Обиље великодушности доноси радост

КАО хришћански надгледник пун љубави, апостол Павле је сухришћанима од срца желео све најбоље (2. Коринћанима 11:28). Стога, када је средином 50-их година првог века наше ере организовао прикупљање новца за хришћане у Јудеји којима је помоћ била потребна, искористио је ту прилику да поучи важној лекцији о великодушности. Павле је нагласио да Јехова веома цени весело давање: „Нека свако учини како је одлучио у свом срцу, не нерадо нити од морања, јер Бог воли веселог даваоца“ (2. Коринћанима 9:7).

Крајње сиромашни, а ипак великодушни

Већина хришћана из првог века није била истакнута у друштву. Павле је запазио да међу њима није било „много моћних“. Они су били „оно што је слабо у очима света“, „оно што је неплеменито у очима света“ (1. Коринћанима 1:26-28). На пример, хришћани који су живели у Македонији били су ’крајње сиромашни‘ и „под невољом“. Па ипак, ти понизни македонски верници молили су за предност да новчано приложе за ’службу намењену светима‘, и оно што су дали било је, према Павловом сведочанству, „преко [њихових] стварних могућности“! (2. Коринћанима 8:1-4).

Па ипак, такво великодушно давање није било просуђено по количини која је дата. Уместо тога, била је важна мотивација, спремност да се дели и став срца. Павле је коринтским хришћанима показао да су у давање прилога укључени ум и срце. Он је рекао: „Знам вашу спремност због које се хвалим вама пред Македонцима... а ваша ревност подстакла је већину њих.“ Они су ’у свом срцу одлучили‘ да дају великодушно (2. Коринћанима 9:2, 7).

’Дух их је покренуо‘

Можда је апостол Павле имао на уму један ранији пример великодушног давања, онога које се одиграло у пустоши више од 15 векова пре његовог времена. Дванаест племена нације Израел било је ослобођено из ропства у Египту. Сада су се налазили у подножју горе Синај и Јехова им је заповедио да направе шатор од састанка за обожавање и да га опреме прибором за обожавање. За тако нешто било је потребно много средстава и нација је била позвана да прилаже.

Како су ти Израелци реаговали? „Сви они које срце побуди, и које добра воља [„дух“, NW] покрете, вратише се и донесоше прилог за Јехову за грађење шатора од састанка“ (Излазак 35:21). Да ли је нација била великодушна? Још како! Мојсију је поднесен следећи извештај: „Народ доноси више него што треба за дело које је Јехова заповедио да се уради“ (Излазак 36:5).

Какво је било материјално стање Израелаца у оно време? Недуго пре тога, они су били бедни робови ’мучени тешким пословима‘, водили су ’горак живот‘, живот ’невоље‘ (Излазак 1:11, 14; 3:7; 5:10-18). Због тога је мало вероватно да су били имућни. Истина, Израелци су напустили земљу свог робовања са овцама и говедима (Излазак 12:32). Али можда их нису имали тако пуно, пошто су се убрзо по напуштању Египта жалили да немају ни меса ни хлеба (Излазак 16:3).

 Како су онда Израелци дошли до драгоцености које су приложили за изградњу шатора од састанка? Добили су их од својих бивших господара, Египћана. Библија каже: „Синови Израелови... заискаше од Египћана посуђа сребрног и посуђа златног и хаљина... [Египћани] им испунише молбе.“ Ова великодушност Египћана била је благослов од Јехове, а не од фараона. Божански запис каже: „Јехова учини те народ нађе милост пред очима Египћана, те им испунише молбе“ (Излазак 12:35, 36).

Замисли како су се Израелци осећали. Генерације и генерације су патиле за време горког ропства и сиромаштва. Сада су били слободни и имали су пуно материјалних ствари. Како би се осећали када би требало да дају нешто од тога? Можда су мислили да су их зарадили и да имају право да их задрже. Међутим, када су позвани да материјално приложе како би подржали чисто обожавање, то су и урадили — и то не преко воље или шкрто! Они нису заборавили да им је Јехова омогућио да имају те материјалне ствари. Дали су много од свог сребра, злата и стоке. Били су ’добро расположеног срца‘. Њих је ’побудило срце‘. ’Добра воља [„дух“, NW] их покрете.‘ То је заиста био „драговољни прилог Јехови“ (Излазак 25:1-9; 35:4-9, 20-29; 36:3-7).

