Хришћани налазе срећу у служењу

„Више има среће у давању, него у примању“ (ДЕЛА АПОСТОЛСКА 20:35).

1. Који погрешан став данас преовладава, и зашто је штетан?

 ТОКОМ последњих деценија 1900-их, реч „ја-изам“ се често чула. „Ја-изам“ заправо значи „прво ја“ и означава став себичности и похлепе у комбинацији с недостатком обзира према другима. Можемо бити сигурни да „ја-изам“ у 2000. години сигурно није нестао. Колико пута чујеш питања: „Какве ја вајде имам од тога?“ или „Какве ћу ја користи извући из тога?“ Такав себичан став не води до среће. Он је сасвим супротан начелу које је Исус дао: „Више има среће у давању, него у примању“ (Дела апостолска 20:35).

2. Како то да давање доноси срећу?

² Да ли је тачно да давање доноси више среће него примање? Јесте. Размисли о Јехови Богу. Он је ’извор живота‘ (Псалам 36:10). Он нам даје све што треба да бисмо били срећни и продуктивни. Заиста, он је Извор ’сваког доброг дара и сваког савршеног поклона‘ (Јаков 1:17). Јехова, ’срећан Бог‘, непрестано даје (1. Тимотеју 1:11). Он воли своја људска створења, којима толико тога даје (Јован 3:16). Размисли и о људској породици. Ако си родитељ, знаш колико је жртава, колико давања, потребно да би се подигло дете. А оно годинама није ни свесно жртава које чиниш. За њега је то нешто сасвим нормално. Па ипак, ти си срећан када видиш да је твом детету добро зато што му несебично дајеш. А зашто? Зато што га волиш.

3. Зашто је право задовољство да служимо Јехови и нашим суверницима?

³ Слично томе се и право обожавање одликује давањем које се темељи на љубави. Пошто волимо Јехову и своје сувернике, задовољство нам је да им служимо, да им дајемо себе (Матеј 22:37-39). Свако ко обожава Бога из себичних потицаја на крају нема много радости. Али они који несебично служе, тако што су више заинтересовани за оно што могу дати уместо за оно чему се надају да ће добити, стварно налазе срећу. Ову истину можемо запазити и ако осмотримо како се у Писму користе извесне библијске речи које су повезане с нашим обожавањем. У овом и следећем чланку осмотрићемо три такве речи.

Исусова јавна служба

4. Какве је природе „јавна служба“ у хришћанском свету?

⁴ На изворном грчком, једна важна реч која је повезана са обожавањем јесте литургија, која се у Преводу Нови свет преводи  као „јавна служба“. А у хришћанском свету је добро познат појам „литургија“. a Међутим, формалистичке литургије у хришћанском свету нису нека стварно корисна јавна служба.

5, 6. (а) Која се јавна служба обављала у Израелу, и од какве је користи била? (б) Која је далеко узвишенија јавна служба заменила ону која се обављала у Израелу, и зашто?

⁵ Када је указивао на свештенике у Израелу, апостол Павле је користио једну грчку реч која је повезана са литургијом. Он је рекао: „Сваки свештеник из дана у дан заузима своје место да врши јавну службу [облик од литургија] и да приноси исте жртве често, јер оне никада не могу потпуно однети грехе“ (Јеврејима 10:11). Левитски свештеници су обављали једну врло драгоцену јавну службу у Израелу. Они су поучавали Божјем закону и приносили жртве које су покривале грехе народа (2. Летописа 15:3; Малахија 2:7). Када су свештеници и народ следили Јеховин закон, нација је имала разлога да буде радосна (Поновљени закони 16:15).

⁶ Вршење јавне службе под Законом била је права предност за израелске свештенике, али њихова служба је престала да има било какву вредност када је Израел одбачен због неверности (Матеј 21:43). Јехова је припремио нешто далеко веће — јавну службу коју обавља Исус, већи Првосвештеник. О њему читамо: „Он, будући да заувек остаје жив, има своје свештенство без икаквих наследника. Зато он може потпуно да спасе оне који преко њега приступају Богу, јер је увек жив да се заузима за њих“ (Јеврејима 7:24, 25).

7. Зашто Исусова јавна служба доноси ненадмашне користи?

