Како пронаћи праву срећу

ЈЕДАН будистички религиозни вођа, далај-лама је рекао: „Верујем да је сама сврха нашег живота у тражењу среће.“ Затим је објаснио да верује да се срећа може постићи вежбањем, то јест дисциплиновањем ума и срца. „Ум је оно најосновније што нам је потребно да бисмо постигли потпуну срећу“, рекао је. Он сматра да веровање у Бога није неопходно. a

Супротно том гледишту, размотримо пример Исуса, који је имао јаку веру у Бога и чија су учења током векова утицала на стотине милиона људи. Исус је био заинтересован за срећу људи. Он је отпочео своју чувену Проповед на гори с девет израза који почињу речима: „Срећни су...“ (Матеј 5:1-12). У тој истој проповеди поучавао је своје слушаоце да испитују, прочишћују и дисциплинују свој ум и срце — како би наместо насилних, неморалних и себичних мисли имали мирољубиве, чисте мисли, подстакнуте љубављу (Матеј 5:21, 22, 27, 28; 6:19-21). Као што нас један од његових ученика касније подстиче, треба да „размишљамо“ о ономе што је ’истинито, што заслужује озбиљну пажњу, што је праведно, честито, допадљиво, о чему се год добро говори, која год крепост има и што је год вредно хвале‘ (Филипљанима 4:8).

Исус је знао да права срећа укључује и међуљудске односе. Ми људи смо по природи друштвени, стога не можемо бити истински срећни ако се изолујемо или ако смо стално у конфликту с људима око себе. Можемо бити срећни само ако се осећамо вољенима и ако волимо друге. Како је Исус научавао, основа за такву љубав јесте наш однос с Богом. Нарочито у томе се Исусово поучавање разилази од учења далај-ламе, јер је Исус учио да људи не могу бити истински срећни независно од Бога. Зашто је то тако? (Матеј 4:4; 22:37-39).

Размишљај о својим духовним потребама

Једна од Исусових изјава гласи: „Срећни су они који су свесни својих духовних потреба“ (Матеј 5:3). Зашто је Исус то рекао? Зато што ми, за разлику од животиња, имамо духовне потребе. Пошто смо створени по Божјем обличју, можемо до извесне мере да развијамо божанске особине као што су љубав, правда, милосрђе и мудрост (Постање 1:27; Михеј 6:8; 1. Јованова 4:8). Наше духовне потребе обухватају и потребу за смислом живота.

Како можемо задовољити ове духовне потребе? Не путем трансценденталне медитације, нити пуким самоиспитивањем. Уместо тога, Исус је рекао: „Неће човек живети само од хлеба, него од сваке речи која излази из Јеховиних уста“ (Матеј 4:4). Запази да је Исус рекао да је Бог извор „сваке речи“ која је од пресудне важности за наш живот. Само Бог  нам може помоћи да одговоримо на нека питања. Тај увид је нарочито правовремен данас када се умножавају теорије о сврси живота и о путу до среће. Књижаре посвећују читаве одељке делима која читаоцима обећавају здравље, богатство и срећу. Креирани су и сајтови на Интернету који се посебно баве темом о срећи.

Па ипак, што се тога тиче, мишљење људи је често мањкаво. Оно је усмерено на задовољавање себичних жеља или човековог ега. Засновано је на ограниченом спознању и искуству, и прилично често почива на лажним обећањима. Примера ради, све већи тренд међу писцима књига које говоре о томе како помоћи сам себи јесте тај да заснивају своје идеје на теорији „еволуционе психологије“, која претпоставља да људске емоције воде порекло од наших наводно животињских предака. Истина је та да не може бити успешно ниједно настојање да се пронађе срећа заснована на некој теорији која игнорише улогу нашег Створитеља и да ће на крају оно довести до разочарања. Један древни пророк је рекао: „Осрамотише се мудри... Ето одбацише реч Јеховину, и каква им мудрост остаде?“ (Јеремија 8:9).

