Стани потпун с чврстим уверењем

’[Он се] увек напреже за вас у својим молитвама, да бисте коначно стали потпуни и с чврстим уверењем с обзиром на сву Божју вољу‘ (КОЛОШАНИМА 4:12).

1, 2. (а) Шта су људи ван хришћанске скупштине запазили о раним хришћанима? (б) Како књига Колошанима одише занимањем пуним љубави?

 ИСУСОВИ следбеници су били јако заинтересовани за суобожаваоце. Тертулијан (писац из другог и трећег века н. е.) говорио је о љубазности коју су они показивали према сирочадима, сиромашнима и старима. Та љубав на делу оставила је такав утисак на друге да су неки о хришћанима рекли: ’Види како се воле.‘

² Књига Колошанима одише таквим љубазним занимањем апостола Павла и његовог сарадника Епафраса за браћу и сестре у Колосима. Павле им је писао: Епафрас се  ’увек напреже за вас у својим молитвама, да бисте коначно стали потпуни и с чврстим уверењем с обзиром на сву Божју вољу‘. Током 2001, Јеховини сведоци ће за годишњи цитат имати ове речи из Колошанима 4:12: ’Стојте потпуни и с чврстим уверењем с обзиром на сву Божју вољу.‘

3. За које се две ствари Епафрас молио?

³ Можеш видети да Епафрасове молитве упућене у корист њему драгих особа имају два аспекта: (1) да они ’коначно стану потпуни‘ и (2) да стоје „с чврстим уверењем с обзиром на сву Божју вољу“. Ове информације су за нашу корист укључене у Писмо. Стога се питај: ’Шта ја лично треба да радим да бих коначно стао потпун и с чврстим уверењем с обзиром на сву Божју вољу? И док то радим, какав ће бити резултат?‘ Хајде да видимо.

Настој да ’станеш потпун‘

4. У ком смислу је било потребно да Колошани буду „потпуни“?

⁴ Епафрас је жарко желео да његова духовна браћа и сестре у Колосима ’коначно стану потпуни‘. Израз који је Павле употребио, а који је овде преведен „потпуни“, може имати смисао о савршености, одраслости, то јест зрелости (Матеј 19:21; Јеврејима 5:14; Јаков 1:4, 25). Ти вероватно знаш да то што се неко крсти као Јеховин сведок не значи да је он аутоматски и одрастао хришћанин. Павле је писао Ефешанима, који су живели западно од Колоса, да пастири и учитељи настоје да помогну да ’сви дођу до јединства у вери и тачном спознању о Сину Божјем, до одраслог човека, до мере раста пунине Христове‘. На једном другом месту Павле је подстицао хришћане да буду „одрасли у способностима разумевања“ (Ефешанима 4:8-13; 1. Коринћанима 14:20).

5. Како можемо потпуност учинити главним циљем?

⁵ Уколико неки у Колосима још нису били одрасли, то јест зрели, то је требало да буде њихов циљ. Зар не би требало да исто тако буде и данас? Било да смо се крстили пре неколико деценија или скоро, да ли можемо видети да јасно напредујемо у својим способностима резоновања и гледиштима? Да ли осматрамо библијска начела пре него што доносимо одлуке? Да ли ствари везане за Бога и скупштинске интересе добијају све већи значај у нашем животу, уместо да буду само узгредне? Не можемо сада описати све начине на које се може видети да ли растемо према потпуности, али осмотри два примера.

6. Које је једно од подручја на ком особа може напредовати према савршености, као што је Јехова савршен?

⁶ Први пример: претпоставимо да смо одрасли у средини у којој владају предрасуде  или непријатељство према људима неке друге расе, националности или из неке друге области. Сада знамо да Бог није пристран и да ни ми не треба да будемо такви (Дела апостолска 10:14, 15, 34, 35). У нашој скупштини или покрајини има особа таквог порекла, тако да смо и ми ту поред њих. Међутим, до које мере гајимо у себи нека негативна осећања или неверицу према људима тог порекла? Да ли гледамо попреко на њих, те лако помислимо нешто негативно о њима уколико погреше или нам се нешто ситно замере? Питај се: ’Да ли треба више да напредујем у томе да имам Божје непристрано гледиште?‘

7. Да бисмо били потпуни као хришћани, какво гледиште о другима можда морамо стећи?

