„Поуку моју чувај, и живећеш“

БИО је млад, интелигентан, „лепа стаса и лепа лица“. Жена његовог послодавца била је путена и бестидна. Пошто ју је овај младић неодољиво привлачио, свакога дана је покушавала да га заведе. „Једног дана кад он беше ушао у кућу, да сврши своје послове, а у кући не беше никога од укућана, она га ухвати за хаљину говорећи: Лези са мном!“ Али Јосиф, син патријарха Јакова побегао је од Петефријеве жене оставивши своју хаљину (Постање 39:1-12).

Наравно, не бежи свако у тако искушавајућој ситуацији. На пример, осмотримо случај једног младића којег је Соломон, краљ дрвеног Израела, видео ноћу на улици. Након што га је завела једна неморална жена, „он одмах за њом пође, као во што на кланицу иде“ (Пословице 7:21, 22).

Хришћани су упозорени да ’беже од блуда‘ (1. Коринћанима 6:18). Апостол Павле је младом хришћанском ученику Тимотеју написао: „Бежи од жеља својствених младости“ (2. Тимотеју 2:22). Када се налазимо у ситуацији која наводи на блуд, браколомство или на неки други морални преступ, и ми такође морамо одлучно побећи баш као што је и Јосиф побегао од Петефријеве жене. Шта ће нам помоћи да будемо одлучни у томе? У седмом поглављу библијске књиге Пословица, Соломон нам даје савете од непроцењиве вредности. Не само да говори о учењима која нас чувају од лукавства неморалних људи већ разоткрива и њихове методе тако што описује један сценарио у којем једног младића заводи неморална жена.

’Привежи моје заповести за прсте своје‘

Краљ почиње очинским саветом: „Чувај, сине, речи моје, и код себе поуку моју храни, поуку моју чувај, и живећеш, држи науку моју као зеницу ока свога“ (Пословице 7:1, 2).

Родитељи, нарочито очеви, имају од Бога дату одговорност да поучавају своју децу Божјим мерилима о добру и злу. Мојсије је опомињао очеве: „Ове заповести које ти ја данас дајем држи у срцу своме. Објаснићеш их синовима својим, и говорићеш о њима кад седиш у кући својој и кад идеш путем, кад лежиш и кад устајеш“ (Поновљени закони 6:6, 7). А апостол Павле је написао: „Ви, очеви, не раздражујте своју децу, него их одгајајте у дисциплини и усмеравању размишљања у складу с Јеховиним“ (Ефешанима 6:4). Дакле, у родитељеве смернице које треба сматрати драгоценим и високо их ценити, сасвим сигурно спадају и опомене, заповести и закони који се налазе у Божјој Речи, Библији.

Родитељска поука може обухватати и друге смернице — то јест породична правила. Она су за опште добро свих чланова породице. Истина, у зависности од потреба, правила се могу разликовати од породице до породице. Ипак, родитељи имају задатак да одлуче шта је најбоље за њихову породицу. А правила која донесу обично су израз њихове искрене љубави и бриге. Савет упућен младима јесте да се придржавају ових правила као и библијских учења која примају од  својих родитеља. Да, са таквим смерницама потребно је опходити се ’као са зеницом ока свога‘ — чувати их с највећом брижљивошћу. То је пут којим се избегавају смртоносне последице игнорисања Јеховиних мерила, пут који води у ’живот‘.

„[Моје заповести] за прсте их своје ти привежи“, наставља Соломон „на плочу свога срца их запиши“ (Пословице 7:3). Као што су прсти упадљиво пред нашим очима и од суштинске су важности за спровођење наших намера, тако и стечено библијско спознање и лекције које учимо путем васпитања које се темељи на Писму треба да буду стални подсетници и водич у свему што радимо. Треба да их испишемо на плочу нашег срца, чинећи их саставним делом наше личности.

