Помажи другима да ходе достојно Јехове

’Не престајемо да се молимо за вас и да тражимо да... ходите достојно Јехове, с циљем да му потпуно угодите док и даље доносите плод у сваком добром делу‘ (КОЛОШАНИМА 1:9, 10).

1, 2. Шта посебно може бити извор радости и задовољства?

 „ЖИВИМО у камп-приколици на једној фарми. Пошто водимо једноставан живот, имамо више времена да с добром вешћу одлазимо до људи. Богато смо благословљени предношћу да многима помажемо да се предају Јехови“ (један брачни пар пуновремених слугу у Јужној Африци).

² Зар се не би сложио да пружање помоћи другима доноси радост? Неки редовно настоје да помажу болеснима, депресивнима или усамљеним особама — и они налазе задовољство у томе. Прави хришћани су сигурни да то што другима преносе спознање о Јехови Богу и Исусу Христу представља највећу помоћ коју могу понудити. Једино то може навести друге да прихвате Исусову откупнину, развију добар однос с Богом и да тако имају изглед на вечни живот (Дела апостолска 3:19-21; 13:48).

3. Која врста помоћи заслужује нашу пажњу?

³ Међутим, шта када је реч о онима који већ служе Богу, који следе ’Пут‘? (Дела апостолска 19:9). Нема сумње да си за њих још заинтересованији, али можда не видиш шта можеш још да учиниш или како да прошириш помоћ коју већ пружаш. Или можда изгледа као да те твоја ситуација спутава у томе колико би могао да им помогнеш, те према томе ограничава и задовољство које би могао осећати (Дела апостолска 20:35). С обзиром на оба ова аспекта, можемо нешто научити из посланице Колошанима.

4. (а) Под којим околностима је Павле писао Колошанима? (б) Какве је везе с тиме имао Епафрас?

⁴ Када је апостол Павле писао хришћанима у Колосима, он је био у Риму у кућном притвору, мада је могао да прима посетиоце. Као што се и могло очекивати, Павле је своју ограничену слободу користио да проповеда о Божјем Краљевству (Дела апостолска 28:16-31). Могли су да га посећују сухришћани, можда чак и неки који су некад били затварани с њим (Колошанима 1:7, 8; 4:10). Један од њих био је ревни јеванђелизатор Епафрас из Колоса у Фригији, брдовитој земљи источно од Ефеса у Малој Азији (данашњој Турској). Епафрас је допринео формирању скупштине у Колосима, и радио је за скупштине у оближњој Лаодикији и Хијерапољу (Колошанима 4:12, 13). Зашто је Епафрас отпутовао у Рим да види Павла, и шта можемо научити из Павловог одговора?

Успешна помоћ Колошанима

5. Шта је утицало на то о чему је Павле писао Колошанима?

⁵ Да би се посаветовао с Павлом о условима у скупштини у Колосима, Епафрас је кренуо на тежак пут до Рима. Известио је о вери тих хришћана, њиховој љубави и напорима у јеванђелизирању (Колошанима 1:4-8). Међутим, мора да је изразио и своју забринутост због негативног утицаја који је претио духовности Колошана. Павле је одговорио надахнутом посланицом у којој је разоткрио нека гледишта која су ширили ти лажни учитељи. Он се посебно усредсредио  на централну улогу коју треба да има Исус Христ. a Да ли је његова помоћ била ограничена само на наглашавање кључних библијских истина? Како је још могао да помогне Колошанима, и које поуке ми можемо извући у погледу помагања другима?

6. На шта је Павле ставио нагласак у писму Колошанима?

⁶ На почетку свог писма, Павле је пружио увид у један вид помоћи који бисмо могли превидети. Била је то врста помоћи која је била ефикасна упркос удаљености, будући да су Павле и Епафрас били далеко од Колоса. Павле је потврдио: „Захваљујемо Богу, Оцу нашег Господа Исуса Христа, увек кад се молимо [фуснота: „стално се молећи“] за вас.“ Да, то су биле конкретне молитве за хришћане у Колосима. Павле је додао: „Зато, од дана кад смо чули за то, и не престајемо да се молимо за вас и да тражимо да се испуните тачним спознањем његове воље у свој мудрости и духовној способности схватања“ (Колошанима 1:3, 9).

7, 8. Којих се ствари често дотакнемо у нашим личним и скупштинским молитвама?