⁷ Други пример: према Филипљанима 2:3, ми ’не треба ништа да радимо из свадљивости нити из себичности, него да у понизности сматрамо друге већима од себе‘. Како напредујемо у овом погледу? Свако има своје слабије и јаче стране. Ако смо раније били брзи да приметимо слабе тачке других, да ли смо напредовали, тако што више не очекујемо да буду малтене ’савршени‘? (Јаков 3:2). Да ли сада, више него пре, можемо да видимо — чак да тражимо — оно у чему су други већи од нас? ’Морам признати да ова сестра има више стрпљења од мене.‘ ’Он има јачу веру него ја.‘ ’Нема шта, он је бољи учитељ од мене.‘ ’Она се боље савладава него ја.‘ Можда је требало да неки Колошани напредују у овоме. А ми?

8, 9. (а) У ком смислу се Епафрас молио за Колошане да ’стану‘ потпуни? (б) Шта је ’стајање потпуним‘ подразумевало за будућност?

⁸ Епафрас се молио да Колошани ’стану потпуни‘. Јасно је да се Епафрас молио Богу да у мери до које су Колошани потпуни, зрели, одрасли хришћани, они и ’стану‘, то јест да остану такви.

⁹ Не можемо претпостављати да ће свако ко постане хришћанин, чак и зрео хришћанин, истрајати у томе. Исус је рекао да један анђеоски Божји син „није чврсто стајао у истини“ (Јован 8:44). И Павле је подсетио Коринћане на неке из прошлости који су једно време служили Јехови, али су онда затајили. Он је духом помазану браћу упозорио: „Ко мисли да стоји, нека се чува да не падне“ (1. Коринћанима 10:12). То подвлачи важност молитве за Колошане да „коначно стану потпуни“. Када једном постану потпуни, одрасли, потребно је да истрају, а не да устукну, да се уморе или да одлутају (Јеврејима 2:1; 3:12; 6:6; 10:39; 12:25). Тако ће бити „потпуни“ у дан њиховог прегледања и коначног одобравања (2. Коринћанима 5:10; 1. Петрова 2:12).

10, 11. (а) Који је образац Епафрас поставио за наше молитве? (б) С обзиром на оно што је Епафрас радио, у чему ти желиш да будеш одлучан?

¹⁰ Већ смо осмотрили колико је важно да се молимо за друге поименце, да будемо конкретни када молимо Јехову да им помогне, да их утеши, благослови и да им да светог духа. Такве су биле Епафрасове молитве за Колошане. И ми можемо, заправо, треба да у тим речима нађемо идеју за то шта бисмо за себе могли да кажемо Јехови у молитви. Нема сумње, треба да молимо Јехову да нам помогне у томе да ми лично ’коначно станемо потпуни‘. Да ли се ти молиш?

¹¹ Зашто не споменеш своју ситуацију у молитви? Разговарај с Богом о томе докле си стигао у напредовању да будеш ’потпун‘, одрастао, зрео. Замоли га да ти помогне да препознаш подручја на којима још ниси духовно одрастао (Псалам 17:3; 139:23, 24). Сигурно има таквих подручја. Онда, уместо да будеш обесхрабрен због тога, замоли Бога јасно, конкретно за помоћ да напредујеш. Учини то више пута. У ствари, зашто не одлучиш да се ове седмице која долази мало дуже молиш да би ’коначно стао потпун‘. И планирај да то чиниш још више док осматраш годишњи цитат. Усредсреди се у молитвама на склоности због којих си устукнуо, уморио се или одлутао од Божје службе и на то како можеш избећи да то чиниш (Ефешанима 6:11, 13, 14, 18).

Моли се за чврсто уверење

12. Зашто је посебно Колошанима требало ’чврсто уверење‘?

¹² Епафрас се молио за још једну ствар која је била битна ако су Колошани желели  да на крају буду прихватљиви Богу. То је исто тако неопходно и за нас. Шта је то било? Он се молио да они стану „с чврстим уверењем с обзиром на сву Божју вољу“. Око њих су биле јереси и разорне филозофије, од којих су неке имале варљив изглед правог обожавања. На пример, на Колошане се вршио притисак да држе посебне дане с постовима или гозбама, као што је некада било потребно у јеврејском обожавању. Лажни учитељи су се усредсредили на анђеле, те моћне духове који су употребљени за преношење Закона Мојсију. Замисли да си био изложен притисцима те врсте! Постојало је збуњујуће мноштво опречних идеја (Галатима 3:19; Колошанима 2:8, 16-18).

