Покажи став чекања!
Покажи став чекања!
„Уздаћу се у Бога спасења свога [„показаћу став чекања“, NW], услишиће ме мој Бог“ (МИХЕЈ 7:7, ДК).
1, 2. (а) Како је погрешан став нанео штету Израелцима у пустињи? (б) Шта би се могло десити једном хришћанину који не развија исправан став?
МНОГО тога у животу може се гледати позитивно или негативно, у зависности од нашег става. Док су били у пустињи, Израелци су чудом добијали ману. Требало је да погледају око себе ту неплодну земљу и да буду дубоко захвални Јехови за ту храну. Тиме би показали позитиван став. Али, уместо тога, они су се сећали разноврсне хране у Египту и жалили се како је мана неукусна. Какав негативан став! (Бројеви 11:4-6).
2 Слично томе и данас у зависности од става који хришћанин има, нешто може изгледати светло или суморно. Ако нема исправан став, он лако може изгубити радост, а то би било озбиљно, јер као што је Немија рекао: ’Радост Јеховина је [наша] сила‘ (Немија 8:10). Позитиван, радостан став помаже нам да останемо јаки и доприноси миру и јединству у скупштини (Римљанима 15:13; Филипљанима 1:25).
3. Како је исправан став помогао Јеремији у тешко време?
3 Премда је живео у тешким временима, Јеремија је показао позитиван став. Чак и кад је био сведок ужаса приликом пада Јерусалима 607. пре н. е., ипак је тада видео и позитивне стране. Јехова неће заборавити Израел, и нација као нација ће преживети. У својој књизи под насловом Јеремијине тужбалице написао је следеће: „Нису се исцрпле милости Јеховине, и није нестало милосрђа његовог. Оне се сваког јутра понављају, Велика је верност твоја!“ (Јеремијине тужбалице 3:22, 23). Божје слуге су током историје гледале да и у најтежим околностима задрже позитиван, па чак и радостан став (2. Коринћанима 7:4; 1. Солуњанима 1:6; Јаков 1:2).
4. Какав је став Исус сачувао, и како му је то помогло?
4 Шест стотина година после Јеремије, и Исусу је поседовање позитивног става помогло да истраје. Читамо следеће: „Због радости која је стајала пред [Исусом] претрпео је мученички стуб, презревши срамоту, и сео с десне стране Божјег престола“ (Јеврејима 12:2). С каквим год се противљењем или прогонством суочавао — чак и с патњом на мученичком стубу — Исус је имао у мислима ’радост која је стајала пред њим‘. Та радост је била у томе што је имао предност да оправда Јеховин суверенитет и посвети његово име, и што је омогућио да у будућности послушно човечанство доживи велике благослове.
Попримити став чекања
5. У којој ће нам карактеристичној ситуацији став чекања помоћи да задржимо исправно гледиште?
5 Ако развијамо мисаони став попут Исусовог, нећемо изгубити Јеховину радост чак ни онда кад не иде све онако како бисмо ми то хтели и када бисмо хтели. Пророк Михеј је рекао: „Али ја ћу гледати ка Јехови, уздаћу се у Бога спасења свога [„показаћу став чекања“, NW], услишиће ме мој Бог“ (Михеј 7:7; Јеремијине тужбалице 3:21, NW). И ми можемо показати став чекања. Како? На много начина. Примера ради, можда сматрамо да је неки брат који има ауторитет погрешно поступио и да је одмах потребна нека исправка. Став чекања ће нам омогућити да размишљамо на следећи начин: ’Да ли је он стварно погрешио, или се мени само чини? Ако је погрешио, да ли можда Јехова дозвољава да се то дешава зато што сматра да ће се та особа поправити и да драстичне поправне мере нису неопходне?‘
6. Како ће став чекања помоћи некоме ко се бори с неким личним проблемом?
6 Став чекања нам треба ако нас мучи неки лични проблем или се боримо с неком слабошћу. Претпоставимо да молимо Јехову за помоћ, али проблем и даље постоји. Шта онда? Морамо учинити све што је у нашој моћи како бисмо решили проблем, а затим исказати веру у Исусове речи: „Стално молите, и даће вам се; стално тражите, и наћи ћете; стално куцајте, и отвориће вам се“ (Лука 11:9). Стално се моли и чекај на Јехову. У право време и на свој начин Јехова ће услишити твоје молитве (1. Солуњанима 5:17).
