовне посетиоце. „Ко су твоји гости?“, питала је Силвија. „Они су Јеховини сведоци који ме уче о Библији“, био је одговор.

Силвијино срце је заиграло када је чула име Јехова. Најзад је почела да сазнаје ко је Јехова и да је он Бог пун љубави. Међутим, ускоро је морала да напусти Пољску. Затражила је азил у Данској, с друге стране Балтичког мора. Са собом је имала само неколико ствари, а међу њима је била и библијска литература коју су издали Јеховини сведоци. Силвија је на последњој страници једне публикације пронашла списак адреса подружница Watch Tower Societyja. То је било нешто од њених најважнијих личних ствари — њен путоказ до Јехове!

У Данској је Силвија одведена у избеглички логор и одмах је почела да тражи Јеховине сведоке. Са списка адреса је знала да је канцеларија Данске подружнице Watch Tower Societyja у граду Холбеку. Али, где је то? Силвија је путовала железницом у један други логор и на путу до тамо прошла је кроз Холбек! Још једном јој је срце поскочило од радости.

Једног сунчаног дана кратко после тога, Силвија је села у воз и отпутовала у Холбек где је препешачила од станице до канцеларије подружнице. Она се присећа: „Када сам ушла у двориште, села сам на једну клупу и рекла у себи: ’Ово је рај!‘“ У подружници је била срдачно дочекана и најзад је могла да има свој библијски студиј.

Међутим, селила се неколико пута. Из избегличких центара Силвија је прво морала да пронађе Јеховине сведоке и да онда увек изнова започиње свој библијски студиј. Па ипак, након две године сазнала је довољно да би свој живот посветила Јехови. Крстила се и убрзо започела с пуновременом службом. Данске власти су јој 1998. одобриле азил.

Силвија сада има 26 година и служи на оном месту које ју је подсетило на рај, у канцеларији подружнице Јеховиних сведока у Данској. „Шта да кажем?“, запажа она. „Од малих ногу сам трагала за Јеховом. Сада сам га нашла. Маштала сам о томе да свој живот проведем служећи му и ево ме у Бетелу. Молим се да ово буде мој дом и у наредним годинама!“