Спасење за оне који изаберу светло

„Јехова је светлост моја и спасење моје; кога да се бојим?“ (ПСАЛАМ 27:1).

1. Које животодајне припреме врши Јехова?

 ЈЕХОВА је Извор сунчеве светлости која омогућује живот на Земљи (Постање 1:2, 14). Он је такође Створитељ духовног светла, које растерује смртоносну таму Сатаниног света (Исаија 60:2; 2. Коринћанима 4:6; Ефешанима 5:8-11; 6:12). Они који изаберу светло могу рећи попут псалмисте: „Јехова је светлост моја и спасење моје; кога да се бојим?“ (Псалам 27:1а). Међутим, као што је то било у Исусово време, они који више воле таму могу очекивати једино неповољну пресуду (Јован 1:9-11; 3:19-21, 36).

2. Шта се у древна времена десило са онима који су одбацивали Јеховино светло и са онима који су слушали његову реч?

² У Исаијино време, већи део народа који је био под савезом с Јеховом одбацио је светло. Као последица тога, Исаија је видео уништење северног краљевства Израел као нације. А и 607. пре н. е., Јерусалим и његов храм били су уништени, а становници Јуде одведени у изгнанство. Међутим, они који су слушали Јеховину реч били су ојачани да се одупру отпаду тог времена. Што се тиче 607. године пре н. е., Јехова је обећао да ће они који га слушају преживети  (Јеремија 21:8, 9). Ми који данас волимо светло можемо пуно научити из онога што се тада десило (Ефешанима 5:5).

Срећа оних који су у светлу

3. Које поуздање можемо данас имати, који „народ праведни“ волимо и који „тврд град“ има тај „народ“?

³ „Тврд град ми имамо, зидови су нама и бедеми спасење [Божје]. Отварајте врата, дајте да уђе народ праведни и верни“ (Исаија 26:1, 2). То су радосни повици људи који се уздају у Јехову. Верни Јевреји из Исаијиног времена ослањали су се на Јехову као на једини прави Извор сигурности, а не на лажне богове својих земљака. Ми данас имамо исто уверење. И не само то, ми волимо Јеховин „народ праведни“ — ’Израел Божји‘ (Галатима 6:16; Матеј 21:43). А и Јехова воли свој народ зато што је веран. Уз његов благослов, Израел Божји има „тврд град“, организацију налик неком граду која га чува и штити.

4. Какав став је добро да имамо?

⁴ Они који су у том ’граду‘ веома добро схватају да ’ко се у души својој верно држи, мир му [Јехова] чува, јер се он у [Јехову] узда‘. Јехова подупире оне који су у души склони да се уздају у њега и да удовоље његовим праведним начелима. Зато су верни у Јуди послушали Исаијин подстрек: „Уздајте се увек у Јехову, јер је Јехова, Јехова је стена вечна“ (Исаија 26:3, 4; Псалам 9:11; 37:3; Пословице 3:5). Они који имају такав став уздају се у Јехову као једину сигурну Стену. Они су у ’миру‘ с њим (Филипљанима 1:2; 4:6, 7).

Понижење за Божје непријатеље

5, 6. (а) Како је понижен древни Вавилон? (б) На који је начин понижен „Вавилон Велики“?

⁵ Шта ако они који се уздају у Јехову трпе невоље? Не треба да се плаше. Јехова неко време дозвољава такве ствари, али на крају доноси олакшање, а они који наносе невољу доживе његов суд (2. Солуњанима 1:4-7; 2. Тимотеју 1:8-10). Осмотри случај извесног ’високог града‘. Исаија каже: „Обори [Јехова] оне који су на висинама били, обори он град високи, обори га до земље, у прах га врже. Он је ногама прегажен, ногама убогих, стопалима невољника“ (Исаија 26:5, 6). Високи град који се овде спомиње можда је Вавилон. Тај град је стварно мучио Божји народ. Али шта се догодило с Вавилоном? Године 539. пре н. е.,  пао је у руке Миђана и Персијанаца. Какво понижење!

⁶ Исаијине пророчанске речи добро описују оно што се у наше време догађа ’Вавилону Великом‘ од 1919. године. Те године је тај узвишени град пао на понижавајућ начин када је морао да пусти Јеховин народ из духовног заробљеништва (Откривење 14:8). Оно што се потом догодило још више га је понизило. Та мала група хришћана се окренула да ’прегази‘ свог некадашњег поробљивача. Године 1922. почели су да објављују предстојећи крај хришћанског света, објављујући трубне осуде четири анђела из Откривења 8:7-12 и три јао проречена у Откривењу 9:1–11:15.

„Пут је праведника праведност“

7. Какво вођство имају они који се окрећу ка Јеховином светлу, у кога се уздају и шта цене?

