Пређи на садржај

Пређи на садржај

Да ли неизмерно волиш Јеховине опомене?

Да ли неизмерно волиш Јеховине опомене?

Да ли неизмерно волиш Јеховине опомене?

„Душа моја чува наредбе [„опомене“, NW] твоје и веома [„неизмерно“, NW] их ја љубим“ (ПСАЛАМ 119:167).

1. Где увек изнова можемо пронаћи указивања на Јеховине опомене?

 ЈЕХОВА жели да његов народ буде срећан. Наравно, да бисмо уживали у правој срећи морамо ходити по Божјем закону и држати његове заповести. Због тога нам он даје опомене. Оне се увек изнова спомињу у Писму, нарочито у 119. Псалму, који је највероватније компоновао млади јудејски принц Језекија. Ова дивна песма почиње речима: „Благо онима који су чисти на свом путу, који ходе по закону Јеховином! Благо онима који чувају наредбе његове и свим срцем га траже“ (Псалам 119:1, 2).

2. Како су Божје опомене повезане са срећом?

2 Ми ’ходимо по закону Јеховином‘ тако што усвајамо тачно спознање о његовој Речи и тако што га примењујемо у животу. Међутим, пошто смо несавршени, потребне су нам опомене. Хебрејска реч која се преводи као „опомене“ показује да Бог увек изнова враћа у наш ум своје законе, наредбе, прописе, заповести и уредбе (Матеј 10:18-20). Остаћемо срећни само ако и даље слушамо такве опомене, јер нам оне помажу да избегавамо духовне замке које воде до несреће и жалости.

Приони уз Јеховине опомене

3. У шта смо уверени на темељу Псалама 119:60, 61?

3 Божје опомене су биле драге псалмисти који је певао: „Хитам, не затежем се у чувању заповести твојих. Мреже ме бездушника дохватају, али закона твог не заборављам“ (Псалам 119:60, 61). Јеховине опомене нам помажу да издржимо прогонства јер постајемо уверени да наш небески Отац може пресећи мреже које непријатељ баца на нас. У одговарајуће време, он нас ослобађа таквих препрека тако да можемо обављати дело проповедања о Краљевству (Марко 13:10).

4. Како треба да реагујемо на Божје опомене?

4 Понекад нас Јехова исправља својим опоменама. Ценимо увек такве исправке, баш као што их је ценио и псалмиста. Он је у молитви рекао Богу: „Наређења [„опомене“, NW] твоја утеха су моја... ја наредбе [„опомене“, NW] твоје љубим“ (Псалам 119:24, 119). Ми имамо више Божјих опомена него што их је псалмиста имао. Стотине цитата из Хебрејских списа који се појављују у Грчким списима не подсећају нас само на Јеховине смернице дате његовом народу који је био под Законом већ и на његове намере с хришћанском скупштином. Када Бог сматра подесним да нас подсети на ствари које имају везе с његовим законима, ми смо захвални за такво упутство. И тиме што ’приањамо уз Јеховине наредбе [„опомене“, NW]‘, ми избегавамо навођења на грех која се не допадају нашем Створитељу и лишавају нас среће (Псалам 119:31).

5. Како можемо неизмерно волети Јеховине опомене?

5 Колико треба да волимо Јеховине опомене? „Душа моја чува наредбе [„опомене“, NW] твоје и веома [„неизмерно“, NW] их ја љубим“, певао је псалмиста (Псалам 119:167). И ми ћемо неизмерно волети Јеховине опомене ако на њих гледамо као на упозорења од Оца којем је заиста стало до нас, и ако их прихватимо као такве (1. Петрова 5:6, 7). Његове опомене су нам потребне, а наша љубав према њима ће расти док посматрамо на који нам начин користе.

Зашто су нам потребне Божје опомене

6. Који је један од разлога због чега су нам потребне Јеховине опомене, и шта ће нам помоћи да их се сетимо?