Јехова Бог познаје нашу грађу и зна шта ће нас учинити заиста срећнима. Он зна зашто је сместио човека на земљу и шта будућност доноси, и те информације је поделио с нама путем Библије. Оно што он открива у тој надахнутој књизи погађа праву жицу код исправно наклоњених особа и изазива срећу (Лука 10:21; Јован 8:32). Тако је било и с двојицом Исусових ученика. Они су били утучени након његове смрти. Али када су од самог ускрснулог Исуса сазнали о његовој улози у Божјој намери за спасење човечанства, рекли су: „Зар нам није срце горело док нам је успут говорио, док нам је потпуно откривао Писмо?“ (Лука 24:32).

Таква радост може бити све већа и већа док дозвољавамо да нас библијска истина води у животу. У том погледу, срећа је попут дуге. Она се појављује кад су повољни услови, али постаје још величанственија — чак и двострука — када су услови за то савршени. Хајде да сада погледамо неколико примера о томе како примена библијских учења може учинити да будемо још срећнији.

Води једноставан живот

Прво, осмотримо Исусов савет у вези с богатством. Након што је саветовао да нам тежња за богатством не буде главна ствар у животу, дао је једну упечатљиву изјаву. Рекао је: „Дакле, ако ти је око једноставно, цело ће твоје тело бити светло“ (Матеј 6:19-22). У суштини, рекао је да ако похлепно тежимо за богатством, моћи или било којим другим циљевима које људи себи постављају, изгубићемо нешто много важније. На крају крајева, као што је Исус једном другом приликом рекао, „чак и кад  неко има обиље, његов живот не произлази из онога што има“ (Лука 12:15). Ако на прво место стављамо оно што је стварно важно, као што је наш однос с Богом, брига око породице и друге ствари повезане с тим, тада ће наше „око“ бити „једноставно“, не претрпано.

Запазимо да Исус није заступао аскетизам, то јест крајње самоодрицање. На крају крајева, ни он сам није био аскета (Матеј 11:19; Јован 2:1-11). Напротив, он је поучавао да они који на живот гледају само као на могућност да нагомилају богатство, у суштини пропуштају живот.

Говорећи о некима који су рано у животу постали веома богати, један психотерапеут из Сан Франсиска у САД је рекао да је за њих новац „узрок стреса и сметености“. Ти људи, додао је он, „купују две или три куће, кола, троше новац на ствари. А када то не делује [то јест када их то не учини срећнима], осећају се депресивно, празно и не знају шта да ураде са животом“. Насупрот њима, далеко је вероватније да ће праву срећу наћи они који слушају Исусов савет да у материјалном смислу воде једноставнији живот и да оставе места за духовне ствари.

Том, један грађевинар који живи на Хавајима, добровољно помаже у изградњи места за обожавање на Пацифичким острвима где људи имају мало материјалних средстава. Том је запазио нешто код ових понизних људи. Он је рекао: „Моја хришћанска браћа и сестре на овим острвима заиста су срећни. Помогли су ми да много јасније видим да новац и поседи нису тајна среће.“ Такође је посматрао добровољце који су радили с њим на тим острвима и запазио је како су задовољни. „Они могу зарадити доста новца“, рекао је Том. „Али они су одлучили да задрже духовне ствари на првом месту и да одржавају једноставан начин живота.“ Покренут овим примерима, Том је поједноставио свој живот како би могао више времена посветити својој породици и духовним циљевима — што је био потез због ког није никад зажалио.

Срећа и самопоштовање

За срећу је битан осећај личног достојанства или самопоштовања. Због људске несавршености и због слабости које су произашле из ње неки имају негативно мишљење о себи, а код многих таква осећања потичу из детињства. Може бити тешко надвладати укорењена осећања, али она се могу надвладати. Решење лежи у примени Божје Речи.

