Како можемо развијати крепост

САВРЕМЕНИ речници дефинишу „крепост“ као „моралну одлику; доброту“. То је „исправно поступање и размишљање; добар карактер“. Лексикограф Марвин Р. Винсент каже да оригинални класични смисао грчке речи преведене са „крепост“ показује да је то „било која позитивна особина.“ Онда није ни чудо што се особине као што су разборитост, храброст, самодисциплина, правичност, саосећање, устрајност, поштење, понизност и лојалност понекад називају крепошћу. Крепост се може дефинисати и као „придржавање мерила о исправном“.

Чијих мерила о томе шта је врсно, добро и исправно треба да се придржавамо? „Према преовладавајућој филозофској школи о моралу“, рекао је часопис Newsweek, „скептицизам којег је изазвао покрет Просвећености свео је све представе о томе шта је исправно а шта погрешно на ствар личног укуса, емоционалне склоности или културног избора.“ Али, да ли се само на основу укуса и склоности може одредити шта је исправно, а шта погрешно? Не, не може. Да бисмо развијали крепост, потребно нам је неко поуздано мерило о томе шта је добро, а шта лоше — мерило по коме ће се известан поступак, став или особина моћи просудити као нешто што је исправно или погрешно.

Једини прави извор моралних мерила

Постоји само један прави Извор моралних мерила — Створитељ човечанства, Јехова Бог. Убрзо након што је створио првог човека Адама, Јехова Бог је дао човеку следећу заповест: „Једи слободно са сваког дрвета у врту; али с дрвета познања добра и зла не једи, јер у који дан окусиш с њега умрећеш“ (Постање  2:16, 17). Јехова Бог је дрвету дао то јединствено име да би означио своје искључиво право да одлучује шта је добро, а шта лоше за његова створења. Тако су Божја мерила о томе шта је добро а шта лоше постала темељ за просуђивање, то јест за процењивање човекових дела, гледишта и карактерних црта. Без тих мерила не бисмо тачно могли разликовати исправно од погрешног.

Заповест у вези с дрветом познања добра и зла поставила је пред Адама и Еву један избор — да послушају или да не послушају. У њиховом случају крепост је значила послушност тој заповести. С временом је Јехова даље откривао шта му се допада, а шта му се не допада, и дао је да се то за нас запише у Библију. Развијање крепости изискује од нас да се повинујемо Јеховиним праведним мерилима која су изложена у Библији.

Добро се упознати с Божјим мерилима

С обзиром да је Јехова Бог одредио мерила за то шта је добро а шта лоше, и открио их у Библији, зар онда не треба да се добро упознамо с њима? Апостол Павле је написао: „Све је Писмо надахнуто од Бога, и корисно за поучавање, за укоравање, за исправно постављање ствари, за васпитавање у праведности, да човек Божји буде сасвим способан, потпуно опремљен за свако добро дело“ (2. Тимотеју 3:16, 17).

На пример, размисли о неспоразуму до којег је дошло када је Кунихито, поменут у претходном чланку, показао скромност онако како се она сагледава у његовој култури. Касније му је поближе осматрање мерила из Писма помогло да стекне уравнотеженији приступ томе. Библија свакако подстиче на испољавање скромности, и саветује да не будемо претерано самопоуздани и охоли (Пословице 11:2; Михеј 6:8). Па ипак, када је дао кратак преглед предуслова за ’службу надгледника‘, апостол Павле је говорио о ’тежњи‘ за том предношћу (1. Тимотеју 3:1). Та ’тежња‘ не треба да подразумева хвалисање или охолост, али не треба ни да подразумева беспотребно потцењивање себе.