7. Како ће нам став чекања помоћи у нашем гледишту о постепеном јаснијем разумевању Библије?
7 Док се библијска пророчанства испуњавају, ми све јасније разумемо Писмо. Међутим, понекад можда мислимо да неко разјашњење касни. Ако га нема на видику онда када бисмо ми то хтели, да ли смо тада спремни да чекамо? Сети се да је Јехова сматрао да је прикладно да ’свету тајну о Христу‘ открива мало по мало и то у раздобљу од око 4 000 година (Ефешанима 3:3-6). Да ли ми онда имамо икакав разлог да будемо нестрпљиви? Да ли сумњамо у то да је „верни и разборити роб“ наименован да Јеховином народу „даје храну у право време“? (Матеј 24:45). Зашто бисмо себе лишили божанске радости зато што нам није све у потпуности јасно? Сети се да Јехова одлучује када и како ће открити своје ’тајне‘ (Амос 3:7).
8. Како се показало да је Јеховино стрпљење корисно за многе?
8 Неки се могу обесхрабрити зато што мисле да после толико година верне службе можда неће доживети да виде ’велики и страховити дан Јеховин‘ (Јоил 2:30, 31). Па ипак, могу се охрабрити када гледају позитивну страну. Петар је дао следећи савет: „Стрпљење нашег Господа сматрајте спасењем“ (2. Петрова 3:15). Јеховино стрпљење је омогућило још милионима праведних људи да упознају истину. Зар то није дивно? Сем тога, што дуже Јехова показује стрпљење, то више имамо времена да ’радимо на свом спасењу са страхом и дрхтањем‘ (Филипљанима 2:12; 2. Петрова 3:11, 12).
9. Како ће нам став чекања помоћи да истрајемо ако смо ограничени у ономе што можемо да учинимо у служби за Јехову?
9 Став чекања нам помаже да се не обесхрабримо када нас противљење, болест, поодмакле године или други проблеми спутавају у служби за Краљевство. Јехова очекује од нас да му служимо целим срцем (Римљанима 12:1). При том, Божји Син, који осећа ’самилост према јаднима и убогима‘, не захтева више него што ми разумно можемо учинити; а ни Јехова (Псалам 72:13). Дакле, подстакнути смо да чинимо оно што можемо, стрпљиво чекајући да се околности промене — било у овом систему ствари или у оном који треба да дође. Упамти: „Бог није неправедан да заборави ваше дело и љубав коју сте показали према његовом имену, тиме што сте служили светима и што и даље служите“ (Јеврејима 6:10).
10. Коју лошу особину може избећи онај ко има став чекања? Објасни.
10 Став чекања нам такође помаже да не будемо арогантни. Неки су постали отпадници јер нису били спремни да чекају. Можда су сматрали да нешто треба да се мења, или што се тиче разумевања Библије или по питању организационих ствари. Али нису схватили да Јеховин дух покреће верног и разборитог роба да врши измене у време које је Он одредио, а не када ми сматрамо да је то потребно. Све промене морају бити у складу с Јеховином вољом, а не с нашим личним идејама. Отпадници су дозволили да им арогантан став извитопери размишљање и да их спотакне. Али, да су попримили Христов мисаони став могли су да сачувају своју радост и остану међу Јеховиним народом (Филипљанима 2:5-8).
11. Како можемо искористити време ишчекивања, и чије примере тиме следимо?
11 Наравно, ако желимо да задржимо став чекања то не значи да треба да будемо лењи или неактивни. Имамо шта да радимо. На пример, треба да се заокупимо личним проучавањем Библије и да на тај начин покажемо то исто живо занимање за духовне ствари какво су показали и верни пророци, па чак и анђели. О таквом занимању Петар каже: „Баш то спасење су марљиво испитивали и пажљиво истраживали пророци... Баш у те ствари анђели желе да завире“ (1. Петрова 1:10-12). Није само лично проучавање преко потребно већ и редовно посећивање састанака и молитва (Јаков 4:8). Они који редовно узимају духовну храну и друже се са сухришћанима показују да су свесни својих духовних потреба и показују да су попримили Христов мисаони став (Матеј 5:3).