⁷ Јехова пружа спасење онима који се окрећу ка његовом светлу и управља њиховим стазама, као што Исаија даље показује: „Пут је праведника праведност. Ти, који си праведан ти уравниш праведноме стазу. Зато те ми чекамо, Јехова, на путу судова твојих; душа наша чезне за именом твојим и за успоменом твојом“ (Исаија 26:7, 8). Јехова је праведан Бог и они који га обожавају морају се држати његових праведних мерила. Када раде тако, Јехова их води, уравњујући њихову стазу. Тиме што следе његово вођство, ти кротки показују да се уздају у Јехову и да целим срцем цене његово име — ’успомену‘ на њега (Излазак 3:15).

8. Који пример налазимо у ставу који је Исаија показивао?

⁸ Исаија је ценио Јеховино име. То је очигледно из онога што даље каже: „Душа моја усред ноћи тебе жели и дух мој те у мени тражи; јер када се твоји судови на земљи извршују науче се правди становници света“ (Исаија 26:9). Исаија је желео Јехову свом својом ’душом‘ — целим својим бићем. Замисли како пророк користи тренутке мира у ноћи да би се молио Јехови и изразио своје најдубље мисли и усрдно тражио Јеховино вођство. Какав изврстан пример! Осим тога, Исаија је из Јеховиних дела суда научио шта је праведност. Тиме нас он подсећа на потребу да будемо стално будни, да увек будемо на опрезу како бисмо разабрали шта је Јеховина воља.

Неки бирају таму

9, 10. Шта је све Јехова љубазно чинио за свој неверни народ, и како су они реаговали?

⁹ Јехова је показао велику љубазну доброту према Јуди, али нажалост, нису се сви одазвали. Често је већина изабрала побуну и отпадништво уместо светла Јеховине истине. Исаија је рекао: „Ако се бездушник помилује он се правди не научи; он зло чини у земљи праведној, и  за величанство Божје он не мари“ (Исаија 26:10).

¹⁰ У Исаијино време када је Јеховина рука штитила Јуду од њених непријатеља, већина је одбијала да то призна. Када их је благословио миром, нација није показивала захвалност. Зато их је Јехова оставио да служе ’другим господарима‘ и на крају је дозволио да 607. пре н. е. Јевреји буду одведени у вавилонско ропство (Исаија 26:11-13). Па ипак, на крају се један прочишћен остатак нације вратио у домовину.

11, 12. (а) Каква је била будућност оних који су освојили Јуду? (б) Какву су будућност 1919. године имали бивши поробљивачи Јеховиних помазаних слугу?

¹¹ А шта је са онима који су освојили Јуду? Исаија пророчански одговара: „Који су помрли неће оживети неће сени устати, јер си их ти осудио и истребио и затро си сваки спомен њихов“ (Исаија 26:14). Да, након што је пао 539. пре н. е., Вавилон није имао будућности. Тог града с временом више неће бити. Он ’неће устати‘ и његово огромно царство ће прећи у историјске књиге. Какво упозорење за оне који се уздају у моћне личности овог света!

¹² Аспекти овог пророчанства испунили су се када је Бог дозволио да његове помазане слуге оду у духовно заробљеништво 1918, и да затим буду ослобођени 1919. Отада је будућност њиховог бившег заробљивача, првенствено хришћанског света, била црна. Али Јеховин народ је очекивало стварно много благослова.

„Умножио си народ“

13, 14. Које богате благослове имају Јеховине помазане слуге од 1919. године?

¹³ Бог је благословио покајнички дух својих помазаних слугу 1919. године и дао им је пораст. Пажња је најпре поклоњена сакупљању последњих чланова Израела Божјег, а потом је почело да се сакупља и „велико мноштво“ ’других оваца‘ (Откривење 7:9; Јован 10:16). Ти благослови су били проречени у Исаијином пророчанству: „Умножио си, Јехова, народ, умножио си народ и прославио се, и земљи међе проширио. Тражише те, Јехова, кад су у невољи били, молише те скрушеном молитвом кад си њима казну ти послао“ (Исаија 26:15, 16).

¹⁴ Данас су границе Израела Божјег проширене на цео свет, а велико мноштво које је сада сакупљено сачињава око шест милиона одушевљених особа које учествују у делу проповедања добре вести (Матеј 24:14). Какав благослов од Јехове! И какву то само славу доноси његовом имену! Данас се то име чује у 235 земаља — што је дивно испуњење његовог обећања.

15. Које се симболично ускрсење догодило 1919. године?

¹⁵ Јуди је требала помоћ да би изашла из ропства у Вавилону. То није могла сама да уради (Исаија 26:17, 18). Слично томе је и ослобођење Израела Божјег 1919. године било доказ Јеховине подршке. То без њега не би могло да се деси. Промена њихових околности била је тако запањујућа да је Исаија упоређује са ускрсењем: „Да оживе мртви твоји! Да устану лешеви моји! [„Оживјеће мртви твоји, и моје ће мртво тијело устати“, ДК] — Пробудите се, радујте се, становници праха! Јер је твоја роса, роса од живота, и земља ће дан сенима вратити [’родиће их‘, NW]“ (Исаија 26:19; Откривење 11:7-11). Да, они који су умрли биће, такорећи, поново рођени за нове активности!

