Ми смо од оних који имају веру

Објављивање Божјег Краљевства на острвима Фиџи

ИСУС ХРИСТ је једном говорио о два пута. Један је простран и води у смрт. Други је тесан, али води у живот (Матеј 7:13, 14). Да би омогућио људима да изаберу прави пут, Јехова Бог намерава да се добра вест о Краљевству проповеда по целом свету (Матеј 24:14). Тако људи посвуда слушају поруку о Краљевству, а неки одабирају живот и тако постају једни ’од оних који имају веру, да душу живом сачувају‘ (Јеврејима 10:39). Позивамо те да прочиташ како су неки са острва̂ Фиџи и других оближњих острва на Јужном Пацифику изабрали живот.

Они су се поуздали у Јехову

Мере је још увек ишла у школу када је први пут чула поруку о Краљевству 1964. године. Пошто је била изолована на једном удаљеном острву, имала је мало контакта с Јеховиним сведоцима. Међутим, на крају је била у могућности да добије тачно спознање о Библији. Дотле се већ удала за човека који је у свом селу био вођа једног клана. Због тога што је Мере изабрала да живи по библијским начелима, супруг и његови рођаци су окрутно поступали с њом, а мештани тог села су је омаловажавали. Упркос томе, крстила се 1991.

Убрзо после тога је њен муж Џосуа постао мекши у свом ставу и чак је почео да присуствује библијским разговорима које је Мере водила с децом. Престао је да посећује методистичку цркву. Ипак је као вођа још увек председавао недељним сеоским састанцима. У очима мештана Џосуа је био нелојалан, јер је за становнике села на острвима Фиџи методистичка црква била саставни део живота. Зато га је локални пастор наговарао да се врати својој некадашњој религији.

Џосуа је храбро изјавио да су он и његова породица изабрали да обожавају Јехову Бога „духом и истином“, и да су одлучни у томе (Јован 4:24). На следећем сеоском састанку, врховни вођа је одлучио да се Џосуа и његова породица протерају из села. Дали су им седам дана да напусте острво, своју кућу, земљу и усеве — да, сва своја средства за живот.

Духовна браћа с другог острва притекла су у помоћ Џосуи и његовој породици, помажући им да нађу место где ће живети и земљу на којој ће гајити усеве. Џосуа и његов старији син су сада крштени, а други син служи као некрштени објавитељ добре вести. Мере је недавно почела да служи као општи пионир (пуновремени објавитељ Краљевства). Зато што су изабрали да служе Јехови изгубили су положај и материјалне ствари, али попут апостола Павла, они сматрају да је то ништа у односу на оно што су добили (Филипљанима 3:8).

Избор који се тицао савести

Одлука да се следи библијски школована савест захтева веру и храброст. То је сигурно било и у случају новокрштене Сураанг, једне младе жене која живи на кирибатском острву Тарава. Пошто ради у болници као медицинска сестра, Сураанг је затражила да буде ослобођена једног аспекта свог посла. Њен захтев није био прихваћен и због тога је премештена у мали медицински центар на једном изолованом острву где је била одвојена од других суверника.

 На том острву је обичај да сви дошљаци принесу жртву локалном „духу“. Људи верују да их чека смрт уколико то не учине. Пошто Сураанг није дозволила да се овај чин идолопоклонства изврши за њу или оне који су били с њом, мештани су очекивали да ће је удавити дух ког је увредила. Пошто се ни њој ни онима који су били с њом није десило никакво зло, пружиле су јој се многе прилике да да̂ добро сведочанство.

Али ту није био крај њеном испиту. Неки младићи с тог острва сматрали су изазовом да заведу младу жену која ту борави. Међутим, Сураанг је одбила њихово удварање и сачувала своју беспрекорност пред Богом. Штавише, била је у могућности да служи као општи пионир иако је као медицинска сестра била на дужности 24 сата дневно.

Пре свечаног ручка у њену част, када се спремала да оде с тог острва, угледни људи из села су изјавили да је она била први прави мисионар који их је посетио. Због тога што је заузела чврст став за библијска начела, други с тог острва су се повољно одазвали на поруку о Краљевству.

Физички изазови

Јеховин народ који живи у неким изолованим селима мора да уложи велики напор да би учествовао у служби и посећивао хришћанске састанке. Осмотри пример четири крштена Сведока — једног мушкарца и три жене — којима треба више сати да би отишли на састанке и вратили се. На том путовању и у одласку и при повратку треба да пређу три реке. Када је висок водостај, брат први преплива реку носећи у великом кухињском лонцу њихове торбе, књиге и одећу за састанак. Затим плива назад да би помогао тим трима сестрама.

Друга мала група која посећује састанке на далеком кирибатском острву Ноноути, суочава се с другачијим изазовима. У кућу у којој се састају може да стане само седам или осам особа. Други присутни седе напољу и вире кроз жичану мрежу од које су начињени зидови. Место где се састају боде очи других мештана који одлазе у своје импресивне цркве. Наравно, Јеховине слуге схватају да су људи, а не грађевине, оно што је с Божјег гледишта заиста пожељно (Агеј 2:7). Једна крштена сестра с тог острва је стара и не може пуно да хода. Али једна млада жена која је некрштени објавитељ помаже јој у служби тако што је гура у колицима. Какво само цењење оне показују за истину!

Више од 2 100 објавитеља који служе на острвима Фиџи одлучни су да наставе да објављују добру вест о Божјем Краљевству. Они су уверени да ће још многи бити међу ’онима који имају веру, да душу живом сачувају‘.

[Мапа на 8. страни]

(За комплетан текст, види публикацију)

Аустралија

Фиџи