⁷ Ми знамо да Јехова ’слуша молитве‘, тако да можемо бити уверени да је спреман да саслуша наше молитве које упућујемо у складу с његовом вољом (Псалам 65:3; 86:6; Пословице 15:8, 29; 1. Јованова 5:14). Међутим, какве су наше молитве када се молимо за друге?

⁸ Можда често мислимо на ’целу заједницу наше браће по свету‘ и молимо се за њих (1. Петрова 5:9). Или се можда обраћамо Јехови за хришћане и друге у подручју које је погодила нека непогода или трагедија. Када су ученици из првог века с других подручја чули за глад у Јудеји, мора да су се пуно молили за своју браћу чак и пре него што су послали новчану помоћ (Дела апостолска 11:27-30). Молитве за цело братство или за неку већу групу браће често се и данас чују на хришћанским састанцима, где је потребно да их многи разумеју како би могли рећи „амин“ (1. Коринћанима 14:16).

Буди конкретан у молитви

9, 10. (а) Који примери показују да је на месту молити се за некога конкретно? (б) Како је Павле био предмет конкретних молитви?

⁹ Међутим, Библија нам пружа примере молитви у корист других које су биле конкретније, личније природе. Размисли о Исусовом коментару забележеном у Луки 22:31, 32. Око њега је било његових 11 верних апостола. Била им је потребна Божја подршка у тешким временима која су стајала пред њима, и Исус се молио за њих (Јован 17:9-14). Па ипак, Исус је издвојио Петра, молећи конкретно за тог једног ученика. Ево и других примера: Јелисеј се молио да Бог помогне једном одређеном човеку, његовом слузи (2. Краљевима 6:15-17). Апостол Јован се молио да Гај и даље буде добро, физички и духовно (3. Јованова 1, 2). И друге молитве су биле усредсређене на конкретне групе људи, на пример у Јову 42:7, 8, Луки 6:28, Делима апостолским 7:60, 1. Тимотеју 2:1, 2.

¹⁰ Павлова писма истичу то питање конкретних молитви. Он је молио да се упућују молитве за њега или за њега и његове сараднике. У Колошанима 4:2, 3 стоји: „Будите устрајни у молитви, остајући будни у њој са захваљивањем, истовремено се молећи и за нас, да нам Бог отвори врата речи, да говоримо свету тајну о Христу, за коју, у ствари, и јесам у затворским оковима.“ Осмотри и ове примере: Римљанима 15:30; 1. Солуњанима 5:25; 2. Солуњанима 3:1; Јеврејима 13:18

11. За кога се Епафрас молио док је био у Риму?

¹¹ Исти случај је био и с Павловим сарадником у Риму. „Епафрас, који је из ваше средине... шаље вам поздраве, увек се напрежући за вас у својим молитвама“  (Колошанима 4:12). Реч која је преведена „напрежући“ може указивати на „упињање“, као код гимнастичара у древним играма. Да ли се Епафрас горљиво молио једноставно за светску заједницу верника или за праве обожаваоце из целе средње Азије? Павле је показао да се Епафрас конкретно молио за оне у Колосима. Епафрас је познавао њихову ситуацију. Ми их не знамо све по имену, нити знамо с којим су се проблемима суочавали, али замисли неке могућности. Можда се млади Лин борио против утицаја преовладавајуће филозофије, а Руфу је требало снаге да се одупре привлачности његових некадашњих обичаја из јудаизма. Пошто Персидин муж није био верник, да ли јој је била потребна истрајност и мудрост да би подигла децу у Господу, и да ли је Асинкриту, који је патио од неизлечиве болести, требала додатна утеха? Да, Епафрас је познавао особе из своје матичне скупштине, и усрдно се молио за њих зато што су и он и Павле желели да те предане особе ходе достојно Јехове.

12. Како бисмо могли да будемо конкретнији у својим личним молитвама?

¹² Да ли видиш образац за нас — начин на који ми можемо помоћи другима? Као што је примећено, јавне молитве на хришћанским састанцима често су уопштеније, с обзиром на разноликост особа у публици. Али личне или породичне молитве могу бити сасвим конкретне. Иако повремено можда молимо Бога да води и благослови све путујуће надгледнике или духовне пастире, зашто некада не бисмо били конкретни? На пример, зашто се не помолиш за покрајинског надгледника који посећује твоју скупштину или за водитеља свог Скупштинског студија књиге? Филипљанима 2:25-28 и 1. Тимотеју 5:23 показују да је Павле био лично заинтересован за Тимотејево и Епафродитово здравље. Зар не можемо и ми да покажемо такво занимање за болесне које знамо по имену?

