Безгранична срећа — на небу или на земљи?

ДА ЛИ твоја срећа првенствено зависи од тога где живиш? Већина људи би спремно признала да срећа пре зависи од чинилаца као што су добро здравље, смисао у животу и добар однос с другима. Једна библијска пословица то овако истиче: „Боље у љубави и зеље за храну, него во угојен у љутњи“ (Пословице 15:17).

Међутим, жалосно је што наша планета Земља има дугу прошлост испуњену мржњом, насиљем и другим облицима злоће. Али како ствари стоје с небом, то јест духовним подручјем, где се многи надају да ће ићи после смрти? Да ли је то увек било место блаженог мира и спокојства, без узнемиравања било какве врсте, као што се обично претпоставља?

Библија научава да Бог борави на небу заједно с милионима духовних створења званих анђели (Матеј 18:10; Откривење 5:11). Они су представљени као духовни „синови Божји“ (Јов 38:4, 7, ДК). И они попут људи имају слободну вољу; нису роботи. Одатле следи да и они могу да изаберу да чине добро или лоше. Да ли су анђели изабрали да чине добро? Неки се могу изненадити кад сазнају да је пре хиљаде година један приличан број анђела у ствари згрешио против Бога — побунили су се против њега! (Јуда 6).

Бунтовници на небу

Грех се појавио у духовном подручју због побуне једног анђела, који је назван Сатана (Противник) и Ђаво (Клеветник). Овај некада послушни анђео је на темељу слободне воље изабрао да чини лоше ствари. Након тога је искварујуће утицао и на друга духовна створења, тако да се пре Потопа Нојевих дана велики број њих придружио Сатани у побуни против Бога (Постање 6:2, види фусноту у NW; 2. Петрова 2:4).

Ови пали анђели нису одмах истерани с неба. Уместо тога, њихов приступ је хиљадама година толерисан — очигледно уз нека ограничења. a Међутим, када се Божје толерисање ових злочинаца окончало, они су „збачени“ с неба како би на крају били уништени. Један глас на небу је затим рекао: „Зато веселите се небеса и ви који пребивате на њима!“ (Откривење 12:7-12). Очигледно су се верни анђели много радовали кад су небеса најзад ослобођена тих опаких изазивача нереда!

Узимајући у обзир ове уопште узев непознате детаље, очигледно да не може бити правог мира докле год интелигентна створења занемарују Божје законе и начела (Исаија 57:20, 21; Јеремија 14:19, 20). С друге стране, када се сви повинују Божјем закону, онда преовлађују мир и спокојство (Псалам 119:165; Исаија 48:17, 18). Отуда следи да уколико би сви људи волели и слушали Бога и волели једни друге, зар не би онда земља била заиста угодно, срећно пребивалиште? Библија каже да би била!

 Али шта је са онима који себично одбијају да промене своје зле путеве? Хоће ли заувек да уносе немир онима који истински желе да врше Божју вољу? Не. Бог се позабавио злим анђелима на небу, и такође ће се позабавити злим људима овде на земљи.

Очишћена земља

„Небо је престо мој, земља је подножје ногама мојим“, рекао је Бог (Исаија 66:1). Будући да је Бог врхунац светости, он неће допустити да његово „подножје“ до у недоглед буде упрљано злом (Исаија 6:1-3; Откривење 4:8). Баш као што је небеса очистио од злих духова, тако ће и земљу очистити од свих злих људи, као што показују следећи библијски стихови:

’Истребиће се који зло чине, а који се у Јехову уздају држаће земљу‘ (Псалам 37:9).

„У земљи живеће праведни и поштени у њој ће остати. Бездушници ће се истребити из земље, неверници ће се ишчупати из ње“ (Пословице 2:21, 22).

„Праведно [је] од Бога да узврати невољу онима који вама наносе невољу, а вама који трпите невољу, олакшање заједно с нама приликом откривења Господа Исуса с неба са својим моћним анђелима у пламеној ватри, кад донесе освету онима који не познају Бога и онима који нису послушни доброј вести о нашем Господу Исусу. Управо ће они претрпети судску казну вечног уништења, удаљени од лица Господовог и од славе његове снаге“ (2. Солуњанима 1:6-9).

„Свет [овог злог човечанства] пролази, а и његова жеља, али онај ко врши Божју вољу остаје заувек“ (1. Јованова 2:17).

Хоће ли мир остати на земљи?

Иако Писмо јасно показује да Божје допуштање постојања злих има своје границе, како можемо бити сигурни да се зло, када једном буде уклоњено, неће поново вратити? На крају крајева, оно је након Потопа Нојевих дана брзо поново нарасло до те мере да је Бог морао да осујети зле људске планове помешавши им језике (Постање 11:1-8).