Спремност да се да

Величина прилога не даје обавезно праву слику о даваочевој великодушности. Једном је Исус гледао док су људи стављали новац у храмске касице за прилоге. Богати су убацивали много новца, али Исус је био импресиониран када је видео како једна сиромашна удовица убацује два новчића врло мале вредности. Он је рекао: „Ова удовица, иако сиромашна, стави више од свих њих... [Она] од своје сиротиње стави све што имаше за живот“ (Лука 21:1-4; Марко 12:41-44).

Павлови коментари Коринћанима били су у складу са овим Исусовим размишљањем. Када се ради о давању прилога да би се помогло суверницима који су у оскудици, Павле је запазио: „Ако најпре постоји спремност, она је нарочито прихватљива по ономе што неко има, а не по ономе што нема“ (2. Коринћанима 8:12). Да, прилози нису ствар за такмичење или упоређивање. Особа даје према ономе што има, а Јехова је задовољан духом великодушности.

Премда нико у ствари не може да обогати Јехову, који поседује све ствари, прилагање је предност која обожаваоцима пружа прилику да испоље своју љубав према њему (1. Летописа 29:14-17). Прилози који се дају, не ради истицања или из неких других себичних потицаја, већ са  исправним ставом и да би се унапредило право обожавање, доносе радост, а уз то и Божји благослов (Матеј 6:1-4). Исус је рекао: „Више има среће у давању, него у примању“ (Дела 20:35). Ми можемо да искусимо део те среће када дајемо своју снагу у Јеховиној служби и када одвајамо нешто од својих материјалних ствари за подршку правом обожавању и помоћ достојнима (1. Коринћанима 16:1, 2).

Данашња спремност да се даје

Данас су Јеховини сведоци одушевљени када посматрају светски напредак у проповедању ’ове добре вести о краљевству‘ (Матеј 24:14). Током задње деценије 20. века, у знак предања Јехови Богу крстило се више од 3 000 000 особа и формирано је око 30 000 нових скупштина. Да, једна трећина свих скупштина Јеховиних сведока које данас постоје формиране су током задњих десет година! Већина овог пораста резултат је напорног рада искрених хришћана који улажу своје време и енергију да би посећивали своје ближње и причали им о Јеховиним намерама. Нешто од тог пораста резултат је рада мисионара, који напуштају своје домове и путују у удаљене земље да би тамо помагали око дела проповедања Краљевства. Пораст је довео до организовања нових покрајина, које имају потребу за наименовањем нових покрајинских надгледника. Осим тога, потребно је још Библија за проповедање и лично проучавање. Потребно је више штампане литературе. И у једној земљи за другом, требало је проширити зграде подружница или их заменити већим објектима. Све те додатне потребе подмирене су добровољним прилозима Јеховиног народа.

Потреба за Дворанама Краљевства

Горућа потреба која је с порастом броја Јеховиних сведока постала очигледна јесте потреба за Дворанама Краљевства. Истраживања која су спроведена почетком 2000. године открила су да постоји потреба за више од 11 000 Дворана Краљевства у земљама у развоју, где су средства ограничена. Узми за пример Анголу. Упркос грађанском рату који траје годинама, та земља доживљава просечан годишњи пораст броја објавитеља Краљевства од око 10 посто. Међутим, већина од 675 скупштина у овој великој афричкој земљи састаје се на отвореном. У тој земљи постоје само 22 Дворане Краљевства, од којих неку врсту крова има само 12.

Слична ситуација постоји и у Демократској Републици Конго. Иако у главном граду Киншаси постоји скоро 300 скупштина, тамо има само десет Дворана Краљевства. Широм ове земље постоји хитна потреба за више од 1 500 Дворана Краљевства. Због брзог пораста у источноевропским земљама, Русија и Украјина заједно извештавају о потреби за стотинама Дворана Краљевства. Нагли пораст у Јужној Америци види се на примеру Бразила, где има више од пола милиона Сведока и где је велика потреба за још Дворана Краљевства.

Да би се у таквим земљама подмириле потребе, Јеховини сведоци спроводе један убрзани програм за изградњу Дворана Краљевства. Програм се финансира великодушним прилозима братства широм света, тако да ће чак и најсиромашније скупштине имати прикладан центар обожавања.