⁷ Исус заувек остаје свештеник, без наследника̂. Према томе, само он може у потпуности спасти људе. Он ту ненадмашну јавну службу не обавља у неком храму ког је направио човек, већ у антитипном храму, Јеховиној великој припреми за обожавање која постоји од 29. н. е. Исус сада служи у Светињи над светињама тог храма, на небу. Он је ’јавни слуга [литург] светог места и правог шатора што је подигао Јехова, а не човек‘ (Јеврејима 8:2; 9:11, 12). Иако је његов положај узвишен, Исус је још увек ’јавни слуга‘. Он свој високи положај користи да би давао, а не да би узимао. Такво давање му доноси радост. А то је део „радости која је стајала пред њим“ и која му је давала снаге да издржи током службе на Земљи (Јеврејима 12:2).

8. Како је Исус учинио да јавна служба замени Савез закона?

⁸ Постоји још један аспект Исусове јавне службе. Павле је написао: „Исус [је] добио изврснију јавну службу, тако да је и посредник одговарајуће бољег савеза, који је законски утврђен на бољим обећањима“ (Јеврејима 8:6). Мојсије је био посредник закона који је представљао основу за однос у ком је Израел био с Јеховом (Излазак 19:4, 5). Исус је био посредник новог савеза, који је омогућио рођење нове нације, ’Израела Божјег‘, која је састављена од духом помазаних хришћана из многих нација (Галатима 6:16; Јеврејима 8:8, 13; Откривење 5:9, 10). Каква је то изврсна јавна служба била! Колико смо срећни што познајемо Исуса, јавног слугу преко кога можемо на прихватљив начин служити Јехови! (Јован 14:6).

Хришћани такође врше јавну службу

9, 10. Који су неки облици јавне службе коју обављају хришћани?

⁹ Ниједан човек не обавља тако узвишену јавну службу као што је Исусова. Међутим, када помазани хришћани добију небеску награду, они заузимају своје место уз Исуса и учествују у његовој јавној служби као небески краљеви и свештеници (Откривење 20:6; 22:1-5). Али, и хришћани на земљи обављају јавну службу, и налазе велику радост у томе. На пример, када је у Палестини завладала глад, апостол Павле је донео прилоге од браће из Европе да би помогао да се ублажи немаштина јеврејских хришћана из Јудеје. То је била једна врста јавне службе (Римљанима 15:27;  2. Коринћанима 9:12). Данас су хришћани срећни што врше сличну службу, тиме што пружају брзу помоћ када њихова браћа доживе неку невољу, природну катастрофу или друге несреће (Пословице 14:21).

¹⁰ Павле је указао на још једну јавну службу када је написао: „Ако се и изливам као жртва леваница на жртву и јавну службу на које вас је навела вера, радостан сам и радујем се са свима вама“ (Филипљанима 2:17). Павлов напоран рад у корист Филипљана представљао је јавну службу коју је он вршио с љубављу и марљиво. Слична јавна служба се врши и данас, а то нарочито чине помазани хришћани, који служе као „верни и разборити роб“, тиме што дају духовну храну у право време (Матеј 24:45-47). Надаље, они су као група „свето свештенство“, којем је наложено да ’приносе духовне жртве прихватљиве Богу преко Исуса Христа‘ и да ’надалеко објављују врлине онога који [их] је из таме позвао у своје чудесно светло‘ (1. Петрова 2:5, 9). Попут Павла, они се радују таквим предностима чак и док се ’изливају‘ у испуњавању својих одговорности. И њихови пријатељи „друге овце“ придружују им се и подупиру их у делу проповедања о Јехови и његовим намерама b (Јован 10:16; Матеј 24:14). То је стварно величанствена и радосна јавна служба! (Псалам 107:21, 22).

Врши свету службу

11. Како је пророчица Ана пружила изврстан пример за све хришћане?