Не заборављајући важност мудрости и разумевања, краљ опомиње: „Реци мудрости: Сестра си ми! а пријатељицом разборитост [„разумевање“, NW] зови“ (Пословице 7:4). Мудрост је способност да се од Бога дано знање исправно користи. Треба да показујемо наклоност према мудрости као према вољеној сестри. Шта је разумевање? То је способност да се осмотри суштина и да се схвати у каквом односу стоје делови према целини. Разумевање мора да нам буде блиско попут неког присног пријатеља.

Зашто треба да се држимо библијског образовања и зашто да гајимо блискост с мудрошћу и разумевањем? Да би нас ’чували од жене туђинке, од туђинке која слатко збори‘ (Пословице 7:5). Да, ако тако поступамо то ће нас заштитити од слатких речи и убедљивих метода туђинца — неморалне особе. a

Младић среће ’лукаву жену‘

Краљ Израела затим описује сцену коју је сам запазио: „С прозора дома свога, кроз решетку погледах, и видех међу будалама, опазих међу момцима безумна младића, који улицом пролажаше покрај ћошка где сеђаше једна од тих туђинки, идући полако ка стану њеноме. У сумрак то беше, у вече, кад се ноћ и мрак спуштају“ (Пословице 7:6-9).

На прозору кроз који Соломон гледа стоје решетке — изгледа да је у питању рам с летвицама које су можда детаљно изрезбарене. Како сутон ишчезава, тама вечери се разлива по улицама. Он запажа једног младића који је нарочито рањив. Пошто нема разборитости, то јест здрав  разум, он је безуман. Вероватно је свестан у какав је крај крочио и шта може тамо да му се деси. Овај младић долази близу „ћошка“ који је на путу до њене куће. Ко је она? Чиме се бави?

Проницљиви краљ наставља: „Гле, приђе к њему жена као блудница одевена, а срца лукава. Хитра и пуста беше; ноге јој не даваху да кућу чува. Сад по улицама, сад по трговима, код свакога угла вребаше“ (Пословице 7:10-12).

Начин одевања много говори о овој жени (Постање 38:14, 15). Она је непристојно обучена, као проститутка. Штавише, срце јој је лукаво — њен ум је „неверан“, њене намере су „лукаве“ (An American Translation; New International Version). Она је плаховита и својеглава, причљива и јогунаста, бучна и самовољна, бесрамна и пркосна. Уместо да остане код куће, она више воли да одлази до прометних јавних места, вребајући на ћошковима улица како би се окомила на свој плен. Чека на некога као што је овај младић.

’Многим речима‘

Младић дакле среће неморалну жену која има препреден план. Колико је то само привукло Соломонову пажњу! Он прича: „Она га се дохвати и пољуби га, и бестидно рече му: ’Дужна бејах принос захвалности, и свој завет данас већ испуних. Зато ти и у сусрет изиђох, тражих те, и ево те нађох!‘“ (Пословице 7:13-15).

Уста ове жене су глатка. Оденувши се дрскошћу, она говори с поуздањем. Све што каже пажљиво је одмерено како би завела младића. Тиме што изјављује да је принела жртву захвалницу тог истог дана и да је платила своје завете, она се показује праведном, наговештавајући да јој не недостаје духовност. Жртве захвалнице у храму у Јерусалиму састоје се од меса, брашна, уља и вина (Левитска 19:5, 6; 22:21; Бројеви 15:8-10). Пошто и приносилац жртве може заједно са својом породицом да једе жртву захвалницу, она тиме указује на то да код њене куће има изобиља хране и пића. Закључак је јасан: овај младић ће се тамо добро провести. Она је изашла из своје куће специјално због њега, да га нађе. Баш дирљиво — кад би само неко могао да наседне на такву причу. „Тачно је да је била напољу тражећи некога“, каже један изучавалац Библије „али да ли је тражила баш овог младића? То би јој само нека будала поверовала — можда баш као ова.“

Пошто је себе учинила допадљивом захваљујући својој одећи, милозвучним речима, загрљају, и укусу својих усана, ова заводница апелује и на чуло мириса. Она каже: „Настрла сам одар везеним чаршавима и египатским засторима; измирном, алојем и циметом намирисала сам постељу своју“ (Пословице 7:16, 17). Она је естетски припремила свој кревет разнобојном постељином из Египта и намирисала га изванредним мирисима од смирне, алоје и цимета.

