Мир у новом миленијуму?

ГЕНЕРАЛНА скупштина Уједињених нација је 14. септембра 1999. у Паризу и Њујорку свечано прогласила 2000. годину међународном годином за културу мира. Федерико Мајор, бивши генерални директор Унеска, упутио је један свечани апел „за оснивање једног глобалног покрета за културу мира и уздржавање од насиља“.

Унеско има једну максиму која каже да „пошто ратови почињу у мислима људи, онда се и одбрана мира мора успоставити баш ту, у мислима људи“. У складу с тим, ова организација намерава да културу мира унапређује путем „образовања, дијалога и сарадње“. Г. Мајор је прокоментарисао да није довољно бити „миран, чак ни пацифиста, већ треба бити миротворац“.

Нажалост, 2000. никако није била мирнодопска. Савремена историја, укључујући и догађаје из 2000, истакла је човекову неспособност да спречи рат и насиље упркос искреним напорима баш у том правцу.

Међутим, важно је запазити да мир јесте повезан с образовањем. Пророк Исаија је пре око 2 700 година прорекао следеће: „Синови ће твоји сви бити научени од Господа [’Јехове‘, Ба], и обилан мир имаће синови твоји “ (Исаија 54:13, ДК курзив наш). Овај пророк је прорекао и време када ће људи из свих нација хрлити ка чистом обожавању Јехове Бога да би учили о Његовим путевима. С којим исходом? „Од мачева својих коваће раонике и српове од копаља својих; неће више народ мач на народ вадити нити ће се више боју учити“ (Исаија 2:2-4, курзив наш). У складу с овим пророчанством, Јеховини сведоци учествују у једном образовном програму који се спроводи широм света и који је већ милионима помогао да превазиђу националну и расну мржњу која је корен већине ратова.

Под Божјим Краљевством, које ће на земљу донети трајан мир и сигурност, коначно више неће бити ратова (Псалам 72:7; Данило 2:44). Тада ће се испунити речи псалмисте: „Видите дела Јеховина, чудеса што учини на земљи! До краја земље ратове прекиде“ (Псалам 46:9, 10).