¹¹ Још једна грчка реч која има везе с нашим обожавањем јесте латрија, која се у Преводу Нови свет преводи као „света служба“. Света служба има везе с делима обожавања. На пример, за 84-годишњу удовицу и пророчицу Ану каже се да „никад не изостајаше из храма, вршећи свету службу [грчка реч повезана са латријом] ноћ и дан с постовима и усрдним молитвама“ (Лука 2:36, 37). Ана је непрестано обожавала Јехову. Она је изврстан пример за све нас — и младе и старе, и мушкарце и жене. Баш као што се Ана искрено молила Јехови и редовно га обожавала у храму, тако и наша света служба укључује молитву и присуствовање састанцима (Римљанима 12:12; Јеврејима 10:24, 25).

12. Која је једна важна одлика наше свете службе, и како је то уједно и јавна служба?

¹² Апостол Павле је споменуо једну важну одлику наше свете службе када је написао: „Бог, коме својим духом вршим свету службу у погледу добре вести о његовом Сину, сведок [ми је] да вас без престанка увек спомињем у својим молитвама“ (Римљанима 1:9). Да, проповедање добре вести није само јавна служба онима који је чују, већ је и чин обожавања Јехове Бога. Било да нас људи слушају или не, дело проповедања је света служба коју вршимо за Јехову. То што настојимо да говоримо другима о изврсним особинама и корисним намерама нашег драгог небеског Оца сигурно нам доноси велику радост (Псалам 71:23).

Где вршимо свету службу?

13. Коју наду имају они који врше свету службу у унутрашњем дворишту Јеховиног духовног храма, и ко се радује с њима?

¹³ Павле је помазаним хришћанима писао: „Будући да треба да примимо краљевство које се не може уздрмати, имајмо и  даље незаслужену доброту, по којој можемо прихватљиво вршити Богу свету службу са страхом пред Богом и страхопоштовањем“ (Јеврејима 12:28). Са уверењем да ће наследити Краљевство, помазаници имају неуздрману веру док обожавају Свевишњег. Само они могу вршити свету службу Јехови у Светињи и унутрашњем дворишту његовог духовног храма, и они се с горљивим ишчекивањем радују што ће служити са Исусом у Светињи над светињама, самом небу. Њихови другови из класе других оваца деле с њима радост због њихове дивне наде (Јеврејима 6:19, 20; 10:19-22).

14. Како велико мноштво извлачи корист из Исусове јавне службе?

¹⁴ Међутим, шта је с тим другим овцама? Као што је апостол Јован предвидео, у овим последњим данима се појављује велико мноштво оних који „опраше своје дуге хаљине и убелише их у Јагњетовој крви“ (Откривење 7:14). То значи да они, попут њихових помазаних суобожавалаца, исказују веру у Исусову јавну службу, то јест у то што је понудио свој савршени људски живот у корист човечанства. И друге овце извлаче корист из Исусове јавне службе тиме што „поштују [Јеховин] савез“ (Исаија 56:6). Они нису учесници у новом савезу, али га поштују тако што се подлажу законима који су с њим повезани и што сарађују у припремама извршеним преко овог савеза. Они су удружени са Израелом Божјим, хране се са истог духовног стола и раде заједно с његовим припадницима, јавно хвалећи Бога и приносећи духовне жртве које су му допадљиве (Јеврејима 13:15).

15. Где велико мноштво врши свету службу, и како тај благослов утиче на њих?

¹⁵ Зато се велико мноштво види „како стоји пред престолом и пред Јагњетом, обучено у беле дуге хаљине“. Осим тога, они су „пред Божјим престолом; и врше му свету службу дан и ноћ у његовом храму; и Онај који седи на престолу разапеће  свој шатор над њима“ (Откривење 7:9, 15). У Израелу су прозелити обожавали у спољашњем дворишту Соломоновог храма. Слично томе, велико мноштво обожава Јехову у спољашњем дворишту његовог духовног храма. Они су радосни што му ту служе (Псалам 122:1). Чак и након што последњи од њихових помазаних пријатеља добије своје духовно наслеђе, они ће наставити да обављају свету службу Јехови као његов народ (Откривење 21:3).

Света служба која није прихватљива

16. Која се упозорења дају у погледу свете службе?

