Како лечити ране из рата

АВРАХАМ је 20 година био припадник герилских јединица. a Међутим, престао је да учествује у сукобима и никада више неће ићи у рат. У ствари, неки његови бивши непријатељи сада су његови најблискији пријатељи. Шта га је навело да се промени? Библија. Она је Аврахаму дала наду и увид, помогла му да на светска збивања гледа с Божјег становишта. Библија је угасила његову жељу за борбом, и он је почео да лечи своју тугу, јад, мржњу и огорченост. Открио је да Библија садржи моћан лек за срце.

Како Библија помаже особи да излечи емоционалне ране? Библија није могла да измени оно што се раније десило Аврахаму. Али, читањем и медитирањем о Божјој Речи он је ускладио своје размишљање са Створитељевим. Сада има наду за будућност и има нове приоритете. Ствари важне за Бога постале су важне и за њега. Када је то почело да се догађа, његове ране у срцу почеле су да зацељују. Ето како је Аврахаму помогнуто да се промени.

Гурнут у грађански рат

Аврахам се родио 1930-их година у Африци. Након Другог светског рата, његовом земљом је владала једна моћна суседна земља, док су многи Аврахамови земљаци желели независност. Он се 1961. придружио једном ослободилачком покрету који је водио герилски рат против овог моћног суседа.

„Они су били наши непријатељи. Планирали су да нас побију, зато смо ми кренули да побијемо њих“, објашњава Аврахам.

Његов живот је често био у опасности и стога је 1982, након 20 година оружаних борби, Аврахам побегао у Европу. Тада је већ био прилично зашао у четрдесете и будући да је имао доста слободног времена, натенане је размишљао о свом животу. Шта се десило с његовим сновима? Шта ће бити у будућности? Аврахам је упознао Јеховине сведоке и почео да посећује њихове састанке. Сетио се да је неколико година раније у Африци прочитао један трактат  који му је дао један Сведок. Тај трактат је описивао предстојећи рај на Земљи и небеску владавину која ће управљати човечанством. Је ли могуће да је то заиста истина?

Аврахам каже: „Из Библије сам научио да су све ове године које сам провео борећи се биле протраћене. Божје Краљевство је једина владавина која ће се са свима праведно опходити.“

Убрзо након што се Аврахам крстио као Јеховин сведок, један човек по имену Роберт побегао је из Африке у Европу, у град у којем је живео и Аврахам. Роберт и Аврахам су се борили у истом рату, али на супротним странама. Роберт се често питао који је прави смисао живота. Он је био религиозан човек и пошто је читао Библију, знао је да је Божје име Јехова. Када су Сведоци из Аврахамове скупштине понудили Роберту помоћ да боље разуме Библију, он је радо прихватио.

Роберт објашњава: „Од самог почетка био сам импресиониран што Сведоци користе Јеховино и Исусово име, признајући тако да су они одвојене особе. То је било у складу са оним што сам већ знао из Библије. Сведоци се пристојно одевају и, без обзира на националност, љубазни су једни с другима. Такве ствари су дубоко утицале на мене.“

Непријатељи постају пријатељи

Роберт и Аврахам, некадашњи непријатељи, сада су блиски пријатељи. Они служе као пуновремени јеванђелизатори у истој скупштини Јеховиних сведока. „Током рата, често сам се питао како је могуће да људи који живе у суседним земљама — од којих многи припадају истој религији — мрзе једни друге“, објашњава Аврахам. „Роберт и ја смо припадали истој цркви, па ипак смо ишли у рат један против другога. Сада смо обојица Јеховини сведоци и наша вера нас је ујединила.“

„У томе је разлика“, додаје Роберт. „Сада припадамо вери која нас чини делом једног истинског братства. Никада поново не бисмо пошли у рат.“ Библија је имала и има и даље снажан утицај на срца ових некадашњих непријатеља. Мржња и огорченост су се постепено повукли пред поверењем и пријатељством.

У исто време када су Аврахам и Роберт били у рату, друга два млада човека стајала су на супротним странама такође једног сукоба две суседне земље. Ускоро је Библија и код њих деловала као веома моћан лек који ће излечити њихова срца. Како?

Убиј — а онда скончај мученичком смрћу

Габријел, који је одрастао у једној религиозној породици, био је поучен да је његова отаџбина у тешкој ситуацији због једног светог рата. Зато се са својих 19 година пријавио у војску и затражио да га пошаљу на фронт. Тринаест месеци је био у најжешћим биткама, каткад само километар и по од непријатеља. „Посебно се сећам једне ситуације“, каже он. „Наш командант нам је рекао да ће те ноћи непријатељ напасти.  Били смо тако напети да смо целу ноћ пуцали из својих минобацача.“ Људе из те суседне земље сматрао је непријатељима који заслужују смрт. „Хтео сам да убијем што више њих. А онда, попут многих мојих пријатеља, желео сам да и ја скончам мученичком смрћу.“

Али, с временом су Габријелове илузије пале у воду. Побегао је у планине, препузао преко границе у једну неутралну земљу и отпутовао у Европу. Стално је питао Бога зашто је живот тако тежак, да ли су проблеми казна од Бога. Ступио је у везу с Јеховиним сведоцима који су му из Библије показали зашто је данас живот тако пун проблема (Матеј 24:3-14; 2. Тимотеју 3:1-5).