6 Један од разлога због чега су нам потребне Јеховине опомене јесте тај што смо заборавни. The World Book Encyclopedia каже: „Уопште узев, како време пролази људи све више и више заборављају... Вероватно сте и ви доживели то да нисте могли да се сетите неког имена или неке друге информације која вам је била на врх језика... Такав привремени губитак памћења који се често јавља, описује се као неуспех у складиштењу информација. Научници га упоређују с настојањем да се пронађе неки затурени предмет у соби у којој је неред... Добар начин да се сигурно запамти нека информација јесте да је дуго проучавате и након што мислите да је савршено познајете.“ Марљиво проучавање и понављање помоћи ће нам да се сетимо Божјих опомена и да им се повинујемо за наше добро.

7. Зашто су нам Божје опомене данас потребније него икада пре?

7 Данас су нам Јеховине опомене потребније него икада пре, јер је злоћа достигла највеће размере у људској историји. Ако обратимо пажњу на Божје опомене, тада ћемо стећи увид који је потребан да не бисмо били намамљени на зле путеве овог света. „Разумнији постах од свих учитеља својих“, рекао је псалмиста, „јер наредбе [„опомене“, NW] твоје предмет су мисли мојих. Мудрији сам од стараца, јер ја твоје заповести чувам. Од свакога злога пута уклањам ја ноге своје, да бих твоју реч чувао“ (Псалам 119:99-101). Тиме што се држимо Божјих опомена стајаћемо подаље од „свакога злога пута“, и избећи ћемо да постанемо попут маса човечанства које су „мисаоно у тами, и отуђени од живота који припада Богу“ (Ефешанима 4:17-19).

8. Како можемо бити опремљенији да се успешно суочимо са испитима вере?

8 Божје опомене су потребне још и због тога што нас јачају да истрајемо у многим кушњама које имамо у овим ’данима краја‘ (Данило 12:4). Без таквих опомена постали бисмо ’заборавни слушачи‘ (Јаков 1:25). Међутим, марљив лични и скупштински студиј Писма помоћу публикација ’верног и разборитог роба‘ помоћи ће нам да успешно савладамо испите наше вере (Матеј 24:45-47). Такве духовне припреме нам омогућују да увидимо шта морамо радити да бисмо удовољили Јехови када се налазимо у искушавајућим околностима.

Главна улога наших састанака

9. Ко су ’дарови [у облику] људи‘, и како они помажу сухришћанима?

9 Наша потреба за Божјим опоменама делом је задовољена на хришћанским састанцима, где наименована браћа пружају смернице. Апостол Павле је написао да је Исус када се ’попео на висину одвео заробљенике; дао дарове [у облику] људи‘. Павле је још додао: ’[Христ] је дао неке као апостоле, неке као пророке, неке као јеванђелизаторе, неке као пастире и учитеље, с циљем да исправља свете, за дело служења, за изградњу Христовог тела‘ (Ефешанима 4:8, 11, 12). Колико само можемо бити захвални што када се састајемо за обожавање ови ’дарови [у облику] људи‘ — именоване старешине — скрећу нашу пажњу на Јеховине опомене!

10. Која је главна порука у Јеврејима 10:24, 25?

10 Захвалност за Божје припреме покренуће нас да сваке седмице будемо на наших пет скупштинских састанака. Павле је нагласио потребу да се редовно састајемо. Он је написао: „Пазимо једни на друге подстичући се на љубав и добра дела, не остављајући своје састанке, као што неки имају обичај, већ охрабрујући једни друге, и то тим више што видите да се приближава дан“ (Јеврејима 10:24, 25).

11. Како нам помаже сваки од седмичних састанака?

11 Да ли схваташ колико нам састанци значе? Седмични студиј Куле стражаре јача нашу веру, помаже нам да се повинујемо Јеховиним опоменама и утврђује нас против ’духа света‘ (1. Коринћанима 2:12; Дела апостолска 15:31). На Састанку за јавност говорници износе смернице из Божје Речи, укључујући и Јеховине опомене и Исусове дивне „речи вечног живота“ (Јован 6:68; 7:46; Матеј 5:1–7:29). Наше вештине поучавања се усавршавају у Теократској школи службе. Састанак службе је од непроцењиве вредности зато што нам помаже да побољшамо начин на који преносимо добру вест од куће до куће, на накнадним посетама, кућним библијским студијима и у другим видовима службе. Мања група на Скупштинском студију књиге пружа нам веће могућности да коментаришемо, у шта су често укључене Божје опомене.