„Дођи, па да уживамо“, она наставља „и до зоре у љубави да се занесемо! [„да се веселимо миловањем“, ДК]“. Позив се односи на нешто много више од неке пријатне вечере удвоје. Њена обећања се односе на ужитке сексуалне интимности. За младића је овај позив права пустоловина и узбуђење! Као даљњи подстрек она додаје: „Муж мој није дома, отишао је на далек пут; тоболац је са собом однео са сребром, вратиће се тек о младоме месецу“ (Пословице 7:18-20). Били би потпуно безбедни, уверава га она, јер јој је муж на пословном путу и неко време се неће вратити. Колико је она талентована у обмањивању тако младе особе! „Речима својим [„многим ријечима“, ДК] она га заведе, занесе га глатким уснама својим“ (Пословице 7:21). Требало би да човек буде  Јосифовог калибра па да се одупре овако примамљивом позиву (Постање 39:9, 12). Да ли је овај младић таква особа?

’Као во на клање‘

„И он одмах за њом пође“, извештава Соломон, „као во што на кланицу иде; као лудак који се за казну веже, док му стрела јетру не пробије; као птица која на замку налети а да не зна да јој је о живот“ (Пословице 7:22, 23).

Позив постаје неодољив за овог младића. Не обазирући се уопште на здрав разум, он иде за њом „као во што на кланицу иде“. Као што робијаш у оковима не може избећи своју казну, тако је и овај младић увучен у грех. Он у томе не види опасност све „док му стрела јетру не пробије“, то јест док не задобије смртоносну рану. Смрт може бити физичка јер се излаже сексуално преносивим болестима. b Рана може проузроковати такође и његову духовну смрт; ’не зна да му је о живот‘. Његово цело биће и његов живот озбиљно су угрожени, и озбиљно је сагрешио Богу. Он дакле јури смрти у загрљај, као птица у замку!

„Не лутај по стазама њеним“

Извлачећи поуку из онога што је видео, мудри краљ саветује: „Зато, дакле, децо, послушајте, пазите на речи уста мојих. Срце твоје немој да застрани на путеве такве жене, и не лутај по стазама њеним. Јер је она многе жртве у пропаст сурвала, много их је што је она све побила. Кућа њена пут је к стану мртвих што силазе ка пределу смрти“ (Пословице 7:24-27).

Јасно је, Соломонов савет је да се одвратимо од смртоносних путева неморалне особе и да ’живимо‘ (Пословице 7:2). Како је ово правовремен савет за наше дане! Сасвим сигурно треба избегавати места која обилазе особе које у заседи чекају на плен. Зашто би себе изложио њиховој тактици тиме што посећујеш таква места? Заиста, зашто би баш ти био та ’безумна‘ особа и зашто би залутао на путеве ’туђинаца‘?

’Туђинка‘ коју је краљ видео завела је младића позивом да се ’у љубави занесу‘. Зар није превише младих — поготово девојака — искоришћено на сличан начин? Али запази: када неко жели да те наведе на сексуални неморал, да ли је то права љубав или себична похота? Зашто би човек присиљавао жену коју искрено воли да прекрши своје хришћанско васпитање и своју савест? „Срце твоје немој да застрани“ на такве путеве, опомиње Соломон.

Речи заводника су обично милозвучне и добро прорачунате. Ако мудрост и разумевање задржимо на нашој страни они ће нам помоћи да их прозремо. Сачуваће нас ако никада не заборавимо шта нам Јехова заповеда. Дакле, нек сви ми увек тежимо ка томе да ’чувамо Божје поуке и живимо‘, и то вечно (1. Јованова 2:17).

[Фусноте]

[Слике на 29. страни]

Како гледаш на правила својих родитеља?

[Слика на 31. страни]

Држање Божјих заповести значи живот