Можеш ли се приближити Богу који се не види?

’Како могу развити близак однос с неким кога не могу да видим?‘, могао би упитати. Можда изгледа као да је то питање на месту. Али, размотри следеће:

КОЛИКО је вид важан у развијању трајних односа пуних љубави? Зар нису исто тако важне, ако не и важније, чињенице које се не виде? Уистину јесу! Тако су неки развили близак однос путем редовног дописивања — њихова писма искрено преносе оно што воле и оно што не воле, затим њихове циљеве, принципе, смисао за хумор и друге карактерне црте односно интересовања.

Слепи људи такође показују да вид није најважнији у развијању блиског односа с неком особом. Осмотри пример Едварда и Гвен, једног слепог брачног пара. a Едвард је упознао одраслу Гвен у школи за слепе коју су заједно похађали. Он се дивио Гвениним особинама, нарочито њеној искрености у говору и понашању, и изврсном ставу према раду. С друге стране, Гвен је била привучена Едварду, зато што је, како она каже, „испољавао све особине за које сам научена да су важне“. Почели су да се забављају и три године касније су се узели.

„Када си с неким“, каже Едвард, „ у изграђивању међусобног односа слепило и није нека велика препрека. Можда нећете моћи да видите једно друго, али осећања нису слепа.“ Сада након 57 година, они су и даље јако заљубљени. Кажу да тајна њиховог дивног односа обухвата барем четири ствари: (1) уочавање особина оног другог, (2) размишљање о тим особинама и привученост њима, (3) одржавање добре комуникације и (4) заједничко обављање ствари.

Ове четири тачке су битне за било који добар однос, било да је он међу пријатељима, брачним партнерима или, што је још важније, између људи и Бога. У наредном чланку ћемо видети како нам примена ових тачака може помоћи да развијемо близак однос с Богом, без обзира што га не можемо видети. b

[Фусноте]