По чему мериш успех?

ЈЕДАН речник дефинише успех као „постизање богатства, одобравања или славе“. Да ли је то комплетна дефиниција? Да ли су богатство, одобравање или слава једина мерила успеха? Пре него што одговориш, размисли о овоме: Исус Христ није стекао никакво материјално богатство током свог живота. Он није стекао одобравање већине људи; нити су га модни арбитри његових дана високо ценили. А Исус је ипак био успешан човек. Зашто?

Док је био на земљи, Исус је био „богат пред Богом“ (Лука 12:21). Након што је ускрснуо, Бог га је наградио тако што га је овенчао „славом и чашћу“. Јехова је узвисио свог Сина „на виши положај и љубазно му дао име које је изнад сваког другог имена“ (Јеврејима 2:9; Филипљанима 2:9). Исусов животни пут је обрадовао Јеховино срце (Пословице 27:11). Његов живот на земљи био је успешан јер је постигао своју сврху. Исус је извршио Божју вољу и дао част Његовом имену. За узврат, Бог је Исуса почаствовао таквим богатством, одобравањем и славом које ниједан академик, политичар или спортски  ас никада неће доживети. Исус је заиста био најуспешнији човек који је икада ходао земљом.

Хришћански родитељи увиђају да ако њихови млади следе Христове стопе тако што постају богати пред Богом онако како је то Исус био, они ће пожњети богате благослове сада и уживати у незамисливим наградама у долазећем систему ствари. За младу особу не постоји бољи начин да следи Исусове стопе од вршења дела које је Исус чинио — ступањем у пуновремену службу ако је то могуће.

Међутим, у неким културама преовлађује обичај да се млади не прихватају пуновремене службе. Када младић заврши са школовањем, од њега се може очекивати да нађе запослење с пуним радним временом, да се ожени и скући. Понекад млади из таквих средина чине ту грешку да се уздржавају од ступања у пуновремену службу (Пословице 3:27). Зашто? Због притиска се повинују општеприхваћеним културним нормама. То се догодило Роберту. a

Када се култура и савест сукобе

Роберт је одгајан као Јеховин сведок. Док је био тинејџер његово понашање и избор друштва нису били баш пожељни. Мајка је почела да се брине за њега. Због тога је замолила једног пионира, пуновременог слугу Јеховиних сведока, да га охрабрује. Роберт објашњава шта се затим догодило.

„Заиста сам ценио интересовање које је овај пионир показивао за мене. Због његовог доброг примера пожелео сам да се латим пионирске службе као каријере чим завршим школу. Тада се мама опет бринула — али из другог разлога. Видите, у нашој култури је сасвим у реду да девојка почне да пионири одмах после школе, али од момка се очекује да се прво финансијски обезбеди, па тек онда да размишља о пионирењу.

„Изучио сам занат и почео са својим бизнисом. Убрзо сам се дубоко уплео у посао и само сам рутински посећивао састанке и ишао у проповедање. Савест ме је пекла — знао сам да Јехови могу потпуније да служим. Ипак, била је то права борба ослободити се онога што други очекују од мене, али срећан сам што сам то урадио. Сада сам ожењен, и моја жена и ја смо задње две године пионири. Недавно сам у скупштини наименован за слугу помоћника. Могу искрено рећи да сада осећам право задовољство, јер служим Јехови свим својим срцем, и онолико колико год могу.“

Овај часопис стално охрабрује младе да науче неки занат или да се оспособе за нешто корисно — ако је могуће док су још у школи. Ради чега? Да би се обогатили? Не. Главни разлог је тај да би могли ваљано да се издржавају кад одрасту и служе Јехови што потпуније могу, посебно у пуновременој служби. Ипак, често се дешава да младићи и девојке буду толико уплетени у јурњаву за световном каријером да служба губи на важности. Неки уопште не размишљају о томе да почну с пуновременом службом. Зашто?

Робертови коментари бацају нешто светла на ту ствар. Након што је изучио свој занат, Роберт је почео с бизнисом. Ускоро је падао с ногу од посла који никуда није водио. Циљ му је био да постане финансијски безбедан. Али да ли ико унутар  или ван хришћанске скупштине икада у потпуности постигне тај циљ? Хришћани треба да теже за тим да буду поуздани у погледу финансија и да се марљиво старају за своје финансијске обавезе; али треба такође да схвате да у овим несигурним временима мало људи уопште достигне тај ниво да себе стварно могу сматрати финансијски обезбеђенима. Зато је Исусово обећање у Матеју 6:33 тако утешно за хришћане.

Роберт је срећан што је одлучио да пре следи жеље свог срца него прописе своје културе. Данас ужива у каријери пуновремене службе. Да, пуновремена служба је поштовања вредна каријера. Роберт има свој мир јер служи Јехови, као што он каже ’онолико колико год може‘.

Извуци највише из својих талената

Међу Јеховиним сведоцима има доста надарених људи. Неки имају изванредне интелектуалне способности; други су талентовани у неким занатима. Сви ови дарови долазе од Јехове, који даје „свима живот и дах и све“ (Дела апостолска 17:25). Без живота, ови дарови би били безвредни.

Зато је једино подесно да свој предани живот користимо у Јеховиној служби. За то се одлучио и један талентовани младић. Он је живео у првом веку н. е. Као члан истакнуте породице провео је своју младост у веома познатом граду Тарсу у Киликији. Иако је по рођењу био Јеврејин, наследио је од свог оца римско грађанство. То му је дало многа права и привилегије. Када је одрастао, проучавао је Закон с једним од најистакнутијих „професора“ тог времена — с Гамалилом. Изгледало је да ће убрзо ’богатство, одобравање и слава‘ бити његови (Дела апостолска 21:39; 22:3, 27, 28).