Шта Библија каже о моралним одликама у пословном свету? У данашњем пословном свету сасвим је уобичајено користити сумњиве методе или заобилазити владине прописе и пореске законе. Међутим, без обзира на то шта други раде, библијско мерило налаже да се ’у свему поштено владамо‘ (Јеврејима 13:18). Дакле, ми развијамо крепост тиме што смо поштени и непристрани према послодавцима, запосленима, муштеријама и световним властима (Поновљени закони 25:13-16; Римљанима 13:1; Титу 2:9, 10). Поштење такође поспешује поверење и наклоност. А састављање писменог уговора често штити од неспоразума и компликација који се могу појавити због „непредвиђених догађаја“ (Проповедник 9:11; Јаков 4:13, 14).

Још једно подручје на ком треба да развијамо крепост јесте подручје одевања и дотеривања. Избор одеће варира зависно од културе, и можемо бити под јаким притиском да пратимо најновије стилове и трендове. Али, зашто бисмо следили сваки модни тренд који се појави? Библија нас саветује да се ’не обликујемо више према овом систему ствари‘ (Римљанима 12:2). Апостол Павле није створио правила, него је под надахнућем записао: „Желим да се жене украшавају уредном одећом, са скромношћу и здравим мислима, а не посебним плетењем косе и златом или бисерима или врло скупом одећом, него онако како доликује женама које изјављују да поштују Бога, наиме, добрим делима“ (1. Тимотеју 2:9, 10). Ово темељно начело се подједнако примењује и на мушкарце и на жене. Наравно, има места за дивну разноликост у стилу која је резултат културних нагињања и личног укуса.

Библија такође означава које неморалне поступке Бог изричито осуђује. У 1. Коринћанима 6:9, 10 читамо упозорење: „Зар не знате да неправедници неће наследити Божје краљевство? Не заваравајте се. Ни  блудници, ни идолопоклоници, ни прељубници, ни мушкарци који се држе за неприродне сврхе, ни мушкарци који лежу с мушкарцима, ни лопови, ни похлепне особе, ни пијанице, ни они који говоре погрдно, ни изнуђивачи неће наследити Божје краљевство.“ Овај стих је помогао раније поменутој Марији да схвати да је, према мерилу које је дао Створитељ у вези с моралним одликама, њен однос с Хуаном неисправан и да мора да га прекине уколико жели Божје одобравање. Сасвим је јасно да је потребно да се добро упознамо с Јеховиним мерилима да бисмо развијали крепост.

Учити срцем

Крепост није само пасивно избегавање онога што је лоше. Она има моралну снагу. Крепосна особа је добра особа. „Крепост“, каже један професор, „треба да се учи и срцем и умом.“ Развијање крепости изискује више од темељног упознавања Божје Речи. То захтева медитирање о ономе што је тамо написано, тако да се наше срце испуни захвалношћу према Јехови и да затим будемо покренути да начела из Писма применимо у нашем животу.

„Како љубим закон твој!“, ускликнуо је псалмиста. „Вас дан мислим о њему“ (Псалам 119:97, ДК). А краљ Давид је написао: „Помињем дане старе, пребрајам сва дела твоја, размишљам о делима руку твојих“ (Псалам 143:5). Размишљање уз молитву треба и нама да буде саставни део личног проучавања Библије и публикација темељених на њој.

Истина је да је понекад изазов наћи времена за марљиво проучавање и размишљање. Али тежња за крепошћу захтева да искупљујемо време од других активности (Ефешанима 5:15, 16). Арон, који има 24 године, сваки дан искупљује време тако што устаје 30 минута раније. Он прича: „У почетку сам само читао Библију целих пола сата. Тек недавно сам схватио колико је важно размишљати о томе. Зато сада око половину тог времена користим за размишљање о ономе што сам прочитао. То је заиста корисно.“ Размишљати се може и у неко друго време. Давид је у једној песми Јехови певао: „У несаним ноћима размишљам о теби“ (Псалам 63:7). А Библија извештава да је Исак ’једно вече изашао у поље да се моли Богу [’да медитира‘, NW]‘ (Постање 24:63)