12, 13. Како је Божји народ у једној азијској земљи показао цењење за хришћанске састанке?

12 Редовним присуствовањем скупштинским састанцима ми се подсећамо на Божје заповести, што нам помаже да останемо духовно јаки упркос ратовима, економским тешкоћама и другим испитима наше вере. Ту важност састанака снажно је осетило око 70 хришћана у једној азијској земљи који су били протерани из својих домова и присиљени да живе дубоко у шуми. Одлучни да наставе да се редовно састају, вратили су се у свој ратом разорен градић, размонтирали оно што је остало од Дворане Краљевства и поново је изградили у џунгли.

13 Јеховин народ још увек ревносно служи након што је издржао године ратовања у другом делу те исте земље. Једном старешини из тог подручја било је постављено питање: „Која је била највећа корист од тога што су се браћа држала заједно?“ Шта је он одговорио? „За 19 година никада нисмо изостали са састанка. Понекад због бомбардовања или других потешкоћа, нека браћа нису могла да дођу до места састајања али никада нисмо отказали састанак.“ Ова драга браћа и сестре сасвим сигурно схватају колико је важно да ’не остављају своје састанке‘.

14. Шта можемо научити из обичаја који је имала остарела Ана?

14 Ана, 84-годишња удовица, ’никад није изостајала из храма‘. Као резултат тога, била је присутна када су убрзо након рођења тамо донели бебу Исуса (Лука 2:36-38). Да ли си одлучан да не изостајеш са састанака? Чиниш ли све што можеш да би присуствовао сваком делу програма на већим скуповима и конгресима? Духовно корисне смернице које се добијају на тим скуповима пружају нам јасан доказ о томе да се наш небески Отац брине о свом народу (Исаија 40:11). Такве прилике такође унапређују радост, а наше присуство показује да ценимо Јеховине опомене (Немија 8:5-8, 12).

Одвојени помоћу Јеховиних опомена

15, 16. Како држање Божјих опомена утиче на наше понашање?

15 Држање Божјих опомена помаже нам да се одвојимо од овог злог света. На пример, ако пазимо на Божје опомене то ће нас спречити да се упустимо у сексуални неморал (Поновљени закони 5:18; Пословице 6:29-35; Јеврејима 13:4). Искушење да се лаже, буде непоштен или краде, може успешно да се савлада ако се повинујемо Божјим опоменама (Излазак 20:15, 16; Левитска 19:11; Пословице 30:7-9; Ефешанима 4:25, 28; Јеврејима 13:18). То што се држимо Јеховиних опомена такође нас спречава у томе да се светимо, будемо кивни или да било кога оговарамо (Левитска 19:16, 18; Псалам 15:1, 3).

16 Ако пазимо на Божје опомене, тада остајемо посвећени, то јест издвојени за његову службу. И како је важно да будемо одвојени од овог света! У молитви Јехови током последње вечери свог земаљског живота, Исус је упутио ову молбу за своје ученике: „Ја сам им дао твоју реч, а свет их је замрзео, јер нису део света, као што ни ја нисам део света. Не молим те да их узмеш са света, него да их чуваш због злога. Они нису део света, као што ни ја нисам део света. Посвети их истином; твоја реч је истина“ (Јован 17:14-17). Прионимо и надаље уз Божју Реч, која нас издваја за његову свету службу.

17. Шта може да се деси ако игноришемо Божје опомене, и шта треба да радимо?

17 Као Јеховине слуге, желимо остати прихватљиви за његову службу. Међутим, ако игноришемо Божје опомене, може нас савладати дух овога света, који се у великој мери унапређује њему својственим говором, литературом, забавом и начином понашања. И сигурно не желимо да будемо љубитељи новца, умишљени, охоли, незахвални, нелојални, брутални, тврдоглави, надути од поноса, који више воле уживања него Бога — да споменемо само нека од обележја која карактеришу оне што су се отуђили од Бога (2. Тимотеју 3:1-5). Пошто живимо дубоко у последњим данима овог злог система ствари, молимо се за божанску помоћ како бисмо могли да се и даље држимо Јеховиних опомена и да се ’владамо по његовим ријечима‘ (Псалам 119:9ДК).