Библија објашњава шта Створитељ осећа према нама. Није ли његово мишљење далеко важније од мишљења неког човека — па чак и од нашег властитог? С обзиром да је Бог сама персонификација љубави, он на нас гледа без предрасуда или злих намера. Он код нас види и оно што ми јесмо и оно што можемо (1. Самуилова 16:7; 1. Јованова 4:8). У ствари, он оне који желе да му угоде сматра драгоценима, да, пожељнима, колико год да су несавршени (Данило 9:23; Агеј 2:7).

Наравно, то не значи да се Бог не обазире на наше слабости и на грехе које чинимо. Он очекује од нас да се јако трудимо да чинимо оно што је исправно, и он нас подржава у томе (Лука 13:24). Па ипак, Библија каже: „Као што отац синове своје жали, тако жали Јехова оне који га се боје.“ Такође каже: „Ако би ти, Јехова, безакоња памтио, Јехова, ко би могао опстојати? Али  код тебе је смиловање [„праштање“, ДК] да би те се бојали“ (Псалам 103:13; 130:3, 4).

Зато научи да на себе гледаш онако како те Бог гледа. Сазнање да он сматра пожељнима оне који га воле и да има поверење у њих — чак иако они можда на себе гледају као на безвредне — може много учинити да се осећају срећнијим (1. Јованова 3:19, 20).

Нада — преко потребна за срећу

Према идеји коју однедавно промовише такозвана позитивна психологија верује се да оптимизам, који се развија позитивним размишљањем и усмеравањем на јаче стране личности, може довести до среће. Мало њих би порекло чињеницу да оптимистичан поглед на живот и будућност доприноси нашој срећи. Међутим, такав оптимизам треба да буде заснован на чињеницама, а не само на чежњивом размишљању. Осим тога, колико год били оптимистични и позитивно размишљали то неће одстранити рат, глад, болест, загађење, старост ни смрт — оно што многима одузима срећу. Али, и поред свега тога има места за оптимизам.

Занимљиво је да Библија не користи реч оптимизам; она користи једну много снажнију реч — нада. Vine’s Complete Expository Dictionary дефинише „наду“ која се користи у Библији као „повољно и поуздано очекивање“,... „радосно ишчекивање нечег доброг“. Када се користи у Библији, нада представља више од неког оптимистичног гледања на неку ситуацију. Она се такође односи и на оно на чему је утврђена човекова нада (Ефешанима 4:4; 1. Петрова 1:3). Примера ради, хришћанска нада је у томе да ће све непожељне ствари које су поменуте у претходном одломку ускоро бити одстрањене (Псалам 37:9-11, 29). Али она обухвата још и више.

Хришћани очекују време када ће верни људи постићи савршен живот на рајској земљи (Лука 23:42, 43). Проширујући ту наду, Откривење 21:3, 4 каже: „Гле! Божји шатор је с људима, и он ће пребивати с њима, и они ће бити његов народ... И он ће обрисати сваку сузу с њихових очију, и смрти више неће бити, нити ће више бити туге, ни вике, ни боли. Пређашње ствари прођоше.“

Свако ко очекује да има такву будућност има све разлоге да буде срећан, чак и ако његове садашње околности нису онакве какве би волео (Јаков 1:12). Зашто онда не истражиш Библију и сазнаш због чега можеш веровати у њу. Јачај своју наду проводећи време у свакодневном читању Библије. Чињење тога духовно ће те обогатити, помоћи ће ти да избегаваш ствари које људима одузимају срећу и изградиће ти осећај задовољства. Да, коначна тајна праве среће је у вршењу Божје воље (Проповедник 12:15). Човек који свој живот гради слушајући библијске поуке води срећан живот, јер је Исус рекао: „Срећни су они који слушају Божју реч и држе је!“ (Лука 11:28).

[Фуснота]

[Слике на 5. страни]

Срећа се не може наћи у стицању богатства, у изоловању од друштва нити у поуздању у човеково ограничено спознање

[Слика на 6. страни]

Срећан живот је живот који је заснован на послушности Божјој Речи

[Слика на 7. страни]

Хришћанска нада чини особу срећном