13. Какво разумевање је могло да помогне Колошанима, и како то нама може помоћи?

¹³ Павле је одговорио тако што је нагласио улогу Исуса Христа. „Као што сте прихватили Христа Исуса, Господа, и даље ходите у њему, укорењени и изграђени у њему и стабилни у вери, баш као што сте поучени.“ Да, постојала је потреба (и код Колошана и код нас) за потпуним уверењем у Христову улогу у Божјој намери и у нашем животу. Павле је објаснио: „У њему телесно пребива сва пунина божанске нарави. И ви тако поседујете пунину посредством њега, који је глава свих владавина и власти“ (Колошанима 2:6-10).

14. Зашто је нада била стварност за Колошане?

¹⁴ Колошани су били духом помазани хришћани. Имали су другачију наду, наду у живот на небу, и имали су сваки разлог да ту наду чувају светлом (Колошанима 1:5). Била је ’Божја воља‘ да они буду чврсто уверени у извесност своје наде. Да ли је требало да било ко од њих сумња у ту наду? Никако! Да ли данас треба да буде другачије у случају свих оних који имају од Бога дани изглед на живот у рају на Земљи? Не треба! Та истинита нада је јасан део ’Божје воље‘. А сада осмотри ова питања: ако тежиш да будеш један од оних из ’великог мноштва‘ који ће преживети ’велику невољу‘, колико је стварна твоја нада? (Откривење 7:9, 14). Да ли је она део твог ’чврстог уверења с обзиром на сву Божју вољу‘?

15. Поред којих ствари је Павле навео и наду?

¹⁵ Под ’надом‘ се не подразумева само нека неодређена жеља, то јест сањарење. То можемо видети из онога што је Павле раније споменуо Римљанима. У том набрајању, свака споменута ствар је повезана са следећом или води до ње. Запази где ту Павле ставља ’наду‘: „Радујмо се док смо у невољама, јер знамо да невоља доноси истрајност; истрајност пак прокушаност; а прокушаност наду, а нада не води до разочарања; јер се Божја љубав излила у наша срца посредством светог духа“ (Римљанима 5:3-5).

16. Коју си наду стекао када си упознао библијску истину?

¹⁶ Када су ти Јеховини сведоци први пут пренели библијску поруку, пажњу ти је привукла нека извесна истина, као што је стање мртвих или ускрсење. За многе је оно што Библија говори о могућности да живимо у рају на Земљи било нешто сасвим ново. Сети се како је било када си први пут чуо за то учење. Каква дивна нада — више неће бити болести и старости, моћи ћеш да живиш и уживаш у плодовима свога рада, и владаће мир са животињама! (Проповедник 9:5, 10; Исаија 65:17-25; Јован 5:28, 29; Откривење 21:3, 4). Стекао си дивну наду!

17, 18. (а) Како је оно што је Павле набројао Римљанима водило до наде? (б) На коју врсту наде се мисли у Римљанима 5:4, 5, и да ли ти имаш такву наду?

¹⁷ С временом си се вероватно суочио с неким противљењем или прогонством (Матеј 10:34-39; 24:9). И у новије време, Сведоци из разних земаља доживели су да им пљачкају куће или да морају отићи у избеглиштво. Неки су били физички нападнути, одузета им је библијска литература или су били предмет лажних извештаја у средствима информисања. На који год облик прогонства да наиђеш, могао би, као што стоји у Римљанима 5:3, да се радујеш у невољама, и то је довело до изврсног резултата. Баш као што је Павле писао, невоља ти је донела истрајност. Затим  је истрајност водила до прокушаности. Знао си да радиш оно што је исправно, да вршиш Божју вољу, те си био сигуран да имаш његово одобравање. Како Павле каже, осетио си да си ’прокушан‘. Павле наставља и пише да „прокушаност [производи] наду“. То може бити мало чудно. Зашто је Павле током набрајања ставио „наду“ тек на то место? Зар ниси имао наду давно пре, још када си први пут чуо за добру вест?