Ко је био овај младић? Звао се Савле. Међутим, Савле је постао хришћанин и на крају апостол Павле. Одложио је на страну своје првобитне тежње и као хришћанин предао цели свој живот Јеховиној служби. Павле је постао познат, не као изврстан правник, већ као ревносни проповедник добре вести. Након што је провео скоро 30 година као мисионар, Павле је написао писмо пријатељима у Филипима. У њему је разматрао нека своја достигнућа из времена пре него што је постао хришћанин, а затим је рекао: „Ради њега сам изгубио све и сматрам то гомилом отпадака, да добијем Христа“ (Филипљанима 3:8). Не, Павле није жалио због свог начина живота!

Шта је било са обучавањем које је примио од Гамалила? Да ли му је то икада користило? Да! У неколико прилика он је допринео томе да се ’одбрани и законски утврди добра вест‘. Али Павлов главни посао био је посао проповедника добре вести — нешто чему га његово претходно школовање никада није могло научити (Филипљанима 1:7; Дела апостолска 26:24, 25).

Слично и данас, некима се пружа прилика да користе своје дарове и таленте, па чак и своје образовање за унапређивање интереса Краљевства. На пример, Ејми има једну факултетску диплому као комерцијалиста, а другу као правник. Некада је имала уносан посао при једној адвокатској фирми, али данас служи као неплаћени добровољац у једној од канцеларија подружнице Watch Tower Societyja. Ево како Ејми описује свој садашњи живот: „Верујем да сам начинила најбољи могући избор у животу... Немам жељу да се мењам ни с једним од својих колега с факултета. Поносна сам на свој избор. Имам све што ми је потребно и што желим — задовољан, срећан живот и каријеру која ме испуњава и пружа ми задовољство.“

Ејми је изабрала пут који јој је донео душевни мир, задовољство и Јеховин благослов. Сигурно је да хришћански родитељи не желе ништа мање својој деци!

Успети у хришћанској служби

Наравно, важно је имати исправно гледиште о успеху у самој хришћанској служби.  Није тешко осећати се успешним када проведемо пријатно време у служби, када оставимо библијску литературу или када станаре укључимо у побуђујуће библијске разговоре. Али ако нас ретко слушају, можемо доћи у искушење да закључимо како губимо време. Ипак, сети се да је једна од дефиниција успеха ’постићи одобравање‘. Чије одобравање желимо да добијемо? Наравно, Јеховино. То можемо добити било да људи слушају нашу поруку или не слушају. У вези с тим, Исус је своје ученике научио једној снажној лекцији.

Сетићеш се да је Исус послао 70 проповедника Краљевства „у сваки град и место куда сам намераваше да дође“ (Лука 10:1). Требало је да проповедају у градовима и селима без Исуса. То је за њих било ново искуство. Зато им је Исус дао детаљна упутства пре него што их је послао. Када сретну ’пријатеља мира‘ требало је да му дају темељно сведочанство у вези с Краљевством. Међутим, уколико их одбију, требало је да продуже својим путем, без забринутости. Исус је објаснио да они који одбију да их слушају заправо одбијају самог Јехову (Лука 10:4-7, 16).

Када су ова седамдесеторица завршила свој проповеднички задатак, известила су Исуса „с радошћу, говорећи: ’Господе, чак нам се и демони покоравају кад користимо твоје име‘“ (Лука 10:17). Мора да је за ове несавршене људе било узбудљиво да изгоне моћна духовна створења! Међутим, Исус је упозорио своје одушевљене ученике: „Не радујте се томе што вам се духови покоравају, него се радујте што су ваша имена записана на небесима“ (Лука 10:20). Њих седамдесеторица можда неће увек имати моћ да истерују демоне, нити ће увек доживљавати позитивне резултате у служби. Али ако остану верни, увек ће имати Јеховино одобравање.

Да ли цениш пуновремене слуге?

Један младић је рекао једном хришћанском старешини: „Кад будем завршио средњу школу, покушаћу да нађем посао. Ако не нађем неки посао, онда ћу размислити о томе да започнем с неким обликом пуновремене службе.“ Међутим, ово није гледиште већине који су се латили пуновремене службе. Да би пионирили, неки су одустали од могућности постизања неке уносне каријере. Неки су одбили одушевљавајуће могућности за образовање. Као апостол Павле, они се жртвују, али слично Павлу, Роберту и Ејми, они не жале због избора који су направили. Они цене то што имају предност да користе своје дарове за хваљење Јехове, који је вредан оног најбољег што му они могу пружити.

Из разних разлога многи верни Јеховини сведоци нису у позицији да пионире. Можда имају неке библијске обавезе за које се старају. Али ако служе Богу целим својим ’срцем, душом и умом‘, Јехова је задовољан њима (Матеј 22:37). Иако сами не могу да пионире, они схватају да су они који пионире изабрали лепу каријеру.

Апостол Павле је написао: „Не обликујте се више према овом систему ствари“ (Римљанима 12:2). У складу с Павловим саветом, не смемо дозволити да културни и светски стандарди обликују наше размишљање. Било да можеш пионирити или не, учини да служба Јехови буде у жижи твог живота. Бићеш успешан све док имаш Јеховино одобравање.

[Фуснота]

[Слика на 19. страни]

Пази да не упаднеш у мукотрпну колотечину која никуда не води