Ране из рата

„У РАТУ нема победника“, приметио је некадашњи војник из Другог светског рата. „Постоје само губитници.“ Многи би се сложили с њим. Цена рата је ужасна; победници као и побеђени плаћају страховиту цену. Чак и након што један оружани сукоб мине, милиони и даље пате од језивих рана које остају иза рата.

Којих рана? Рат може десетковати становништво и за собом оставити веома много сирочића и удовица. Многи преживели носе стравичне телесне ране, заједно с психичким ожиљцима. Милиони су осиромашени или су присиљени да постану избеглице. Можемо ли замислити мржњу и јад који сигурно почивају у срцима оних који преживе овакве сукобе?

Ране које цуре

Ране које рат уреже у људска срца настављају да цуре још дуго пошто наступи примирје, пушке заћуте и војници оду кућама. Наредна поколења могу гајити дубоко укорењену међусобну огорченост. На тај начин, ране из једног рата могу бити главни узрок наредног.

На пример, Версајски уговор потписан 1919, којим је формално окончан Први светски рат, наметнуо је Немачкој услове који су за њене грађане били сурови и осветнички. Према делу The Encyclopædia Britannica, услови овог уговора „створили су код Немаца срџбу и допринели трагању за осветом“. Неколико година касније, „озлојеђеност овим мировним уговором била је полазна тачка за Хитлера“ и један од чинилаца који су довели до Другог светског рата.

Други светски рат је започео у Пољској и проширио се на Балкан. Ране које су етничке групе у том региону нанеле једне другима у 40-им годинама прошлог века, допринеле су рату на Балкану у 1990-им. „Злокобни круг мржње и освете претворио се у зачарани круг, који се протеже све до нашег времена“, коментарисале су немачке новине Die Zeit.

Да би човечанство живело у миру, свакако је потребно да се излече ране из рата. Како се то може постићи? Шта се може учинити да би се избрисали мржња и јад? Ко може излечити те ране из рата?

 [Извор слике на 2. страни]

НАСЛОВНА СТРАНА: Fatmir Boshnjaku

[Извори слика на 3. страни]

U.S. Coast Guard photo; UN PHOTO 158297/J. Isaac