Ко су данас Божје слуге?

„Наша одговарајућа оспособљеност долази од Бога, који нас је заиста одговарајуће оспособио да будемо слуге новог савеза“ (2. КОРИНЋАНИМА 3:5, 6).

1, 2. Коју су одговорност имали сви хришћани из првог века, и како се то променило?

 У ПРВОМ веку наше ере, сви хришћани су имали једну важну одговорност — дужност да проповедају добру вест. Сви су били помазаници и слуге новог савеза. Неки су имали додатне одговорности, као што је поучавање у скупштини (1. Коринћанима 12:27-29; Ефешанима 4:11). Родитељи су имали велике обавезе у породици (Колошанима 3:18-21). Али сви су учествовали у основном и важном делу проповедања. На изворном грчком језику на ком су написани Хришћански списи, ова одговорност је названа дијаконија — то јест, служба (Колошанима 4:17).

² После неког времена, ствари су се промениле. Развила се једна класа позната као свештенство, која је право проповедања резервисала за себе (Дела апостолска 20:30). То свештенство је чинило мањину међу онима који су себе називали хришћанима. Велика већина постала је позната као лаикат. Иако су лаици били поучавани да имају извесне обавезе, у шта је спадало и давање прилога за издржавање свештенства, већина њих су што се тиче проповедања постали само пасивни слушачи.

3, 4. (а) Како особе у хришћанском свету постају слуге? (б) Ко се сматра за слугу у хришћанском свету, и зашто је то код Јеховиних сведока другачије?

 ³ Свештеници тврде да су слуге (од дијакон, „слуга“). a У ту сврху, они завршавају богословију и бивају заређени. The International Standard Bible Encyclopedia каже: „’Заредити се‘ и ’заређење‘ обично указују на специјалан статус дат слугама или свештеницима путем званично одобрених ритуала, уз пропратни нагласак на датом овлашћењу да објављују Реч или да обављају сакраменте, или и једно и друго.“ Ко заређује те слуге? The New Encyclopædia Britannica каже: „У црквама које су задржале историјско епископство, слуга који заређује увек је бискуп. У презбитеријанским црквама, заређење спроводе слуге презбитеријанског синода.“

⁴ Дакле, предност да неко у црквама хришћанског света буде слуга стриктно је ограничена. Па ипак, то није случај међу Јеховиним сведоцима. Зашто? Зато што то није било тако у хришћанској скупштини из првог века.

Ко су заиста Божје слуге?

5. Ко је све према Библији слуга?

⁵ Према Библији, сви Јеховини обожаваоци — и небески и земаљски — јесу слуге. Анђели су служили Исусу (Матеј 4:11; 26:53; Лука 22:43). Анђели такође „служе онима који ће наследити спасење“ (Јеврејима 1:14; Матеј 18:10). Исус је био слуга. Он је рекао: „Син човечји није дошао да му служе, него да служи“ (Матеј 20:28; Римљанима 15:8). Стога, пошто Исусови ученици треба ’тачно да следе његове стопе‘, није ништа чудно што и они морају бити слуге (1. Петрова 2:21).

6. Како је Исус показао да ће његови ученици бити слуге?

⁶ Кратко пре него што је био узнесен на небо, Исус је рекао својим ученицима: „Идите... и стварајте ученике од људи из свих нација, крстећи их у име Оца и Сина и светог духа, учећи их да држе све што сам вам заповедио“ (Матеј 28:19, 20). Требало је да Исусови ученици стварају ученике — то јест, да буду слуге. Нови ученици које би они створили научили би да држе све што је Исус заповедио, укључујући и заповест да иду и стварају ученике. Било да је мушкарац или жена, одрасла особа или дете, прави ученик Исуса Христа био би слуга (Јоил 2:28, 29).

7, 8. (а) Који стихови показују да су сви прави хришћани слуге? (б) Која се питања о заређењу појављују?

