Да ли је свети дух мој лични помоћник?

ТЕОЛОЗИ, а о другима да и не говоримо, имају разне представе о томе шта је Божји свети дух. Па ипак, таква нагађања нису потребна. Библија јасно показује шта је свети дух. То није особа као што неки тврде, већ моћна активна сила коју Бог користи да би извршио своју вољу (Псалам 104:30; Дела апостолска 2:33; 4:31; 2. Петрова 1:21).

Будући да је свети дух тако тесно повезан са испуњењем Божјих намера, треба да имамо жељу да наш живот буде у сагласности с њим. Треба да желимо да нам он буде лични помоћник.

Помоћник — зашто је потребан?

Указујући на време када више не буде на земљи, Исус је уверио своје ученике: „Ја ћу замолити Оца и он ће вам дати другог помоћника да буде с вама заувек.“ И још једном је рекао: „Али говорим вам истину: за ваше је добро то што ја одлазим. Јер ако не одем, помоћник сигурно неће доћи к вама; али ако одем, послаћу га к вама“ (Јован 14:16, 17; 16:7).

Исус је ученицима поверио озбиљан задатак када им је рекао: „Идите дакле и стварајте ученике од људи из свих нација, крстећи их у име Оца и Сина и светог духа, учећи их да држе све што сам вам заповедио“ (Матеј 28:19, 20). Нимало лак задатак, јер га је требало извршити упркос противљењу (Матеј 10:22, 23).

Противљење извана биће пропраћено извесном мером раздора унутар скупштине. „Подстичем вас, браћо“, писао је Павле 56. н. е. хришћанима у Риму, „пазите на оне који проузрокују поделе и околности за спотицање, насупрот учењу које сте примили, и избегавајте их“ (Римљанима 16:17, 18). Та ситуација ће се погоршати када апостоли буду умрли. Павле је упозорио: „Ја знам да ће после мог одласка међу вас ући окрутни вукови који неће обзирно поступати са стадом, и између вас самих устаће људи који ће говорити изопачене ствари да би одвукли ученике за собом“ (Дела апостолска 20:29, 30).

Да би се ове препреке осујетиле, била је потребна помоћ од Бога. Пружио ју је преко Исуса. Након што је ускрснуо, на Пентекост 33. н. е. 120 његових следбеника се „испунише светим духом“ (Дела апостолска 1:15; 2:4).

Ученици су препознали да је свети дух који је том приликом изливен био помоћ коју је Исус обећао. Несумњиво су сада боље разумели опис који је Исус дао: „Помоћник, свети дух, кога ће Отац послати у моје име, он ће вас поучити свему и подсетиће вас на све што сам вам рекао“ (Јован 14:26). Он га је такође назвао и ’помоћником, духом истине‘ (Јован 15:26).

Како је дух помоћник?

Дух би служио као помоћник на неколико начина. Као прво, Исус је обећао да ће дух подсетити његове ученике на ствари које им је рекао. Тиме није мислио само на помоћ у томе да се присете речи. Дух ће им помоћи да разумеју дубље значење и важност онога чему их је поучавао (Јован 16:12-14). Једноставно речено, дух ће водити његове ученике ка бољем разумевању истине. Апостол Павле је касније написао: „Бог је то открио нама  посредством свог духа, јер дух све истражује, па и дубоке ствари Божје“ (1. Коринћанима 2:10). Да би Исусови помазани ученици пренели тачно спознање другима, најпре је требало да њихово разумевање буде добро утемељено.

Као друго, Исус је своје ученике поучавао да се моле, и то често. Ако понекад нису били сигурни за шта да се моле, дух је могао да се заузме за њих, то јест да им помогне. „Исто тако и дух долази у помоћ нашој слабости; јер не знамо за шта треба да се молимо, као што је потребно, али сам дух заузима се за нас неизреченим уздисајима“ (Римљанима 8:26).

Као треће, дух ће помоћи Исусовим ученицима у јавној одбрани истине. Он их је упозорио: „Вас [ће] предавати месним судовима, и бичеваће вас у својим синагогама. Да, због мене ће вас довлачити пред намеснике и краљеве, за сведочанство њима и нацијама. А кад вас предају, немојте да се бринете како ћете или шта ћете говорити; јер ће вам се у тај час дати шта да говорите; јер не говорите само ви, него дух вашег Оца говори преко вас“ (Матеј 10:17-20).

Свети дух би такође помагао да се препозна хришћанска скупштина и наводио би њене чланове на доношење мудрих одлука. Хајде да поближе осмотримо та два аспекта ове теме и да видимо који значај они имају за нас данас.

Да би послужио као знак за распознавање

Јевреји су вековима служили под Мојсијевим законом као Божји изабрани народ. Пошто су одбацили Исуса као Месију, он је прорекао да ће ускоро и они сами бити одбачени: „Зар никад нисте читали у Писму: ’Камен који градитељи одбацише, тај постаде главни угаони камен. То би од Јехове, и дивно је у нашим очима‘? Зато вам кажем: Божје краљевство узеће се од вас и даће се нацији која доноси његове плодове“ (Матеј 21:42, 43). Када је хришћанска скупштина основана на Пентекост 33. н. е., Христови следбеници су постали та ’нација која доноси његове плодове‘. Отада је ова скупштина била Божји канал за комуницирање. Да би помогао људима да препознају да је своју наклоност пренео на њих, Бог је пружио јасан знак за распознавање.