Поседуј реално гледиште
12. (а) Какву су независност тражили Адам и Ева? (б) Која је последица слеђења Адамовог и Евиног пута?
12 Када је створио први људски пар, Бог је за себе задржао право да поставља мерила за добро и зло (Постање 2:16, 17). Међутим, Адам и Ева су желели независност од Божјег вођства, а последица тога је свет који данас видимо око себе. Апостол Павле је рекао: „Преко једног човека у свет [је] ушао грех и преко греха смрт, и тако се смрт проширила на све људе јер су сви сагрешили“ (Римљанима 5:12). Шест хиљада година људске историје од Адамовог доба доказало је истинитост Јеремијиних речи: „Знам Јехова! Пут човека није њему у власти, не може човек када ходи да управља корацима својим“ (Јеремија 10:23). То што признајемо да су Јеремијине речи истините не значи да смо малодушни. То је реалност. То објашњава да је све ове дуге векове ’човек над човеком владао да га несрећним учини‘ зато што су људи владали независно од Бога (Проповедник 8:9).
13. Које реално гледиште имају Јеховини сведоци о томе шта људи могу постићи?
13 С обзиром на ситуацију у којој се налази човечанство, Јеховини сведоци схватају да постоје границе у ономе што се може постићи у садашњем систему ствари. Позитиван став нам може помоћи да сачувамо радост, али то није рецепт за све. Почетком 1950-их, један амерички свештеник је објавио бестселер под насловом Моћ позитивног размишљања. У тој књизи се наводи да се већина препрека може превазићи ако им се приступи с позитивним ставом. Позитивно размишљање је сигурно за похвалу. Али искуство показује да знање, вештина, материјална средства и сијасет других фактора ограничавају оно што ми као појединци можемо постићи. Проблеми на светском нивоу су напросто толико велики да их људи не могу успешно решити — колико год да су оптимисти!
14. Да ли Јеховини сведоци имају негативан став? Објасни.
14 Због реалног гледишта о тим проблемима, Јеховини сведоци су понекад оптужени да имају негативан став. Међутим, они ревно причају људима о јединој Особи која може трајно побољшати судбину човечанства. У томе такође опонашају Христов мисаони став (Римљанима 15:2). Они су запослени помагањем људима да постигну добар однос с Богом. Знају да ће то на дуге стазе донети највише добра (Матеј 28:19, 20; 1. Тимотеју 4:16).
15. Како дело Јеховиних сведока помаже појединцима да постану бољи људи?
15 Јеховини сведоци не игноришу социјалне проблеме у својој околини — нарочито не нечисте небиблијске поступке. Пре него што нека заинтересована особа постане Јеховин сведок, она се мења, и често мора да савлада пороке који стварају зависност и који се не допадају Богу (1. Коринћанима 6:9-11). Тако су Јеховини сведоци помогли некима да престану да пију, да се дрогирају, да живе неморално и да се ослободе опсесије коцкања. Кад су се промениле, такве особе су научиле да се старају за своју породицу на један одговоран и поштен начин (1. Тимотеју 5:8). Када се појединцима и породицама помогне на овај начин, смањују се проблеми у друштву — има мање зависника од дроге, мање случајева насиља у породицама и тако даље. Тиме што се и сами држе закона и што помажу другима да промене свој живот набоље, Јеховини сведоци смањују бреме организацијама које се баве социјалним проблемима.
16. Зашто се Јеховини сведоци не прикључују реформаторским покретима у свету?
16 Да ли онда Јеховини сведоци мењају моралну климу у свету? Током протекле деценије број активних сведока порастао је с нешто мање од 3 800 000 на скоро 6 000 000. То је пораст од око 2 200 000 људи, од којих су многи прекинули с неисправним навикама када су постали хришћани. Многима се живот побољшао! Па ипак, тај број је веома мали у поређењу с порастом броја светског становништва у том истом периоду — 875 000 000! Јеховиним сведоцима је на неки начин извор радости да помажу људима који се одазивају, премда схватају да ће мало њих кренути путем живота (Матеј 7:13, 14). Док Сведоци чекају да се стање у свету побољша, што само Бог може остварити, они се не мешају у реформаторске покрете у свету, који често почињу с добрим намерама, али се завршавају разочарањем, па чак и насиљем (2. Петрова 3:13).