⁷ У складу с тиме, на Пентекост 33. н. е., Исусови ученици који су били на окупу, и мушкарци и жене, почели су да говоре о „величанственим Божјим стварима“ (Дела апостолска 2:1-11). Надаље, апостол Павле је написао: „Срцем се исказује вера за праведност, а устима се даје јавна изјава за спасење“ (Римљанима 10:10). Павле ове речи није упутио ограниченој свештеничкој класи, већ ’свима који су [били] у Риму као Божји вољени‘ (Римљанима 1:1, 7). Слично томе, требало је да сви ’свети који су у Ефесу и верни у Христу Исусу... обују на ноге опрему добре вести мира‘ (Ефешанима 1:1; 6:15). И сви  који су чули писмо упућено Јеврејима, требало је да се ’држе јавног изјављивања њихове наде, без колебања‘ (Јеврејима 10:23).

⁸ Међутим, када неко постаје слуга? Другим речима, када се заређује? И ко га заређује?

Заређење за слугу — када?

9. Када је Исус био заређен, и ко га је заредио?

⁹ Што се тиче тога када је особа заређена и ко је заређује, осмотри пример Исуса Христа. Он није имао неко сведочанство о заређењу нити је стекао звање у некој богословији да би доказао да је слуга, и није га заредио неки човек. Зашто онда можемо рећи да је он био слуга? Зато што су се Исаијине надахнуте речи испуниле на њему: „Јеховин дух је на мени, јер ме помазао да објавим добру вест“ (Лука 4:17-19; Исаија 61:1). Несумњиво, ове речи говоре о томе да је Исус био опуномоћен да говори о доброј вести. Ко га је опуномоћио? Пошто га је за то дело помазао Јеховин дух, јасно је да је Исуса заредио Јехова Бог. Када се то догодило? Јеховин дух је заправо дошао на Исуса када се он крстио (Лука 3:21, 22). Значи, био је заређен онда када се крстио.

10. Ко хришћанског слугу чини ’одговарајуће оспособљеним‘?

¹⁰ А како је са Исусовим следбеницима из првог века? И њима је статус слуге дао Јехова. Павле је рекао: „Наша одговарајућа оспособљеност долази од Бога, који нас је заиста одговарајуће оспособио да будемо слуге новог савеза“ (2. Коринћанима 3:5, 6). Како Јехова оспособљава своје обожаваоце да буду слуге? Осмотри пример Тимотеја, ког је Павле назвао ’Божјим слугом у доброј вести о Христу‘ (1. Солуњанима 3:2).

11, 12. Како је Тимотеј напредовао ка томе да постане слуга?

¹¹ Следеће речи упућене Тимотеју помажу нам да разумемо како је постао слуга: „А ти остани у ономе што си научио и у шта си уверен, знајући од кога си то научио и да од најранијег детињства познајеш свете списе, који те могу учинити мудрим за спасење вером у Христа Исуса“ (2. Тимотеју 3:14, 15). Темељ Тимотејеве вере, која би га покренула да да̂ јавну објаву, био је познавање Писма. Да ли је лично читање све што је било потребно за то? Не. Тимотеју је требала помоћ да би стекао тачно спознање и духовно разумевање онога што је читао  (Колошанима 1:9). Према томе, Тимотеј је био „уверен“. Пошто је познавао Писмо „од најранијег детињства“, његови први учитељи мора да су били његова мајка и бака, јер отац очигледно није био верник (2. Тимотеју 1:5).

¹² Међутим, у то да Тимотеј постане слуга било је укључено још више. Као прво, његову веру је ојачало дружење с хришћанима из оближњих скупштина. Како то знамо? Када је Павле први пут срео Тимотеја, о том младићу су „добро говорила браћа у Листри и у Иконији“ (Дела апостолска 16:2). Осим тога, у то време су извесна браћа писала писма скупштинама како би их ојачали. А да би их изграђивали, посећивали су их и надгледници. Такве припреме су помогле да хришћани попут Тимотеја духовно напредују (Дела апостолска 15:22-32; 1. Петрова 1:1).

13. Када је Тимотеј био заређен као слуга, и зашто би рекао да се његов духовни напредак није завршио на томе?

¹³ С обзиром на Исусову заповест забележену у Матеју 28:19, 20, можемо бити сигурни да је Тимотеја у извесном тренутку његова вера покренула да опонаша Исуса и да се крсти (Матеј 3:15-17; Јеврејима 10:5-9). То је био симбол Тимотејевог свесрдног предања Богу. Приликом крштења, он је постао слуга. Од тада па надаље, његов живот, његова снага и све што је имао припадало је Богу. То је био нераздвојиви део његовог обожавања, ’света служба‘. Међутим, Тимотеј није после само седео на својим ловорикама. Наставио је да духовно расте, и постао је зрео хришћански слуга. До тога је дошло зато што се Тимотеј блиско дружио са зрелим хришћанима као што је Павле, зато што је имао лични студиј и што је ревно учествовао у проповедању (1. Тимотеју 4:14; 2. Тимотеју 2:2; Јеврејима 6:1).