18. Које ћемо позитивне кораке предузети ако држимо Божје заповести?

18 Јеховине опомене чине више од тога да нас само држе на опрезу с обзиром на ствари које не смемо урадити. Ако држимо његове опомене то ће нас подстицати на предузимање позитивних корака, покренуће нас да се безусловно уздамо у Јехову и да га волимо свим својим срцем, душом, умом и снагом (Поновљени закони 6:5; Псалам 4:6; Пословице 3:5, 6; Матеј 22:37; Марко 12:30). Божје опомене нас такође мотивишу да волимо своје ближње (Левитска 19:18; Матеј 22:39). Љубав према Богу и ближњем показујемо тако што вршимо Божју вољу и преносимо другима животодајно ’познање о Богу‘ (Пословице 2:1-5).

Држање Јеховиних опомена значи живот!

19. Како другима можемо показати да је практично и корисно да пазимо на Јеховине опомене?

19 Ако држимо Јеховине опомене и помажемо другима да то исто чине, тада ћемо спасти и себе и оне који нас слушају (1. Тимотеју 4:16). Како другима можемо показати да је заиста практично и корисно да пазимо на Јеховине опомене? Тако што примењујемо библијска начела у свом животу. Они који имају „исправан став према вечном животу“ имаће тако доказ да је начин живота који је изложен у Божјој Речи заиста најбољи и за којим треба тежити (Дела апостолска 13:48). Они ће такође видети да је ’Бог стварно међу нама‘ и биће подстакнути да нам се придруже у обожавању Сувереног Господа Јехове (1. Коринћанима 14:24, 25).

20, 21. За шта ће нас оспособити Божје опомене и његов дух?

20 Ако наставимо да проучавамо Писмо, примењујемо оно што учимо и у потпуности користимо Јеховине духовне припреме, тада ћемо пуно волети његове опомене. Ако пазимо на ове опомене, оне ће нам помоћи да обучемо „нову личност која је створена по Божјој вољи у истинској праведности и лојалности“ (Ефешанима 4:20-24). Јеховине опомене и његов свети дух оспособиће нас да показујемо љубав, радост, мир, дуготрпљивост, љубазност, доброту, веру, благост, самоконтролу — особине које се толико разликују од особина овога света који лежи у власти Сатане! (Галатима 5:22, 23; 1. Јованова 5:19). Дакле, можемо бити захвални кад нас на Јеховине захтеве подсети наш лични библијски студиј, именоване старешине, и када се то деси на нашим састанцима, већим скуповима и конгресима.

21 Пошто држимо Јеховине опомене, ми можемо да се радујемо чак и када патимо због праведности (Лука 6:22, 23). Ми се на Бога ослањамо да ће нас избавити и из ситуација када смо највише угрожени. То је нарочито важно сада, јер су се сви народи сакупили за „рат великог дана Бога Свемоћног“ код Хар-Магедона (Откривење 16:14-16).

22. На шта треба да будемо одлучни с обзиром на Јеховине опомене?

22 Ако желимо да примимо незаслужени дар вечног живота, тада морамо неизмерно волети Јеховине опомене и држати их целим срцем. Имајмо стога дух псалмисте који је певао: „Наредбе [„опомене“, NW] твоје вечна су истина; дај ми разум да бих живео!“ (Псалам 119:144). Показујмо дакле одлучност каква се видела и из ових псалмистиних речи: „Призивам те [Јехова]; помози ми, да наредбе [„опомене“, NW] твоје испуним“ (Псалам 119:146). Да, речју и делом докажимо да заиста неизмерно волимо Јеховине опомене.

Како би одговорио?

• Како је псалмиста гледао на Јеховине опомене?

• Зашто су нам потребне Јеховине опомене?

• С обзиром на Божје опомене, какву улогу играју наши састанци?

• Како нас Јеховине опомене одвајају од овог света?

[Питања за разматрање]

[Слика на 15. страни]

Псалмиста је неизмерно волео Јеховине опомене

[Слике на странама 16, 17]

Да ли следиш Анин пример тако што је и твој циљ да не изостајеш са састанака?

[Слика на 18. страни]

Ако пазимо на Јеховине опомене, одвојени смо као чисти и прихватљиви за његову службу