Што је више учио из Библије, то је све више увиђао да она садржи истину. „Сазнао сам да можемо вечно живети на рајској земљи. И што је стварно необично, баш за тим сам још од малих ногу чезнуо.“ Библија је утешила Габријела и умирила његово дотад узнемирено срце. Његове најдубље емоционалне ране почеле су да зацељују. Када је упознао свог бившег непријатеља Данијела више није осећао никакву мржњу. Али, шта је Данијела навело да дође у Европу?

„Ако стварно постојиш, молим те помози ми!“

Данијел је одгајан као католик и са 18 година позван у војску. Послат је да се бори у истом рату у ком и Габријел, само на супротној страни. Данијел се близу бојног поља возио у тенку када је тенк директно погођен. Његови пријатељи су погинули, а он је био озбиљно рањен и заробљен. У болници у једном логору провео је месеце и месеце, пре него што је био депортован у једну неутралну земљу. Сам и бедан, размишљао је о самоубиству. Данијел се молио Богу: „Ако стварно постојиш, молим те помози ми!“ Већ наредног дана, Јеховини сведоци су дошли до њега и одговорили му на многа питања. На крају је као избеглица отпутовао у Европу. Поново се повезао са Сведоцима и проучавао Библију. Оно што је научио ослободило га је његове тескобе и огорчености.

Габријел и Данијел су сада добри пријатељи, уједињени у духовном братству као крштени Јеховини сведоци. „Љубав према Јехови и спознање из Библије помогли су ми да ствари видим онако како их Јехова види. Данијел више није мој непријатељ. Пре много година ја бих га драге воље убио. Библија ме је поучила нечем сасвим супротном — да будем спреман да умрем за њега“, каже Габријел.

„Видео сам како се људи различитих религија и националности међусобно убијају“, каже Данијел. „А било је и припадника исте религије који су се на супротним странама у рату међусобно убијали. Видевши то мислио сам да  треба кривити Бога. Сада знам да Сатана стоји иза свих тих ратова. Габријел и ја смо сада суверници. Никада више нећемо ратовати!“

„Божја реч је жива и има моћ“

Зашто су се Аврахам, Роберт, Габријел и Данијел тако драстично променили? Како су из свог срца могли избрисати дубоко укорењену мржњу и јад?

Сваки од њих је сазнао истину из Библије која је „жива и има моћ“, читао је и медитирао о њој (Јеврејима 4:12). Аутор Библије је Створитељ људи, који зна како да покрене на добро срце неког ко је спреман да слуша и учи. „Све је Писмо надахнуто од Бога, и корисно за поучавање, за укоравање, за исправно постављање ствари, за васпитавање у праведности.“ Када читалац дозволи да га води Библија, онда он прихвата један нови скуп вредности и мерила. Он почиње да учи како Јехова гледа на ствари. Тај процес доноси многе користи, као на пример то што лечи ране из рата (2. Тимотеју 3:16).

Божја Реч објашњава да ниједна национална, расна или етничка група није боља, односно гора од друге. „Бог није пристран, него му је у свакој нацији прихватљив онај који га се боји и чини оно што је праведно.“ Читалац који то прихвати добија помоћ да постепено превазиђе осећања расне или националне мржње (Дела апостолска 10:34, 35).

Библијска пророчанства указују да ће Бог ускоро заменити садашњи систем људског владања својим Месијанским Краљевством. Путем те владавине, Бог ’до краја земље ратове прекида‘. Институције које унапређују ратове и које нагоне људе у сукобе биће збрисане. Они који су настрадали у рату биће ускрснути и пружиће им се прилика да живе на рајској земљи. Нико неће морати да бежи пред агресором или неким тлачитељем (Псалам 46:10; Данило 2:44; Дела апостолска 24:15).

За људе тог доба Библија каже: „Они ће куће градити и у њима седети, и садити винограде и род њихов јести. Неће они другима куће за насеље градити... Неће они узалудно радити нити ће децу пропалу гледати.“ Не постоји оштећење нити повреда која се неће излечити. Полагање вере у ту наду постепено уклања јад и тугу из срца (Исаија 65:21-23).

Библија је заиста моћан лек за срце. Њена учења већ сада лече ране из рата. Некадашњи непријатељи уједињују се у једно међународно братство. Овај процес излечења наставиће се и у Божјем новом систему све док више не буде мржње и огорчености, туге и јада у људским срцима. Створитељ обећава да „што је пре било, то се неће помињати, нити ће на ум долазити“ (Исаија 65:17).

[Фуснота]

[Истакнути текст на 4. страни]

„Из Библије сам научио да су све ове године које сам провео борећи се биле протраћене“

[Истакнути текст на 5. страни]

Библија може имати снажан утицај на срца некадашњих непријатеља

[Истакнути текст на 6. страни]

Мржња и огорченост постепено су се повукле пред поверењем и пријатељством

[Истакнути текст на 6. страни]

Када читалац дозволи да га води Библија, онда он прихвата један нови скуп вредности и мерила

[Слика на 7. страни]

Бивши непријатељи се сада уједињују у једно међународно духовно братсво

[Извор слике на 4. страни]

Избеглички логор: UN PHOTO 186811/J. Isaac