17. Шта је Исус чинио да би помогао другима, а шта није?
17 Заузимањем таквог става, Јеховини сведоци показују исто поуздање у Јехову какво је Исус имао док је био на земљи. Он је давно у првом веку чудотворно лечио (Лука 6:17-19). Чак је и ускрсавао мртве (Лука 7:11-15; 8:49-56). Али није уклонио проблем болести нити је победио смрт као непријатеља. Знао је да још није дошло време које је Бог одредио за то. С таквим изванредним способностима које је имао као савршен човек, Исус је вероватно могао да учини много тога у решавању озбиљних политичких и социјалних проблема. Изгледа да су неки његови савременици желели да он преузме власт и по томе поступа, али он је то одбио. Читамо следеће: „Кад су људи видели знакове које је учинио, говорили су: ’Ово је сасвим сигурно пророк који је имао да дође у свет.‘ Зато Исус, знајући да желе да дођу и да га ухвате да би га поставили за краља, поново се повуче у гору, сасвим сам“ (Јован 6:14, 15).
18. (а) Како је Исус увек показивао став чекања? (б) Како се Исусова активност променила од 1914?
18 Исус није хтео да се меша у политику нити у чисто социјални рад, јер је знао да још није дошло време да прими краљевску власт и да лечи све људе и на сваком месту. Чак и када је узашао у бесмртан духовни живот на небесима, био је спреман да чека на време које је Јехова одредио пре него што предузме акцију (Псалам 110:1; Дела апостолска 2:34, 35). Међутим, откад је 1914. године устоличен за краља Божјег Краљевства, кренуо је да ’побеђује и доврши своју победу‘ (Откривење 6:2; 12:10). Колико смо само захвални што можемо да се подложимо његовом краљевању, док други који тврде да су хришћани не желе ништа да знају о библијским учењима о том Краљевству!
Чекање — извор фрустрације или радости?
19. Када чекање ’мори срце‘, а када је оно извор радости?
19 Соломон је знао да чекање може бити фрустрирајуће. Он је написао: „Одложена нада срце мори“ (Пословице 13:12). Свакако, ако човек има неоснована очекивања, онда се може десити да му разочарање мори срце. Међутим, ишчекивање неког срећног догађаја — можда венчања, рођења детета, или поновног виђења са онима које волимо — може нас испунити радошћу много пре него што се то деси. Та радост је већа ако мудро користимо то време, припремајући се за тај догађај.
20. (а) Које предивне догађаје с поуздањем очекујемо да видимо? (б) Како можемо наћи радост док чекамо да Јехова испуни своје намере?
20 Када смо потпуно сигурни да ће се наша очекивања испунити, онда време чекања не мора да нам ’мори срце‘, чак и ако не знамо када ће се наша очекивања испунити. Они који верно обожавају Бога знају да је Христова Миленијумска владавина близу. Сигурни су да ће видети крај смрти и болести. Они жељно и радосно ишчекују време када ће изразити добродошлицу милијардама ускрснулих, међу којима су и њихови вољени (Откривење 20:1-3, 6; 21:3, 4). У ово време еколошких криза, они се радују сигурном изгледу да ће видети Рај успостављен на земљи (Исаија 35:1, 2, 7). Колико је онда мудро да промишљено користимо време чекања и да ’увек будемо богато запослени у Господовом делу‘! (1. Коринћанима 15:58). Настави да се духовно храниш. Изграђуј још блискији однос с Јеховом. Тражи оне које срце подстиче да служе Јехови. Охрабруј сувернике. Потпуно искористи време које је Јехова одредио, без обзира колико дуго то може бити. Тада ти чекање на Јехову никада неће ’морити срце‘. Напротив, испуниће те радошћу!
Можеш ли објаснити?
• Како је Исус показао став чекања?
• У којим ситуацијама је хришћанима потребан став чекања?
• Зашто су Јеховини сведоци задовољни док чекају на Јехову?
• Како чекање на Јехову може бити извор радости?
[Питања за разматрање]
[Слике на 12. страни]
Исус је истрајао због радости која је стајала пред њим
[Слика на 13. страни]
Радост можемо сачувати чак и после много година службе
[Слике на 15. страни]
Милиони људи су побољшали свој живот кад су постали Јеховини сведоци