Наш главни разлог за веровање да се зло неће поновити јесте тај што земљом неће више владати људи као што је то било након Потопа. Уместо тога, њом ће владати Божје Краљевство. Оно ће владати с неба и биће једина владавина за земљу (Данило 2:44; 7:13, 14). Оно ће брзо деловати против било кога ко покуша да оживи зло (Исаија 65:20). У ствари, оно ће на крају уништити и самог зачетника зла — Сатану Ђавола — заједно с демонима, то јест злим анђелима који су га следили (Римљанима 16:20).

Поред тога, људи неће имати разлога да се брину за храну, одећу, кров над главом и запослење — због чега то неке данас наведе да се окрену криминалу. Да, цела земља ће бити претворена у рај у коме ће за све људе бити свега на претек (Исаија 65:21-23; Лука 23:43).

Што је још важније, то Краљевство ће у једном мирном начину живота поучавати своје следбенике и у исто време водити их до врхунца људског савршенства (Јован 17:3; Римљанима 8:21). Након тога људи више неће морати да се боре са слабостима и грешним нагињањима, јер ће савршена послушност бити и могућа и угодна, као што је то била у случају савршеног човека Исуса (Исаија 11:3, NW). У ствари, Исус је остао лојалан Богу чак и у  великом искушењу и мучењу — што су појмови који ће бити потпуно страни у животу у Рају (Јеврејима 7:26).

Зашто неки ипак иду на небо

Међутим, многи читаоци Библије знају за Исусове речи: „У кући мог Оца има много станова... идем да вам припремим место“ (Јован 14:2, 3). Зар то није у супротности са замишљу о вечном животу на рајској земљи?

Ова учења нису противречна. У ствари, једно подупире друго. Као једну од ствари, Библија наводи да само један ограничени број верних хришћана — наиме, њих 144 000 — ускрсавају као духовна створења да би живели на небу. Зашто им се даје ова дивна награда? Зато што сачињавају групу коју је Јован видео у визији, групу оних који су ’оживели и владали као краљеви с Христом хиљаду година‘ (Откривење 14:1, 3; 20:4-6). У односу на милијарде људи на земљи, 144 000 су заиста „мало стадо“ (Лука 12:32). Штавише, док буду надзирали опорављање човечанства и земље, они ће попут Исуса моћи да ’саосећају с нашим слабостима‘, будући да су доживели проблеме уобичајене за људе (Јеврејима 4:15).

Земља — човеков вечни дом

Тиме што је обезбедио откупну жртву Исуса Христа, Бог је пре скоро 2 000 година почео да сакупља ових 144 000, и постоје показатељи да је та група сада комплетна (Дела апостолска 2:1-4; Галатима 4:4-7). Међутим, Исусова жртва није била само за грехе 144 000 већ и за „грехе целог света“ (1. Јованова 2:2). Отуда, сви они који исказују веру у Исуса имају изглед на вечни живот (Јован 3:16). Они који спавају у гробу, а у Божјем су сећању, биће ускрснути, али не да би ишли на небо већ да би живели на очишћеној земљи (Проповедник 9:5; Јован 11:11-13, 25; Дела апостолска 24:15). Шта их тамо чека?

Откривење 21:1-4 одговара: „Гле! Божји шатор је с људима... И он ће обрисати сваку сузу с њихових очију, и смрти више неће бити, нити ће више бити туге, ни вике, ни боли. Пређашње ствари прођоше.“ Замисли — људи ослобођени смрти, а боли и вике до којих је она доводила заувек је нестало! Најзад ће Јеховина првобитна намера за земљу и људе достићи своје славно испуњење (Постање 1:27, 28).

Наш избор — живот или смрт

Адаму и Еви никада није пружена могућност одласка на небо. Они су могли да изаберу или да слушају Бога и вечно живе на рајској земљи, или да га не слушају и умру. Нажалост, они су решили да га не слушају и зато су се вратили у земаљски „прах“ (Постање 2:16, 17; 3:2-5, 19). Бог, уопште узев, никада није имао намеру да људска породица умре и након гроба настани небо. Бог је створио миријаде анђела да живе на небу; ова духовна створења нису покојници који су ускрснути у живот на небу (Псалам 104:1, 4; Данило 7:10).

Шта морамо да чинимо како бисмо били благословљени вечним животом у Рају на земљи? Први корак је да проучавамо Божју Реч Библију. „Ово значи вечни живот“, рекао је Исус у молитви, „да усвајају спознање о теби, једином истинитом Богу, и о ономе кога си послао, Исусу Христу“ (Јован 17:3).

Практично примењивање тог спознања јесте други корак до вечне среће у Рају (Јаков 1:22-24). Они који живе по Божјој Речи имају изглед да својим сопственим очима виде испуњење узбудљивих пророчанстава као што је оно записано у Исаији 11:9, где стоји: „Нити ће квара [од стране људи] нити штете бити на свој светој гори мојој; јер ће земља бити пуна познања Јехове као што је морско корито пуно воде која га покрива.“

[Фуснота]

 [Слике на 7. страни]

„Праведници ће држати земљу и довека у њој ће остати“ (Псалам 37:29).