Пређи на садржај

Пређи на садржај

Божићни обичаји — да ли су хришћански?

Божићни обичаји — да ли су хришћански?

Божићни обичаји — да ли су хришћански?

ВРЕМЕ је Божића. Шта то значи за тебе, твоју породицу и твоје сараднике? Да ли је то верска пригода или само један празнични и весели период? Да ли је то време када људи размишљају о рођењу Исуса Христа или их није брига за хришћанске норме?

Док разматрамо ова питања, имај на уму то да се традиције везане за Божић разликују од места до места. Примера ради, у Мексику и другим латиноамеричким земљама чак је и назив другачији. У латиноамеричким земљама се каже Ла Навидад, то јест Рађање, и указује на рађање, то јест рођење Исуса Христа. Размотри на час неке детаље из Мексика. Можда ће ти то помоћи да обликујеш своје мишљење о овом празничном периоду.

Посадас, „три мудраца“ и Насимијенто

Свечаности почињу 16. децембра с посадасима. Књига Mexico’s Feasts of Life коментарише: „Време посадаса, девет чаробних дана који воде до Бадње вечери, служи као подсећање на дане када су Јосиф и Марија сами лутали по Витлејему и на тренутак када су коначно наишли на доброту и пронашли смештај. Породице и пријатељи се сваке ноћи окупљају да би евоцирали дане који су претходили Христовом рођењу.“

По обичају, група људи носи ликове Марије и Јосифа до неког дома и кроз песму тражи смештај, то јест посадас. Они из куће одговарају песмом све док на крају не приме посетиоце. Онда почиње забава на којој неки — повезаних очију и са штапом у руци — покушавају да разбију пинату, велики украшени глинени суд који виси на конопцу. Када га разбију, слављеници купе оно што се налазило у њему (слаткише, воће и слично). Иза тога следи храна, пиће, музика и плес. Од 16. до 23. децембра одржава се осам посадаса. Ночебуена (Бадње вече) слави се 24. децембра и породице настоје да буду заједно за време посебне вечере.

Убрзо стиже и Нова година која се прославља уз веома бучне забаве. Увече 5. јануара Трес рејес магос („три мудраца“) наводно доносе играчке деци. Врхунац је забава 6. јануара када се послужује роска де Рејес (округла погача). Док се једе ово фино пециво неко ће у свом парчету наћи луткицу која представља бебу Исуса. Онај ко је пронађе обавезан је да 2. фебруара организује завршну забаву и да буде домаћин. (Негде се у погачу стављају три луткице које представљају „три мудраца“.) Као што видиш, забавама поводом Божића никад краја.

Током тог времена веома се истиче насимијенто (сцена рођења). Шта све она укључује? На јавним местима као и у црквама и домовима постављене су сцене с фигурама (великим или малим) које су направљене од керамике, дрвета или глине. Оне представљају Јосифа и Марију како клече поред јасала где се налази њихова тек рођена беба. Често су ту и пастири и лос рејес магос („мудраци“). Оквир сцене је штала, а сцену могу употпуњавати и неке животиње. Међутим, главна фигура је новорођена беба која се на шпанском зове ел нињо Диос (Дете Бог). Ова кључна фигура се износи на Бадње вече.

Поближе осматрање божићних обичаја

Што се тиче прославе Божића каква је уопште позната широм света, The Encyclopedia Americana каже: „Већина обичаја који су сада повезани с Божићем првобитно нису били божићни обичаји већ претхришћански и нехришћански обичаји које је хришћанска црква преузела. Сатурналије, једна римска светковина која се прослављала средином децембра представљала је образац за многе забавне обичаје у време Божића. На пример, из ове прославе проистекле су обимне гозбе, давање поклона и паљење свећа.“

У Латинској Америци ови основни божићни обичаји могу бити пропраћени још неким додатним. ’Које ли је њихово порекло‘, можда се питаш. Искрено говорећи, многи који желе да се држе Библије увиђају да су неки обичаји у ствари астечки обреди. El Universal, новине из Мексико Ситија, коментарисале су: „Калуђери из различитих редова искористили су то што су се празници индијског обредног календара поклапали с католичким литургијским календаром, тако да им је то био ослонац за јеванђелизирање и мисионарско дело. Они су прославе у знак сећања на некадашња шпанска божанства заменили светковинама у част хришћанских божанстава, увели су европске светковине и обичаје, а у њих су укључили и индијске светковине, што је довело до културног спајања из ког су изникли аутентични мексички облици.“

