Ускоро — свет без очаја

У ЖИВОТУ је све више изазова, и постоје многи разлози за очај. Када смо напети тешко нам је да контролишемо своје емоције. Чак и људи који воле живот могу постати очајнички несрећни! Осмотри неколико примера.

Пророк Мојсије из древног времена постао је толико обесхрабрен да је рекао Богу: „Уби ме, молим те, ако сам нашао милост пред очима твојим, па да не гледам зла свога“ (Бројеви 11:15). Бежећи од својих непријатеља, пророк Илија је узвикнуо: „Доста је! А сад Јехова, прими душу [живот] моју“ (1. Краљевима 19:4). А пророк Јона је рекао: „Јехова, узми ми живот мој, јер ми је боље умрети него живети“ (Јона 4:3). Али ни Мојсије, ни Илија нити Јона нису починили самоубиство. Они су знали Божју заповест: „Не уби“ (Излазак 20:13). Пошто су имали јаку веру у Бога, они су били свесни да ниједна ситуација није безнадежна и да је живот дар од Бога.

А како је с проблемима с којима се ми сада суочавамо? Поред емоционалне узнемирености или физичких проблема, каткад се морамо носити и с малтретирањем од стране чланова породице, суседа или колега. Библија говори о људима који су испуњени  „сваком неправедношћу, злоћом, лакомством, поквареношћу, пуни зависти, убиства, свађе, преваре, злобне нарави, шаптачи, они који оцрњују, који мрзе Бога, који су дрски, охоли, умишљени, који измишљају штетне ствари, који су непослушни родитељима, без разумевања, који не поштују договоре, који су без природне наклоности, немилосрдни“ (Римљанима 1:28-31). Бити из дана у дан окружен таквим људима може живот учинити бременом. Како можемо помоћи онима којима је потребна утеха и потпора?

Спремност да се слуша

Недаће и патње могу довести до тога да човек изгуби душевну равнотежу. Један мудар човек је рекао: „Угњетање обезумљује мудрога“ (Проповедник 7:7). Зато особу која говори о самоубиству треба озбиљно схватити. Можда проблеми које има, било да су емоционални, телесни, ментални или духовни, изискују неодложну пажњу. Наравно, професионално лечење и терапије варирају, и особа мора донети личну одлуку у зависности од вида терапије (Галатима 6:5).

Без обзира на узрок суицидних осећања, много значи кад човек има коме да се повери, некоме ко је разборит, саосећајан и стрпљив. Можда могу да помогну чланови породице и пријатељи који су спремни да слушају. Поред саосећања и доброте других, за оне који су изгубили сваку наду, од велике помоћи могу бити изграђујуће мисли из Божје Речи.

Духовна помоћ за оне који су у болу

Можда ћеш се изненадити колико охрабрујуће може да буде читање Библије. Иако није приручник за ментално здравље, Библија нам може помоћи да ценимо живот. Краљ Соломон је рекао: „Познао сам да нема за њих ништа боље него да настоје да су радосни, и за живота свога себи добро траже; али да и кад сваки човек једе и пије, и наужива се добра од свакога труда свога, то је од Бога дар“ (Проповедник 3:12, 13). Поред задовољавајућег посла који даје смисао нашем животу, једноставне ствари — као што су свеж ваздух, сунчева светлост, цвеће, дрвеће и птице — такође представљају дарове од Бога у којима можемо да уживамо.

Међутим, много више нас подигне библијско засигурање да Јехова Бог и његов Син Исус Христ брину о нама (Јован 3:16; 1. Петрова 5:6, 7). Прикладно је рекао и псалмиста: „Благословен Јехова! Свагда када бреме на нас прте, Бог нас избавља“ (Псалам 68:20). Иако се можда осећамо безначајно и безвредно, Бог нас позива да му се молимо. Буди сигуран да нико ко му се понизно и искрено обрати за помоћ неће бити презрен.

Нико данас не може да очекује живот без проблема (Јов 14:1). Па ипак, многима је истина из Божје Речи показала да самоубиство није прави начин за решавање проблема. Размисли на час о томе како је апостол Павле помогао једном очајном тамничару који се „тргну из сна, и кад виде да су затворска врата отворена, извуче мач и хтеде да се убије, мислећи да су затвореници побегли“. У тренутку је тај тамничар закључио да је због грешке коју је направио боље самоубиство него понижење и можда лагана смрт. Апостол је узвикнуо: „Не чини себи никакво зло, јер сви смо овде!“ Павле се није задржао на овој изјави. У ствари, он и Сила су утешили тамничара и одговорили на његово следеће питање: „Господо, шта морам да радим да се спасем?“ Они су рекли: „Веруј у Господа Исуса и бићеш спасен, ти и твој дом.“ Онда су они пренели Јеховину реч њему и његовим укућанима и „он и његови, одмах се крстише“. Тај тамничар и сви његови укућани били су јако радосни и пронашли су нови смисао у животу (Дела апостолска 16:27-35).