Свети дух је на Пентекост оспособио ученике да говоре језицима које никада нису учили, што је присутне навело да се задиве и упитају: „Како то да чујемо, свако од нас, свој језик у коме смо се родили?“ (Дела апостолска 2:7, 8). Способност да говоре непознатим језицима, као и ’многи чудесни предзнаци и знакови који су се догађали посредством апостола‘, довели су до тога да око три хиљаде људи препозна да је Божји дух заиста деловао (Дела апостолска 2:41, 43).

Такође, тиме што су доносили „плод духа“ — ’љубав, радост, мир, дуготрпљивост, љубазност, доброту, веру, благост, самоконтролу‘ — Христови ученици су јасно били препознатљиви као Божје слуге (Галатима 5:22, 23). Љубав је заправо оно што је на изванредан начин обележавало праву хришћанску скупштину. Исус је прорекао: „По томе ће сви знати да сте моји ученици, ако имате љубав међу собом“ (Јован 13:34, 35).

Чланови ране хришћанске скупштине су прихватили вођство Божјег светог духа и искористили су помоћ коју је он пружао. Иако данашњи хришћани схватају да Бог више не ускрсава мртве и не извршава чуда као што је то чинио у првом веку, они дозвољавају да их тај плод Божјег духа означи као праве ученике Исуса Христа (1. Коринћанима 13:8).

Помоћник у доношењу личних одлука

Библија је производ светог духа. Према томе, када дозвољавамо да нас води Библија, то је као да нас упућује свети дух (2. Тимотеју 3:16, 17). Он нам може помоћи да донесемо мудре одлуке. Али да ли ми то дозвољавамо?

 Како стоје ствари са избором занимања или запослења? Свети дух ће нас оспособити да на потенцијални посао гледамо с Јеховиног становишта. Наше запослење мора бити у складу с библијским начелима, и најбоље би било када би нам омогућавало да тежимо за теократским циљевима. Плата или истакнутост и престиж који су повезани с неким послом стварно су мање битни. Много је важније да ли њиме подмирујемо основне потребе и још увек имамо довољно времена и могућности да испунимо наше хришћанске обавезе.

Жеља да се радујемо животу сасвим је нормална и исправна (Проповедник 2:24; 12:1). Стога се уравнотежени хришћанин може рекреирати ради окрепе и задовољства. Али треба да изабере облик рекреације који одражава плодове духа, а не онај који истиче „дела тела“. Павле објашњава: „А дела тела су очигледна, и то су блуд, нечистоћа, распуштено понашање, идолопоклонство, бављење спиритизмом, непријатељства, свађа, љубомора, изливи гнева, препирке, поделе, секте, зависти, пијанке, теревенке и томе слично.“ Такође треба да пазимо да не постанемо ’себични, да подстичемо један другога на такмичење и завидимо један другоме‘ (Галатима 5:16-26).

Слично је и код избора пријатеља. Мудро је да се бирају према духовности, а не према томе како изгледају или шта имају. Човек по имену Давид очигледно је био Божји пријатељ, јер га је Бог описао као „човека по [свом] срцу“ (Дела апостолска 13:22). Не обазирући се на спољашњи изглед, Бог је изабрао да Давид буде краљ у Израелу, према начелу: „Не гледа Јехова на оно што човек гледа. Човек гледа оно што очи виде, а Јехова гледа на срце“ (1. Самуилова 16:7).

Хиљаде пријатељстава је пропало зато што су се заснивала на томе како неко изгледа или шта има. Пријатељства заснована на несигурном богатству могу наједном престати (Пословице 14:20). Божја духом надахнута Реч саветује нас да када бирамо пријатеље изаберемо оне који нам могу помоћи да служимо Јехови. Она нам каже да се усредсредимо на давање, а не на узимање, јер давање доноси већу радост (Дела апостолска 20:35). А међу најдрагоценије ствари које можемо дати својим пријатељима спадају време и љубав.

Библија пружа духом надахнут савет и хришћанину који тражи брачног друга. Она као да каже: ’Не гледај на лице и стас. Гледај у стопала.‘ У стопала? Да, у следећем смислу: да ли се користе да би се извршило Јеховино дело проповедања добре вести и да ли су због тога привлачна, да тако кажемо? Да ли су обувена у поруку истине и добру вест мира? У Библији читамо: „Красне ли су на горама ноге [„стопала“, NW] оног који добре гласе носи, који мир оглашује; онога који добре вести носи, који спасење оглашује, онога који каже Сиону: Бог твој краљује!“ (Исаија 52:7; Ефешанима 6:15).

Пошто живимо у ’критичним временима с којима се тешко излази на крај‘, потребна нам је помоћ у вршењу Божје воље (2. Тимотеју 3:1). Помоћник Божји свети дух, пружао је снажну подршку делу које су обављали хришћани из првог века, а био је и њихов лични помоћник. Марљиво проучавање Божје Речи, која је производ светог духа, јесте првенствени начин на који свети дух може бити и наш лични помоћник. Да ли је?

 [Слика на целој 23. страни]