Понизни Јосија је имао Јеховину наклоност

ПЕТОГОДИШЊИ јудејски принц Јосија је сигурно престрашен. Његова мајка Једида плаче. Има разлога за то јер је умро Јосијин деда, краљ Манасија (2. Царевима 21:18, ДК).

Сада ће Јосијин отац Амон постати краљ Јуде (2. Летописа 33:20). Две године касније (659. пре н. е.) Амона убијају његове слуге. Народ убија заверенике и Јосију поставља за краља (2. Краљевима 21:24; 2. Летописа 33:25). Јосија се за време Амонове владавине навикао на мирис тамјана који је испуњавао ваздух у Јерусалиму, јер је на крововима било много олтара пред којима се народ клањао лажним боговима. Могло се видети како около парадирају пагански свештеници, и како се фанатични верници, од којих су неки чак тврдили да обожавају Јехову, куну богом Мелхомом (Софонија 1:1, 5, ДК).

Јосија зна да је Амон зло поступао тиме што је обожавао лажне богове. Овај млади јудејски краљ такође боље схвата објаве Божјег пророка Софоније. Са 15 година (652. пре н. е.) Јосија је већ осам година на власти и чврсто је решен да пази на Софонијине речи. Он још као дечак почиње да тражи Јехову (2. Летописа 33:21, 22; 34:3).

Јосија креће у акцију!

Прошле су четири године и Јосија почиње да чисти Јуду и Јерусалим од криве религије (648. пре. н. е.). Уништава идоле, свете стубове, кадионе олтаре коришћене за обожавање Вала. Ликове лажних богова претвара у прах који затим просипа на гробове оних који су им приносили жртве. Олтари коришћени за нечисто обожавање су оскрнављени, а затим уништени (2. Краљевима 23:8-14).

Чишћење које Јосија спроводи је у пуном замаху кад Јеремија, син једног левитског свештеника, долази у Јерусалим (647. пре н. е.). Јехова Бог је наименовао младог Јеремију за свог пророка, и како он само уверљиво објављује Јеховину поруку против лажне религије! Јосија је имао отприлике исто толико година као и Јеремија. Међутим, упркос томе што Јосија храбро спроводи чишћење, и упркос Јеремијиним одважним објавама, народ се брзо враћа на криво обожавање (Јеремија 1:1-10).

Непроцењиво откриће!

Прошло је отприлике пет година. Двадесетпетогодишњи Јосија влада већ око 18 година. Он позива тајника Сафана, градског заповедника Масију и летописца Јоаха. Краљ заповеда Сафану: ’Реци Хилкији, првосвештенику, да покупи сребро донесено у дом Јеховин а које су од народа накупили чувари врата и нека се то сребро преда онима који имају да воде радове у дому Јеховином‘ (2. Краљевима 22:3-6; 2. Летописа 34:8).

Радници који поправљају храм вредно раде од раног јутра. Јосија је сигурно захвалан Јехови што радници поправљају штету коју су неки његови зли преци нанели Божјем  дому. Док радови напредују, Сафан долази да поднесе извештај. Али шта то држи? Он носи неки свитак! Објашњава да је првосвештеник Хелкија нашао „књигу закона Јеховиног, данога преко Мојсија“ (2. Летописа 34:12-18). Какво откриће — то је несумњиво оригинал Закона!

Јосија једва чека да чује сваку реч из те књиге. Док Сафан чита, краљ се труди да схвати како се свака заповест односи на њега и народ. Нарочито је импресиониран тиме како књига истиче право обожавање и прориче невоље и изгнанство које ће уследити ако се народ упусти у криву религију. Схватајући сада да нису спроведене све Божје заповести, Јосија раздире своје хаљине и Хелкији, Сафану и другима даје следеће наређење: ’Питајте Јехову за речи ове књиге; јер је велик гнев Јеховин који се распали на нас, јер оци наши не слушаше речи ове књиге‘ (2. Краљевима 22:11-13; 2. Летописа 34:19-21).

Јеховина реч саопштена

Јосијини гласници одлазе пророчици Олди у Јерусалим и враћају се с једним извештајем. Олда преноси Јеховину реч, указујући да ће несреће записане у новопронађеној књизи задесити отпаднички народ. Међутим, Јосија неће морати да гледа ту несрећу зато што се понизио пред Јеховом Богом. Биће прибран к оцима својим и у миру ће отићи у гроб (2. Краљевима 22:14-20; 2. Летописа 34:22-28).