¹⁸ Јасно је да Павле овде није указивао на наш првобитни осећај наде у вечни живот. Оно на шта он овде указује иде даље од тога; то је нешто дубље, нешто што још више мотивише. Када верно издржимо и стога схватимо да имамо Божје одобравање, то врши на нас снажан утицај да имамо  још већу и још јачу првобитну наду. Нада коју смо имали сада постаје реалнија, јача, личнија. Ова продубљена нада јаче светли. Она прожима наше биће, сваки део нас. „А нада не води до разочарања; јер се Божја љубав излила у наша срца посредством светог духа.“

19. Како твоја нада треба да буде део твојих редовних молитви?

¹⁹ Епафрас се горљиво молио да ова браћа и сестре у Колосима и даље буду под утиском онога што очекују и да и даље буду уверени у то, и да имају ’чврсто уверење с обзиром на сву Божју вољу‘. Нека се свако од нас на сличан начин редовно обраћа Богу у вези с нашом надом. Укључи у личне молитве своју наду у погледу новог света. Изрази Јехови колико чезнеш за тиме, с потпуним уверењем да ће нови свет доћи. Моли га да ти помогне да продубиш и прошириш своје уверење. Као што се Епафрас молио да Колошани имају ’чврсто уверење с обзиром на сву Божју вољу‘, ради и ти то исто. Ради то често.

20. Ако релативно мало њих скрене с хришћанског пута, зашто то не треба да буде разлог за обесхрабрење?

²⁰ Не треба да те смете или обесхрабри то што не стоје сви потпуно и с чврстим уверењем. Неки можда посрну, скрену с пута или се једноставно предају. То се десило и међу онима који су били најближи Исусу, међу његовим апостолима. Али када је Јуда постао издајник, да ли су други успорили и стали? Таман посла! Петар је применио Псалам 109:8 да би показао да ће неко други заузети Јудино место. Та замена је извршена, и Божје лојалне слуге су активно наставиле даље са својим задатком проповедања (Дела апостолска 1:15-26). Они су били одлучни да стоје потпуни с чврстим уверењем.

21, 22. У ком ће се смислу приметити то што стојиш потпун и с чврстим уверењем?

²¹ Можеш бити апсолутно сигуран да неће проћи незапажено то што стојиш потпун и с чврстим уверењем с обзиром на сву Божју вољу. Има ко ће то видети и ценити. Ко?

²² Па, запазиће твоја браћа и сестре, која те познају и воле. Чак и ако већина то не каже, ефекат ће бити сличан ономе што читамо у 1. Солуњанима 1:2-6: „Увек захваљујемо Богу кад све вас спомињемо у својим молитвама, јер непрестано имамо на уму ваш веран рад и труд из љубави и вашу истрајност проистеклу из наде у нашег Господа Исуса Христа пред нашим Богом и Оцем. Јер... се добра вест коју проповедамо није међу вама појавила само у речима него и у сили и у светом духу и у снажном уверењу... и угледали сте се на нас и на Господа.“ Слично ће осећати и лојални хришћани који су око тебе док те гледају како ’стојиш потпун и с чврстим уверењем с обзиром на сву Божју вољу‘ (Колошанима 1:23).

23. На шта треба да будеш одлучан током године која је пред тобом?

²³ Сасвим сигурно ће то приметити и твој небески Отац и биће му драго. Буди уверен у то. Зашто? Зато што стојиш потпун и с чврстим уверењем „с обзиром на сву Божју вољу“. Павле је охрабрујуће писао Колошанима о томе што су ходили ’достојно Јехове, с циљем да му потпуно угоде‘ (Колошанима 1:10). Да, могуће је да му несавршени људи потпуно угоде. Твоја браћа и сестре у Колосима урадила су то. Хришћани око тебе управо то чине. И ти то можеш! Зато, током године која је пред тобом, нека твоје свакодневне молитве и твоји редовни поступци покажу да си чврсто решио да ’коначно станеш потпун и с чврстим уверењем с обзиром на сву Божју вољу‘.

Да ли се сећаш?

• Шта је укључено у то да ’станеш потпун‘?

• Које ствари везано за себе треба да укључиш у молитве?

• Као што се указује у Римљанима 5:4, 5, какву наду желиш да имаш?

• На који те циљ током године која је пред тобом подстиче ово проучавање?

[Питања за разматрање]

[Слика на 20. страни]

Епафрас се молио да његова браћа стану потпуни, с чврстим уверењем с обзиром на Христа и њихову наду

[Слике на 23. страни]

Сигурну наду и чврсто уверење које имаш имају и милиони других