14. Како неко ко данас ’има исправан став према вечном животу‘ напредује ка томе да постане слуга?

¹⁴ Данас је заређење за хришћанску службу слично. Особи која ’има исправан став према вечном животу‘ помаже се да учи о Богу и његовим намерама путем библијског студија (Дела апостолска 13:48). Она учи да примењује библијска начела у свом животу и да упућује смисаоне молитве Богу (Псалам 1:1-3; Пословице 2:1-9; 1. Солуњанима 5:17, 18). Дружи се са суверницима и користи припреме које пружа „верни и разборити роб“ (Матеј 24:45-47; Пословице 13:20; Јеврејима 10:23-25). Тако она напредује у организованом процесу образовања.

15. Шта се дешава када се особа крсти? (Види и фусноту.)

¹⁵ На крају студент Библије који је развио љубав према Јехови Богу и јаку веру у откупну жртву жели да се потпуно преда свом небеском Оцу (Јован 14:1). Он то предање извршава у личној молитви и затим се крштава у знак јавног обзнањивања тог приватног чина. Његово крштење је церемонија његовог заређења пошто је  тада признат као Божји потпуно предани слуга, дијакон. Он мора остати одвојен од света (Јован 17:16; Јаков 4:4). Он је целог себе представио као „жртву живу, свету, прихватљиву Богу“ — безрезервно и безусловно (Римљанима 12:1). b Он је Божји слуга, чиме опонаша Христа.

Шта је хришћанска служба?

16. Које су неке одговорности које је Тимотеј имао као слуга?

¹⁶ Шта је све спадало у Тимотејеву службу? Имао је посебне дужности као Павлов путујући сарадник. А када је постао старешина, Тимотеј се напрезао у поучавању и јачању сухришћана. Али главни део његове службе, као што је био случај са Исусом и Павлом, било је проповедање добре вести и прављење ученика (Матеј 4:23; 1. Коринћанима 3:5). Павле је рекао Тимотеју: „А ти буди трезвен у свему, трпи зло, врши дело јеванђелизатора, потпуно изврши своју службу“ (2. Тимотеју 4:5).

17, 18. (а) У којој служби учествују хришћани? (б) Колико је за хришћанског слугу важно дело проповедања?

¹⁷ Слично је и с данашњим хришћанским слугама. Они учествују у јавној служби, делу јеванђелизирања, указујући другима на спасење на основу Исусове жртве и поучавајући кротке да призивају Јеховино име (Дела апостолска 2:21; 4:10-12; Римљанима 10:13). Они доказују из Библије да је Краљевство једина нада за човечанство које пати и показују да су чак и сада ствари боље ако живимо по Божјим начелима (Псалам 15:1-5; Марко 13:10). Али хришћански слуга не проповеда неко социјално јеванђеље. Уместо тога, он научава да ’оданост Богу има обећање садашњег живота и оног који ће доћи‘ (1. Тимотеју 4:8).

¹⁸ Додуше, већина слугу има додатне начине на које може да служи, који се разликују од хришћанина до хришћанина. Многи имају породичне обавезе (Ефешанима 5:21–6:4). Старешине и слуге помоћници имају задужења у скупштини (1. Тимотеју 3:1, 12, 13; Титу 1:5; Јеврејима 13:7). Многи хришћани помажу у изградњи Дворана Краљевства. Неки имају дивну предност да раде као добровољци у неком од бетелских домова Watch Tower Societyja. Међутим, све хришћанске слуге учествују у проповедању добре вести. У томе нема изузетака. Учествовање у том делу јесте оно што јавно идентификује особу као правог хришћанског слугу.

Став хришћанског слуге

19, 20. Какав став морају неговати хришћанске слуге?