13. Шта је прикладно укључити у личне молитве?

¹³ Истина, морамо избегавати да се мешамо у приватне ствари других, али прикладно је да наше молитве покажу истинско занимање за оне које знамо и за које бринемо (1. Тимотеју 5:13; 1. Петрова 4:15). Можда је неки брат изгубио посао, а ми му не можемо наћи други. Па ипак, можемо га у својим личним молитвама споменути по имену и усредсредити се на његов проблем (Псалам 37:25; Пословице 10:3). Да ли се сетимо сестре која је сама и која је остарила без мужа и деце зато што је одлучна да се уда „само у Господу“? (1. Коринћанима 7:39). Зашто да у приватној молитви не замолимо Јехову да је благослови и да јој помогне да верно настави у својој служби? Или рецимо, двојица старешина су можда дала савет неком брату који је погрешио. Зашто га с времена на време не би сваки понаособ споменуо по имену у својим личним молитвама?

14. Како су конкретне молитве повезане с помагањем другима?

¹⁴ Постоји пуно тога што можеш укључити у личне молитве за особе које познајеш а којима су потребни Јеховина подршка, утеха, мудрост и свети дух, или било који од његових плодова. Због раздаљине или других околности, можда мислиш да им не можеш пуно помоћи у материјалном погледу или на директан начин. Али не заборави да се молиш за своју браћу и сестре. Ти знаш да они желе да ходе достојно Јехове, а ипак им је стварно потребна помоћ да би то вечно чинили. Кључна ствар у пружању помоћи  јесу твоје молитве (Псалам 18:3; 20:2, 3; 34:16; 46:2; 121:1-3).

Ради на томе да ојачаш друге

15. Зашто треба да нас занима закључни део посланице Колошанима?

¹⁵ Наравно, горљива, конкретна молитва није једини начин на који можеш помоћи другима, поготово када су у питању они који су ти блиски и драги. Књига Колошанима то јасно показује. Многи изучаваоци сматрају да је Павле, након што је дао доктринарно упутство и практичан савет, једноставно придодао личне поздраве (Колошанима 4:7-18). Али ми смо већ утврдили да овај закључни део књиге садржи пажње вредан савет, а ни то није све што из њега можемо научити.

16, 17. Шта можемо рећи о браћи која су споменута у Колошанима 4:10, 11?

¹⁶ Павле је писао: „Поздраве вам шаље Аристарх, мој затворски друг, као и Марко, Варнавин рођак (за кога сте примили заповести да му изразите добродошлицу ако икада дође к вама), и Исус звани Јуст, који су од обрезаних. Само су они моји сарадници за Божје краљевство, и управо су ми они били помоћ која јача“ (Колошанима 4:10, 11).

¹⁷ Павле је овде именовао извесну браћу која су посебно била вредна пажње. Рекао је да су они били од обрезаних, то јест Јевреји. У Риму је било пуно обрезаних Јевреја, и неки су сада били хришћани. Па ипак, они које је Павле споменуо били су му од помоћи. Вероватно се нису устезали да се друже с хришћанима који нису били Јевреји, и мора да су радо учествовали с Павлом у проповедању нејеврејима (Римљанима 11:13; Галатима 1:16; 2:11-14).

18. Како је Павле похвалио неке који су били с њим?

¹⁸ Запази Павлов коментар: „Управо су ми они били помоћ која јача.“ Он је употребио грчку реч која се у Библији појављује само  на овом месту. Многи преводиоци је преводе као „утеха“. Међутим, постоји друга грчка реч (параклео) која се пре преводи као „утеха“. Павле је њу користио на другим местима у овом истом писму, али не и у Колошанима 4:11 (Матеј 5:4; Дела апостолска 4:36; 9:31; 2. Коринћанима 1:4; Колошанима 2:2; 4:8).

19, 20. (а) Који је смисао израза који је Павле применио на браћу која су му помагала у Риму? (б) Како су та браћа можда помагала Павлу?