Као и у време древног Израела, може се постићи много јер искрени хришћани ’част Јехови дају имањем својим‘ (Пословице 3:9, 10). Водеће тело Јеховиних сведока би желело да искористи ову прилику да изрази дубоку захвалност свакоме кога је срце покренуло да учествује у овом добровољном давању. И можемо бити уверени да ће Јеховин дух наставити да подстиче срца припадника његовог народа да подупиру потребе дела Краљевства које стално напредује.

Док се раст широм света наставља, и даље тражимо прилике да покажемо своју радост и спремност у давању наше снаге, нашег времена и наших средстава. И искусимо истинску радост коју доноси такав дух давања.

[Оквир на 29. страни]

’МУДРО ГА ПОТРОШИТЕ!‘

„Имам десет година. Шаљем вам овај новац да купите папир или било шта друго за прављење књига“ (Синди).

„Срећна сам што вам шаљем овај новац да бисте нам правили још књига. Помагала сам тати и уштедела овај новац. Зато га мудро потрошите!“ (Пем, седам година).

„Била сам тужна због урагана. Надам се да сте добро. Ово [2 долара] је сав новац из моје касице“ (Алисон, четири године).

„Зовем се Руди и имам 11 година. Мој брат Ралф има шест. А моја сестра Џудит има две и по. Три месеца штедимо од нашег џепарца да бисмо помогли нашој браћи у [ратном подручју]. Успели смо да уштедимо 20 долара које сада шаљемо.“

„Жао ми је браће [која су погођена ураганом]. Зарадио сам 17 долара радећи с татом. Не шаљем овај новац ни за шта конкретно, тако да вама препуштам да одлучите“ (Маклин, осам година).

 [Оквир на 31. страни]

Начини на које се неки одлучују да дају

ПРИЛОЗИ ЗА СВЕТСКО ДЕЛО

Многи одвоје на страну, то јест одреде извесну суму коју стављају у кутије за прилоге с натписом „Прилози за дело Краљевства (Матеј 24:14)“. Сваког месеца скупштине прослеђују те суме локалној канцеларији Заједнице или подружници.

Добровољне донације у новцу такође се могу послати директно канцеларији Заједнице или подружници која опслужује вашу земљу. Такође се може поклањати накит или друге драгоцености. Уз такве прилоге треба приложити кратко писмо у коме се наводи да је то непосредан поклон.

СПОРАЗУМ О УСЛОВНОЈ ДОНАЦИЈИ

Новац се може поверити Заједници уз посебан споразум по којем би се донација вратила донатору, уколико би он имао неку личну потребу. За даљње информације, молимо вас ступите у везу с канцеларијом Заједнице или подружницом у вашој земљи.

ПЛАНИРАЊЕ У ДОБРОТВОРНЕ СВРХЕ

Осим директних поклона у новцу и условних новчаних донација, постоје и други начини давања у корист службе за Краљевство широм света. Они обухватају:

Осигурање. Заједница може бити именована као корисник полисе животног осигурања или пензијског осигурања.

Банковни рачуни. Банковни рачуни, депозитне потврде или појединачни пензијски рачуни могу се као депоновани дати Заједници, или се могу учинити наплативим у случају смрти у складу с локалним банковним захтевима.

Вредносни папири и обвезнице. Вредносни папири и обвезнице могу се дати Заједници као директан дар.

Некретнине. Некретнине које се могу продати могу се поклонити Заједници, било као директан дар или као доживотно власништво донатора који може до краја живота остати да живи у њима. Пре преношења било каквих некретнина на Заједницу, особа треба да ступи у везу с њом.

Тестаменти и задужбине. Имовина или новац могу се завештати Заједници путем законски састављеног тестамента или Заједница може бити именована као корисник задужбине. Тестамент у корист религиозне организације може омогућити одређене пореске олакшице.

Они који су заинтересовани за било који од ових споразума о планирању у добротворне сврхе, треба да ступе у везу с канцеларијом Заједнице, или с подружницом која опслужује њихову земљу.

ЈЕХОВИНИ СВЕДОЦИ — ХРИШЋАНСКА ВЕРСКА ЗАЈЕДНИЦА

П. фах 173, 11 080 Београд

телефони (011) 196-224 и 197-109