Медитирање је од непроцењиве вредности у развијању крепости, јер нам помаже да осећамо оно што Јехова осећа и да усвајамо његово гледиште. На пример, Марија је знала да Бог забрањује блуд. Али да би се ’гнушала зла и чврсто се држала добра‘ било је потребно да размишља о кључним библијским стиховима (Римљанима 12:9). Када је прочитала Колошанима 3:5 где смо подстакнути да ’своје телесне удове усмртимо с обзиром на блуд, нечистоћу, полну похоту, штетну жељу и лакомство‘ то јој је помогло да схвати да је потребно да изврши промене. Марија је морала да се пита: ’Коју врсту полне похоте ја морам да усмртим? Шта треба да избегавам што изазива нечисте жеље? Да ли би требало да се променим што се тиче начина на који се опходим према супротном полу?‘

 Медитирање укључује и размишљање о последицама неког поступка. Павле је подстицао хришћане да се уздржавају од блуда и да испољавају самоконтролу како ’нико не би отишао тако далеко да у томе повређује права свог брата и задире у њих‘ (1. Солуњанима 4:3-7). Добро је размишљати о следећим питањима: ’Какву бих штету нанео себи, својој породици или другима када бих урадио тако нешто? Како би то утицало на мене у духовном, емоционалном и физичком смислу? Какве су последице доживели они који су у прошлости кршили Божји закон?‘ Такво разматрање је ојачало Маријино срце, а може ојачати и наше.

Учити из примера

Да ли се крепост једноставно може научити? Ово питање збуњује мислиоце већ хиљадама година. Грчки филозоф Платон мислио је да може. Аристотел је, с друге стране, мислио да се крепост стиче кроз праксу. Један новинар је овако резимирао расправу о том питању: „Кратко речено, етику крепости човек не може научити сам. Нити је може научити из уџбеника. Добар карактер долази кроз живљење у друштву... где се подстиче на развијање крепости и где се она награђује.“ Али, где можемо пронаћи заиста крепосне особе? Премда већина култура наводи неке примере крепости, барем у причама и међу својим митолошким јунацима, Библија садржи обиље истинитих примера.

Најистакнутији пример у испољавању крепости јесте Јехова. Он увек поступа на крепостан начин и чини оно што је праведно и добро. Ми можемо развијати крепост тако што ћемо се ’угледати на Бога‘ (Ефешанима 5:1). И Божји Син, Исус Христ, нам је ’оставио узор да тачно следимо његове стопе‘ (1. Петрова 2:21). Осим тога, у Библији се налазе извештаји о многим верним особама, као што су Аврахам, Сара, Јосиф, Рута, Јов и Данило и тројица његових другова Јевреја. Не треба превидети ни примере у испољавању крепости међу данашњим Јеховиним слугама.

Можемо успети

Можемо ли стварно успети у томе да чинимо оно што је крепосно у Божјим очима? Пошто смо наследили несавршеност, понекад у нама може доћи до јаке борбе између ума и тела — између жеље да чинимо оно што је крепосно и нагона да следимо наше грешне склоности (Римљанима 5:12; 7:13-23). Али уз Божју помоћ можемо добити ту битку (Римљанима 7:24, 25). Јехова нам је дао његову Реч и публикације темељене на Библији. Марљивим проучавањем Писма и размишљањем о томе уз молитву можемо стећи чисто срце. Из тако чистог срца могу излазити крепосне мисли, речи и дела (Лука 6:45). На основу примера Јехове Бога и Исуса Христа можемо изградити личност која је у складу с Божјом вољом. И свакако можемо много научити од особа које данас верно служе Богу.

Апостол Павле је подстакао своје читаоце да стално ’размишљају‘ о крепости и о другом чему што је вредно хвале. Уколико тако чинимо сигурно ћемо имати Божји благослов (Филипљанима 4:8, 9). Уз Јеховину помоћ можемо успешно да развијамо крепост.

[Слика на 6. страни]

Нека ти медитирање буде саставни део проучавања Библије

[Слика на 7. страни]

Изгради личност која је у складу с Божјом вољом опонашајући Исуса Христа