The Encyclopedia Americana објашњава: „Представе рођења брзо су постале део божићног славља... Каже се да је приказивање јасала у цркви почело од времена Светог Франсиса.“ Ове представе које приказују рођење Христа извођене су у црквама још на почетку колонизације Мексика. Приређивали су их фрањевци да би поучили Индијанце о Рођењу. Касније су посадаси постали популарнији. Каква год да је била првобитна намера, начин на који се посадаси данас одржавају говори сам за себе. Ако се затекнете у Мексику у ово време, можете видети или доживети оно што је новинар за El Universal истакао у свом коментару: „Посадаси, који су некад били начин да се подсетимо на ходочашће Исусових родитеља који су тражили смештај где би се могло родити Дете Бог, данас су само дани пијанства, разузданости, халапљивости, таштине и све већег и већег криминала.“

Идеја за насимијенто појавила се у време колонизације на основу представа уживо које су се приказивале у црквама. Премда неки сматрају да је све то привлачно, да ли то исправно представља оно што Библија каже? То питање је сасвим на месту. Када су их такозвана три мудраца — који су у ствари били астролози — посетили, Исус и његова породица више нису били у штали. Након неког времена породица је живела у кући. Вероватно ће ти бити занимљиво да запазиш ове детаље у надахнутом извештају у Матеју 2:1, 11. Такође ћеш приметити и то да Библија не каже колико је астролога било. a

У Латинској Америци три мудраца замењују идеју о Деда-Мразу. Па ипак, као и у другим земљама, многи родитељи сакрију играчке негде у кући. Затим их деца траже ујутру 6. јануара, као да су их донела три мудраца. То је време када продавци играчака зарађују новац, а неки се и обогате на основу онога за шта људи искрена срца признају да је само измишљотина. Мит о три мудраца губи веродостојност код великог броја људи, чак и код мале деце. Иако се некима не свиђа што овај мит губи своје присталице, шта би неко могао и очекивати од једне измишљотине која се подржавала само ради традиције или у комерцијалне сврхе?

Први хришћани нису славили Божић, или Рађање. Једна енциклопедија о томе каже: „Ова прослава се није одржавала у хришћанској цркви првога века, пошто су хришћани углавном имали обичај да славе смрт значајних особа, а не њихово рођење.“ Библија слављење рођендана повезује с паганима, а не с Божјим правим обожаваоцима (Матеј 14:6-10).

Наравно, то не значи да није корисно сазнати о догађајима који су стварно били повезани с рођењем Божјег сина и присећати их се. Библијски извештај који је заснован на чињеницама пружа важан увид и поуке свима онима који желе да врше Божју вољу.

Рођење Исуса према библијском извештају

Поуздане информације о Исусовом рођењу наћи ћеш у Матејевом и Лукином јеванђељу. Она показују да је анђео Гаврило дошао код једне младе неудате жене из галилејског града Назарета која се звала Марија. Какве вести јој је донео? „Ево, затруднећеш и родићеш сина, и треба да му даш име Исус. Он ће бити велики и зваће се Син Свевишњега; и Јехова Бог даће му престо Давида, његовог оца, и он ће владати као краљ над Јаковљевим домом заувек, и његовом краљевству неће бити краја“ (Лука 1:31-33).

Марија је била веома изненађена овом вешћу. Пошто није била удата, питала је: „Како ће то бити, кад немам односе с мушкарцем?“ Анђео је одговорио: „Свети дух ће доћи на тебе и сила Свевишњега осениће те. Зато ће се и оно што се роди звати свето, Божји Син.“ Марија је, схвативши да је то Божја воља, рекла: „Ево! Јеховина сам робиња! Нека ми буде како си рекао“ (Лука 1:34-38).

Анђео је рекао Јосифу за то чудесно зачеће како се он не би развео од Марије, што је намеравао да учини када је сазнао да је трудна. Тада је Јосиф био спреман да преузме одговорност око бриге за Сина Божјег (Матеј 1:18-25).

Затим су Јосиф и Марија били приморани да због одредбе цезара Августа отпутују из галилејског Назарета у Витлејем у Јудеји, град његових предака, да се попишу. „Док су били тамо, навршише јој се дани да се породи. И роди сина свога, прворођенца, и умота га у повоје и положи у јасле, јер у коначишту не беше места за њих“ (Лука 2:1-7).