¹⁶ Свету службу је у данима древног Израела требало вршити у складу с Јеховиним законима (Излазак 30:9; Левитска 10:1, 2). Слично је и данас — постоје захтеви којима треба удовољити ако желимо да наша света служба буде допадљива Јехови. Зато је Павле написао Колошанима: „Не престајемо да се молимо за вас и да тражимо да се испуните тачним спознањем његове воље у свој мудрости и духовној способности схватања, како бисте ходили достојно Јехове, с циљем да му потпуно угодите док и даље доносите плод у сваком добром делу и растете у тачном спознању о Богу“ (Колошанима 1:9, 10). Не одлучујемо ми који је исправан начин обожавања Бога. Битни су тачно библијско спознање, духовна способност схватања и божанска мудрост. У противном, ствари би и те како могле кренути наопако.

17. (а) Како је света служба била изопачена у Мојсијево време? (б) Како би света служба могла данас бити усмерена у погрешном правцу?

¹⁷ Сети се Израелаца Мојсијевих дана. У Библији читамо: „Бог [се] окрену од њих и пусти их да врше свету службу небеској војсци“ (Дела апостолска 7:42). Ти Израелци су видели како је Јехова моћно деловао у њихову корист. Али ипак су се окренули другим боговима када су мислили да ће им то користити. Нису били лојални, а лојалност је императив уколико желимо да Бог буде задовољан нашом светом службом (Псалам 18:25, NW). Додуше, мало њих би се данас окренуло од Јехове да би обожавали звезде или златну телад, али постоје и други облици идолопоклонства. Исус је упозорио да не служимо „Богатству“, а Павле је за лакомство рекао да је идолопоклонство (Матеј 6:24; Колошанима 3:5). Сатана промовише себе као бога (2. Коринћанима 4:4). Такви облици идолопоклонства су раширени и права су замка. Размисли, рецимо, о некоме ко тврди да следи Исуса али чији је прави циљ у животу да се обогати или се у ствари узда у себе и своје идеје. Коме он заиста служи? Да ли се он  уопште разликује од Јевреја из Исаијиних дана који су се заклињали Јеховиним именом, али који су заслугу за своја велика дела приписивали нечистим идолима? (Исаија 48:1, 5).

18. Како се света служба погрешно обављала у прошлости, а како је то случај данас?

¹⁸ Исус је такође упозорио: „Долази час кад ће свако ко вас убије мислити да врши свету службу Богу“ (Јован 16:2). Савле, који је касније постао апостол Павле, несумњиво је сматрао да служи Богу када је ’одобравао Стефаново убиство‘ и када је ’дисао претњом и убиством против Господових ученика‘ (Дела апостолска 8:1; 9:1). И данас неки починиоци етничког чишћења и геноцида тврде да обожавају Бога. Има многих који тврде да обожавају Бога, али њихово обожавање је заправо управљено боговима национализма, трибализма, богатства, сопственог ега или неком другом божанству.

19. (а) Како гледамо на нашу свету службу? (б) Која ће нам врста свете службе донети радост?

¹⁹ Исус је рекао: „Јехову свог Бога обожавај, и њему јединоме врши свету службу“ (Матеј 4:10). Он се обраћао Сатани, али колико је важно да сви послушамо његове речи! Вршење свете службе Сувереном Господу свемира јесте узвишена, страхопоштовања вредна предност. И шта можемо рећи о обављању јавне службе која је повезана с нашим обожавањем? Ако је вршимо у корист ближњег, то је радостан посао који доноси велику срећу (Псалам 41:2, 3; 59:17). Па ипак, таква служба доноси праву срећу само ако се обавља искрено и на исправан начин. Ко стварно исправно обожава Бога? Чију свету службу Јехова прихвата? На ова питања можемо одговорити ако осмотримо трећу библијску реч која има везе с нашим обожавањем. То ћемо урадити у следећем чланку.

[Фусноте]

Како би одговорио?

• Коју је величанствену јавну службу обављао Исус?

• Коју јавну службу обављају хришћани?

• Шта је хришћанска света служба, и где се обавља?

• Шта морамо стећи ако желимо да наша света служба буде допадљива Богу?

[Питања за разматрање]

[Слика на 10. страни]

Родитељи налазе велику радост у давању

[Слике на странама 12, 13]

Хришћани врше свету службу када помажу другима и када објављују добру вест

[Слика на 14. страни]

Потребно нам је тачно спознање и разумевање како бисмо били сигурни да је наша света служба прихватљива Богу