¹⁹ Већина слугу хришћанског света очекује да буде посебно поштована, и узимају титуле као рецимо „часни“ и „отац“. Међутим, хришћанске слуге знају да само Јехова заслужује дубоко поштовање (1. Тимотеју 2:9, 10). Ниједан хришћански слуга не захтева тако дубоко поштовање нити жуди за посебним титулама (Матеј 23:8-12). Он зна да основно значење речи дијаконија јесте „служба“. Глагол повезан с тиме понекад се користи у Библији да би се указало на личне службе, као што је послуживање за столом (Лука 4:39; 17:8; Јован 2:5). Иако се он у хришћанској служби користи на узвишенији начин, дијакон је још увек слуга.

²⁰ Стога ниједан хришћански слуга нема разлога да мисли како је важан. Праве хришћанске слуге — чак и оне с посебним одговорностима у скупштини — јесу понизне слуге. Исус је рекао: „Ко хоће да буде велик међу вама, нека вам буде слуга, и ко хоће да буде међу вама први, нека вам буде роб“ (Матеј 20:26, 27). Када је показивао својим ученицима који исправан став да негују, Исус им је опрао ноге, што је био посао најнижег слуге (Јован 13:1-15). Каква понизна служба! Дакле, хришћанске слуге понизно служе Јехови Богу и Исусу Христу (2. Коринћанима 6:4; 11:23). Они показују понизност у служењу једни  другима. И када проповедају добру вест, они несебично служе ближњима који нису верници (Римљанима 1:14, 15; Ефешанима 3:1-7).

Истрај у служби

21. Како је Павле био награђен за истрајност у служби?

²¹ Павлу је као слуги била потребна истрајност. Колошанима је рекао да је пуно пропатио како би им проповедао добру вест (Колошанима 1:24, 25). Међутим, многи су прихватили добру вест и постали слуге зато што је истрајао. Били су рођени као Божји синови и браћа Исуса Христа, са изгледом да заједно с њим постану духовна створења на небу. Каква величанствена награда за истрајност!

22, 23. (а) Зашто је данас хришћанским слугама потребна истрајност? (б) Које дивне плодове доноси хришћанска истрајност?

²² Данас је онима који су стварно Божје слуге неопходна истрајност. Многи се свакодневно боре с болешћу или болима поодмакле старости. Родитељи напорно раде — у многим случајевима без брачног друга — да би одгајили децу. Деца се у школи храбро одупиру лошем утицају који их окружује. Многи хришћани се суочавају са озбиљним економским потешкоћама. А многи трпе прогонство или наилазе на потешкоће због данашњих ’критичних времена с којима се тешко излази на крај‘! (2. Тимотеју 3:1). Да, данас скоро шест милиона слугу Јехове Бога може рећи што и апостол Павле: „У свему [се] препоручујемо као Божје слуге, у истрајности у много чему“ (2. Коринћанима 6:4). Хришћанске слуге се не предају. Њихова истрајност је стварно за сваку похвалу.

²³ Штавише, као што је то било и у Павловом случају, истрајност доноси дивне плодове. Тиме што смо истрајни, ми задржавамо близак однос с Јеховом и радујемо његово срце (Пословице 27:11). Јачамо сопствену веру и стварамо ученике, чиме се увећава хришћанско братство (1. Тимотеју 4:16). Јехова подржава своје слуге и благосиља њихову службу током ових последњих дана. Као резултат тога, сакупљени су и последњи од 144 000, а милиони других се чврсто надају да ће се радовати вечном животу на рајској земљи (Лука 23:43; Откривење 14:1). Хришћанска служба је заиста израз Јеховиног милосрђа (2. Коринћанима 4:1). Ценимо је сви и будимо захвални што ће њени плодови заувек постојати (1. Јованова 2:17).

[Фусноте]

Можеш ли објаснити?

• У којој су одговорности учествовали сви хришћани из првог века?

• Када је хришћански слуга заређен и ко га заређује?

• Који став треба да негује хришћански слуга?

• Зашто хришћански слуга треба да истраје упркос потешкоћама?

[Питања за разматрање]

[Слике на странама 16, 17]

Тимотеј је поучаван Божјој Речи од најранијег детињства. Заређени слуга је постао онда када се крстио

[Слика на 18. страни]

Крштење симболизује предање Богу и означава да је особа заређена као слуга

[Слика на 20. страни]

Хришћанске слуге радо служе