Лука 2:8-14 описује шта се затим десило: „У том истом крају беше и пастира који су боравили напољу и ноћу чували страже код својих стада. Одједном Јеховин анђео стаде крај њих, и обасја их Јеховина слава, и они се јако уплашише. Анђео им рече: ’Не бојте се, јер ево, објављујем вам добру вест о великој радости за све људе, јер вам се данас у Давидовом граду роди Спаситељ, који је Христ Господ. А ово вам је знак: наћи ћете детенце умотано у повоје и положено у јасле.‘ Одједном се уз тог анђела створи мноштво небеске војске, хвалећи Бога и говорећи: ’Слава Богу на висинама, а на земљи мир међу људима који су по његовој вољи.‘“

Астролози

Матејев извештај спомиње астрологе са Истока који су дошли у Јерусалим да виде где се родио Краљ Јевреја. Краљ Ирод је био веома заинтересован за то — али не с добрим намерама. „Пославши их у Витлејем, рече: ’Идите и помно се распитајте о детету, и кад га пронађете, јавите ми, да и ја одем и да му се поклоним.‘“ Астролози су пронашли дете и ’отворили су своје благо и дали му дарове: злато и тамјан и смирну‘. Али нису се вратили Ироду. „У сну [су] добили божанско упозорење да се не враћају Ироду.“ Бог је употребио једног анђела да упозори Јосифа у вези с Иродовим намерама. Јосиф и Марија су тада са својим сином побегли у Египат. Потом је окрутни краљ Ирод, покушавши да уклони новог краља, наредио да се поубијају сви дечаци у Витлејему и његовој околини. Који дечаци? Од две године па наниже (Матеј 2:1-16).

Шта можемо научити из овог извештаја?

Астролози који су дошли у посету — ма колико да их је било – нису обожавали правог Бога. Превод Библије La Nueva Biblia Latinoamérica (издање из 1989) наводи у фусноти: „Маги нису били краљеви, него гатари и свештеници неке паганске религије.“ Они су дошли на основу свог сазнања о звездама којима су били предани. Да је Бог хтео да их води до детета водио би их до правог места, а не прво до Јерусалима и до Иродове палате. Касније је Бог интервенисао како би променио њихов правац кретања и заштитио дете.

У време Божића овај догађај је проткан мистичном и романтичном атмосфером која замрачује најважнију ствар: да је та беба рођена да би постала величанствени Краљ, као што је и објављено Марији и пастирима. Исус Христ није више беба, нити неко дете. Он је владајући Краљ Божјег Краљевства, који ће врло брзо уништити све владавине које се супротстављају Божјој вољи и решити све проблеме човечанства. То је Краљевство за које се молимо у Оченашу (Данило 2:44; Матеј 6:9, 10).

Из онога што су анђели објавили пастирима сазнајемо да се свима који су спремни да послушају поруку о доброј вести пружа прилика за спасење. Они који стичу Божје одобравање јесу ’људи који су по његовој вољи‘. (Лука 2:10, 11, 14). Постоје дивни изгледи за мир на целом свету под Краљевством Исуса Христа, али људи морају бити спремни да врше Божју вољу. Да ли време Божића доприноси томе, и да ли одражава такву жељу? Многи искрени људи који желе да следе Библију сматрају да је одговор очигледан (Лука 2:10, 11, 14).

[Фуснота]

a Још један детаљ не би требало игнорисати: у мексичком насимијенту беба је представљена као „Дете Бог“ због мишљења да је сам Бог био тај који је дошао на земљу као беба. Међутим, Библија представља Исуса као Божјег Сина који је рођен на земљи; он није био једнак то јест раван Јехови, свемоћном Богу. Размотри истину о томе која се налази у Луки 1:35; Јовану 3:16; 5:37; 14:1, 6, 9, 28; 17:1, 3; 20:17.

[Оквир на 4. страни]

НЕКИ БИ СЕ ИЗНЕНАДИЛИ

У својој књизи The Trouble With Christmas, писац Том Флин износи закључке до којих је дошао после неколико година истраживања Божића:

„Огроман број обичаја које данас повезујемо с Божићем имају корене у претхришћанским паганским религиозним обичајима. Неки од њих имају социјалне, сексуалне или космолошке конотације што је образоване људе овог доба, који имају осећај за културу, навело да их одбаце када су јасније схватили њихове корене“ (страна 19).

После изношења масе информација у прилог томе, Флин се враћа на главну ствар: „Једна од највећих иронија у вези с Божићем је та колико мало у њему има оног што је стварно хришћанско. Када бисмо се ослободили претхришћанских елемената, већина онога што остаје је постхришћанског, а не изворног хришћанског порекла“ (страна 155).

[Слика на 7. страни]

Објава Исусовог рођења припремила је позорницу за његову будућу улогу Божјег изабраног Краља