Какво је данас олакшање знати да Бог није одговоран за зло! Његова Реч идентификује једног злог духа ’оног који се зове Ђаво и Сатана‘ као оног ко „заводи целу настањену земљу“. Али његово време истиче (Откривење 12:9, 12). Ускоро ће се све  невоље које су Сатана и демони нанели становницима Земље окончати Божјом интервенцијом. Тада ће Божји обећани нови свет праведности потпуно одстранити узроке који стоје иза безнађа и самоубистава (2. Петрова 3:13).

Утеха за оне који вапе за помоћи

Они који су утучени чак и сада могу да извлаче утеху из Писма (Римљанима 15:4). Псалмиста Давид је певао: „Срца скрушена и смерна ти не одбацујеш, Боже“ (Псалам 51:19). Тачно је да не можемо избећи нека искушења, као и то да осећамо последице несавршености. Али, усвајање тачног спознања о нашем љубазном, разумном небеском Оцу пуном љубави, пружиће нам уверење да смо ми драгоцени у његовим очима. Бог може постати наш први и најбољи Пријатељ и Инструктор. Уколико развијамо један присан однос с Јеховом Богом, он нас никада неће разочарати. „Ја, Јехова, Бог твој“, каже наш Створитељ, „учим те за твоје добро, и путем те водим којим имаш ићи“ (Исаија 48:17).

Ослањање на Бога помогло је многим људима. Да то прикажемо: Мара је већ била изморена дуготрајном депресијом када је у саобраћајној несрећи изгубила свог сина јединца. a Била је избезумљена и покушала је себи да одузме живот. Међутим, данас она свако јутро устаје орна како би обавила кућне послове. Ужива у слушању музике и помагању другима. Нада да ће „бити ускрсење и праведника и неправедника“, донекле је ублажила бол трагичне смрти њеног драгог сина и ојачала њену веру у Бога (Дела апостолска 24:15). Пошто Мара никада није имала жељу да буде попут неког анђела на небу, речи из Псалма 37:11 дирнуле су је у срце: „Смерни ће чувати земљу и уживаће у изобиљу мира.“

Још једна Бразилка, Сандра, много је радила како би била савршена мајка своје троје деце. Она признаје: „Толико сам била заузета да када је мој отац изненада умро и када сам у исто време сазнала да ме муж вара, нисам ни помишљала да се молим  Богу за помоћ.“ У очајању је покушала да изврши самоубиство. Шта јој је помогло да се опорави? Цењење за духовне ствари. „Сваке ноћи пре спавања читам Библију и настојим да се поистоветим с људима о којима читам. Такође читам часописе Кула стражара и Пробудите се!, а у њима су ми омиљене животне приче будући да ми помажу да будем задовољна својом животном ситуацијом.“ Пошто зна да је Јехова њен најбољи пријатељ, научила је да буде конкретна у својим молитвама.

Будућност без очаја

Како је само утешно знати да је људска патња привремена! Деца и одрасли који су сада жртве криминала, неправде или предрасуда радоваће се под владавином Божјег Краљевства. Као што је предсказано у једном пророчанском псалму, Јеховин наименовани Краљ Исус Христ ’избавиће убогога који цвили, и невољнога који помоћи нема‘. Штавише, „смиловаће се јадницима и убогима, и душе ће сиромаха спасти“. И заиста, „од преваре и насиља искупиће душе њихове, и скупа ће крв њихова бити пред очима његовим“ (Псалам 72:12-14).

Време за испуњење ових пророчанских речи је близу. Да ли ти се свиђа ова мисао о вечном животу на земљи под оваквим условима? Ако ти се свиђа, тада имаш разлога да будеш радостан и да цениш живот као дар од Бога. А уколико ова утешна библијска обећања поделиш и с другима, можеш унети велику срећу и у живот оних који вапе за помоћи у овом безосећајном, хладном свету.

[Фуснота]

[Слика на 6. страни]

И данас има много повода за срећу

[Слика на 7. страни]

Да ли једва чекаш свет без очаја?