¹⁹ Мора да су они које је Павле именовао учинили више од пружања утехе речима. Грчки израз који је у Колошанима 4:11 преведен као „помоћ која јача“ понекад се користио у световним текстовима за лек који смањује бол. New Life Version каже: „Која су ми помоћ они били!“ Today’s English Version користи фразу: „Били су ми велика помоћ.“ Шта ли су та хришћанска браћа која су била близу Павла учинила да би му помогла?

²⁰ Павле је могао да прима посетиоце, али било је много ствари које он није могао да уради, као на пример да купи основне ствари — храну и одећу за зиму. Како је дошао до књига за проучавање или како је купио опрему за писање? (2. Тимотеју 4:13). Можеш ли да замислиш како та браћа помажу Павлу у томе тако што обављају основне ствари као што су куповина или завршавање неких послова за њега? Можда је желео да провери и изгради неку скупштину. Пошто је био затворен он то није могао, тако да су можда та браћа ишла у посете наместо Павла, носећи поруке,а враћајући се са извештајима. Како је то охрабрујуће!

21, 22. (а) Зашто треба да нас занимају речи из Колошанима 4:11? (б) Који су неки начини на које можемо следити пример оних који су били с Павлом?

²¹ Оно што је Павле написао о ’помоћи која јача‘ пружа нам увид у то како бисмо ми могли да помажемо другима. Они ходе достојно Јехове у погледу његових моралних мерила, посећују хришћанске састанке и учествују у делу проповедања. Зато они заслужују наше речи цењења. Међутим, да ли бисмо могли да урадимо више, да будемо „помоћ која јача“ као што су то била она браћа с Павлом?

 ²² Ако познајеш сестру која се мудро придржава 1. Коринћанима 7:37, али која сада нема породицу у својој близини, да ли би могао да је укључиш у неке породичне активности, можда да је позовеш да буде на оброку или на неком малом скупу пријатеља или рођака? Или да је позовеш да путује с твојом породицом на конгрес или на одмор? Или да је питаш да вам се придружи у неко згодно време када купујете храну. Исто би се пуно тога могло рећи за удовице и удовце, или можда за оне који су онемоћали. Могао би видети колико је корисно да чујеш њихова искуства или да послушаш шта они знају о неким рутинским стварима као што је бирање воћа или одеће за децу (Левитска 19:32; Пословице 16:31). Сасвим природан резултат тога може бити већа блискост. Тако се они могу осећати слободнијима да те замоле за помоћ ако им треба неки лек из апотеке, или нешто слично. Браћа која су била с Павлом у Риму мора да су пружала практичну помоћ, помоћ која јача, као што то може бити и твоја. И онда, а и сада, додатни благослов су везе љубави које су ојачане, а и ми смо одлучни да заједно верно служимо Јехови.

23. На који начин је добро да свако од нас проведе време?

²³ Свако од нас може размишљати о ситуацијама које су споменуте у овом чланку. То су обични примери, али они нас могу подсетити на стварне ситуације у којима можемо више бити „помоћ која јача“ нашу браћу и сестре. Поента није у томе да постанемо неки хуманитарци. То није био циљ браће која су споменута у Колошанима 4:10, 11. Они су били „сарадници за Божје краљевство“. То је оно што их је јачало. Нека исто тако буде и у нашем случају.

24. Из ког се првенствено разлога молимо за друге и зашто гледамо да ојачамо друге?

²⁴ Ми друге спомињемо по имену у нашим личним молитвама и улажемо напоре да их ојачамо због тога што верујемо да наша браћа и сестре желе да ’ходе достојно Јехове, с циљем да му потпуно угоде‘ (Колошанима 1:10). Та чињеница је повезана с нечим другим што је Павле споменуо када је писао о Епафрасовим молитвама за Колошане да ’стану потпуни и с чврстим уверењем с обзиром на сву Божју вољу‘ (Колошанима 4:12). Како то можемо лично постићи? Погледајмо.

[Фуснота]

Да ли си запазио?

• Како бисмо могли још више помоћи својим личним молитвама?

• У ком смислу су неки хришћани били „помоћ која јача“ Павла?

• У којим све ситуацијама можемо бити „помоћ која јача“?

• С којим се циљем молимо за нашу браћу и сестре и гледамо да их ојачамо?

[Питања за разматрање]

[Слика на 18. страни]

Да ли у своје породичне излете можеш укључити још неког хришћанина?

[Извор]

Љубазношћу Green Chimney’s Farm