Да ли је Олдино пророчанство било тачно, с обзиром да је Јосија погинуо у бици? (2. Краљевима 23:28-30). Да, јер ’мир‘ у коме је прибран у свој гроб потпуно је супротан ’злу‘ које је требало да дође на Јуду (2. Краљевима 22:20; 2. Летописа 34:28). Јосија је умро пре несреће која се дешавала од 609. до 607. пре н. е. када су Вавилонци опколили и уништили Јерусалим. ’Бити прибран к оцима својим‘ не мора безусловно да искључује насилну смрт. Један сличан израз користи се када се указује и на насилну и на природну смрт (Поновљени закони 31:16; 1. Краљевима 2:10; 22:34, 40).

Право обожавање напредује

Јосија сакупља јерусалимски народ у храм и чита им „све речи књиге савеза“ која је нађена у Јеховином дому. Затим склапа савез „да ће ићи за Јеховом и држати наредбе његове, прописе његове и законе његове, свим срцем својим и свом душом својом, вршећи речи тога савеза написане у тој књизи“. Цео народ је склопио тај савез (2. Краљевима 23:1-3).

Краљ Јосија сада покреће још једну, очигледно интензивнију акцију против идолопоклонства. Свештеници туђих богова у Јуди остају без посла. Левитски свештеници умешани у нечисто обожавање губе предност да служе код Јеховиног олтара, а висине изграђене за време владавине краља Соломона постају неприкладне за обожавање. То чишћење обухвата и подручје бившег десетоплеменског краљевства Израела, које су Асирци раније уништили (740. пре н. е.).

Испуњавајући речи које је 300 година пре тога изговорио један неименовани „Божји човек“, Јосија спаљује кости Валових свештеника на олтару који је краљ Јеровоам I поставио у Ветиљу. Ту и по другим градовима уклоњене су висине, а идолопоклонички свештеници су жртвовани баш на оним олтарима на којима су вршили обреде (1. Краљевима 13:1-4; 2. Краљевима 23:4-20).

Одржава се величанствена Пасха

То што Јосија ради у унапређивању чистог обожавања има Божју подршку. Краљ ће док је год жив захваљивати Богу што народ није ’одступио од Јехове, Бога отаца својих‘ (2. Летописа 34:33). И како би Јосија могао да заборави један диван догађај који се одиграо у 18. години његове владавине?

Краљ заповеда народу: „Празнујте Пасху Јехови, Богу своме, као што пише у [недавно откривеној] књизи савеза“ (2. Краљевима 23:21). Јосија се радује изврсном одзиву. Он сам за ову прославу прилаже 30 000 пасхалних животиња и 3 000 говеда. Каква Пасха! По броју принетих жртава, добро планираним припремама и броју обожавалаца, надмашује све Пасхе које су икада одржане од времена  пророка Самуила (2. Краљевима 23:22, 23; 2. Летописа 35:1-19).

Дубоко жаљен након смрти

До крај своје владавине, која је трајала 31 годину, Јосија влада као добар краљ (659-629. пре н. е.). Пред крај своје владавине сазнаје да фараон Нехо планира да прође кроз Јуду да би пресрео вавилонску војску и тако помогао асирском краљу код Каркемиша на Еуфрату. Јосија из неких непознатих разлога излази да се бори с тим Египћанином. Нехо му шаље гласнике са следећом поруком: „Не иди против Бога који је са мном, да те не уништи.“ Али Јосија се прерушава и покушава да одбије Египћане на Мегиду (2. Летописа 35:20-22).

Каква несрећа за краља Јуде! Непријатељски стрелци погађају мету, и он каже својим слугама: „Изведите ме одавде јер сам тешко рањен.“ Они скидају Јосију с његових бојних кола, стављају га на друга и одвозе за Јерусалим. Јосија умире на путу до града. Надахнути извештај каже: „Он умре и би сахрањен у гробљу отаца својих. Сав Јуда и Јерусалим плака за Јосијом.“ Јеремија је нарицао за њим, и од тада је краљ предмет нарицаљки у посебним приликама (2. Летописа 35:23-25).

Да, краљ Јосија је направио жалосну грешку када је кренуо у битку против Египћана (Псалам 130:3). Па ипак, његова понизност и непоколебљивост у правом обожавању донели су му Божју наклоност. Јосијин живот заиста на добар начин илуструје како Јехова показује наклоност према својим преданим слугама понизног срца! (Пословице 3:34; Јаков 4:6).

[Слика на 29. страни]

Млади краљ Јосија је искрено тражио Јехову

[Слика на 31. страни]

Јосија је уништио висине и унапређивао право обожавање