Библија — цењена и забрањивана

„Желео бих да свете књиге буду преведене на све језике“, написао је Десидерије Еразмо, признати холандски изучавалац из 16. века.

ЕРАЗМОВА највећа жеља је била да свако може читати и разумети Писмо. Међутим, противници Библије жестоко су одбацивали такву замисао. У ствари, Европа је у то време била изузетно опасно место за било кога ко би показивао чак и мало знатижеље у погледу онога што садржи Библија. У Енглеској је донесена једна уставна одредба са следећим наређењем: „Ко год у Енглеској чита Писмо, треба му одузети земљу, имовину, ствари и живот... и да, уколико и даље буду јогунасти, односно ако поново то ураде након што им се опрости, прво треба да буду обешени због издаје краља, а затим спаљени због јереси против Бога.“

Католичка инквизиција је у једној европској земљи немилосрдно гонила „јеретичке“ секте, као што су француски валдензи, и прогањала их јер су имали обичај да проповедају „из јеванђеља и посланица и других светих писама... будући да је лаицима проповедање и излагање из светих писама [било] потпуно забрањено“. Безброј мушкараца и жена је због своје љубави према Библији претрпело грозно мучење и смрт. Изложили су се ризику да буду најстроже кажњени само зато што су изговарали Господову молитву или Десет заповести и што су томе учили своју децу.

 Таква оданост Божјој Речи наставила је да живи у срцима многих пилгрима који су отпловили да би колонизовали Северну Америку. У том раном периоду Америке, „читање и религија били су испреплетени, и тако је стварана култура која се у потпуности заснивала на познавању Библије“, наводи књига A History of Private Life — Passions of the Renaissance. У ствари, једна проповед издата у Бостону 1767. изнела је следећи савет: „Буди марљив у читању светог писма. Свако јутро и свако вече прочитај по неко поглавље из своје Библије.“

Према Истраживачкој групи Барна из Вентуре у Калифорнији, више од 90 посто Американаца у просеку поседује три Библије. Међутим, једна недавна студија показује да иако се Библија тамо јако цени, „провођење времена у читању, проучавању и примењивању... јесте ствар прошлости“. Многи само површно познају њен садржај. Један писац новинске рубрике је приметио: „Ретко се наилази на мишљење да [Библија] може имати врло важан утицај на текуће проблеме и бриге.“

Талас световног размишљања

Једно популарно веровање јесте да кроз живот можемо ићи само помоћу разума и међуљудске сарадње. На Библију се гледа само као на једну од многих књига о религиозним уверењима и личним искуствима, а не као на књигу чињеница и истине.

Стога, како већина људи излази на крај са све сложенијим и мукотрпнијим животним питањима? Ти људи егзистирају у једном духовном вакууму где нема чврстих моралних и религиозних смерница нити вођства. Постали су попут бродова без кормила, „бацани напред и назад и одувани свакојаким људским учењима... путем преваре и људске препредености“ (Ефешанима 4:14, The Twentieth Century New Testament).

Онда се морамо запитати, да ли је Библија само још једна религиозна књига? Или је она заиста Божја Реч која садржи практичне и битне информације? (2. Тимотеју 3:16, 17). Да ли је Библија вредна нашег разматрања? Наредни чланак ће обрадити ова питања.

[Слика на 3. страни]

Десидерије Еразмо

[Извор]

Из књиге Deutsche Kulturgeschichte

[Слика на 4. страни]

Валдензи су били прогањани зато што су проповедали из Писма

[Извор]

Stichting Atlas van Stolk, Rotterdam