Заштита у опасно време

16, 17. (а) Шта је требало да Јевреји чине 539. пре н. е. како би преживели пад Вавилона? (б) Шта данас вероватно представљају „собе“, и како имамо користи од њих?

¹⁶ Јеховиним слугама је увек потребна његова заштита. Међутим, он ће ускоро  задњи пут пружити руку против Сатаниног света и његовим обожаваоцима ће бити потребна његова помоћ као никада пре (1. Јованова 5:19). С обзиром на то опасно време, Јехова нас упозорава: „Хајд’ народе мој, уђи у собе своје и закључај врата своја за собом, криј се за час, док не прође гнев! Јер, гле, Јехова излази из стана свога да казни недела становника земље, и земља ће крви своје да открије, и неће убиства више прикривати“ (Исаија 26:20, 21; Софонија 1:14). Ово упозорење је показало Јеврејима како да преживе пад Вавилона 539. пре н. е. Они који су га послушали морали су да остану у кући, безбедни од освајачких војника на улицама.

¹⁷ Данас „собе“ из тог пророчанства вероватно представљају десетине хиљада скупштина Јеховиног народа широм света. Те скупштине су чак и сада заштита, место где хришћани налазе сигурност међу браћом, под љубазним вођством старешина (Исаија 32:1, 2; Јеврејима 10:24, 25). То је нарочито тако с обзиром на близину краја овог система ствари када ће преживљавање зависити од послушности (Софонија 2:3).

18. Како ће Јехова ускоро ’убити змаја у мору‘?

¹⁸ У погледу тог времена, Исаија прориче: „Тад ће Јехова замахнути љутим, моћним и великим мачем својим на левијатана, пругу змију, на левијатана, кривуљасту змију, и убиће змаја у мору“ (Исаија 27:1). Шта је данашњи ’левијатан‘? То је изгледа „празмија“, лично Сатана, заједно са својим злим системом ствари, који користи да би водио рат против Израела Божјег (Откривење 12:9, 10, 17; 13:14, 16, 17). Левијатан је 1919. године изгубио власт над Божјим народом. С временом ће Левијатан сасвим нестати (Откривење 19:19-21; 20:1-3, 10). То значи да ће Јехова ’убити змаја у мору‘. У међувремену, ништа што Левијатан покушава против Јеховиног народа неће имати трајног успеха (Исаија 54:17). То је заиста утешно!

’Виноград пенушавог вина‘

19. Какво је стање данашњег остатка?

¹⁹ С обзиром на све ово светло од Јехове, немамо ли пуно разлога за радост? Заиста имамо! Исаија прелепо описује радост Јеховиног народа када пише: ’Виноград [„пенушавог вина“, NW]. Ја, Јехова, ја сам чувар његов, сваки час га ја заливам, дан и ноћ га чувам да га нико не оштети‘ (Исаија 27:2, 3). Јехова брине о свом „винограду“, остатку  Израела Божјег, и за њихове вредне другове (Јован 15:1-8). Резултат је плод који доноси славу његовом имену и велику радост његовим слугама на Земљи.

20. Како Јехова штити хришћанску скупштину?

²⁰ Стварно се можемо радовати што је Јеховин ранији гнев против његових помазаних слугу — због којег је дозволио да 1918. године оду у духовно ропство — сада уминуо. Сам Јехова каже: „Нема гњева у мене; ко ће ставити у бој на супрот мени чкаљ и трње? ја ћу погазити и спалити све. Или нека се ухвати за силу моју да учини мир са мном; учиниће мир са мном“ (Исаија 27:4, 5, ДК). Да би засигурао да његов чокот и даље даје обиље „пенушавог вина“, Јехова слама и потискује сваки отпор налик корову који би могао да га поквари. Зато, нека нико не угрожава добробит хришћанске скупштине! Сви се ’ухватимо за Јеховину силу‘, тако што ћемо тражити његову наклоност и заштиту. Када тако радимо, ми склапамо мир с Богом — нешто што је толико важно да га Исаија двапут спомиње (Псалам 85:2, 3, 9; Римљанима 5:1).

21. На који је начин свет напуњен „плодом“?

²¹ Благослови се даље овако описују: „Временом ће се укоренити Јаков, процветаће и узрашће Израел, и плодом ће својим напунити свет“ (Исаија 27:6). Овај стих се испуњава од 1919. године, и тиме се на диван начин огледа Јеховина моћ. Помазани хришћани су напунили свет „плодом“, дајући духовну храну. Усред поквареног света, они с радошћу бране Божја висока мерила. И Јехова наставља да их благосиља порастом. Као резултат тога, милиони њихових другова, других оваца, „врше [Богу] свету службу дан и ноћ“ (Откривење 7:15). Немојмо никада изгубити из вида да имамо величанствену предност да се служимо „плодом“ и да га дајемо другима!

22. Које благослове примају они који прихватају светло?

²² У ове критичне дане, када тама прекрива Земљу и густа тама нације, нисмо ли захвални што Јехова обасјава свој народ духовним светлом? (Исаија 60:2; Римљанима 2:19; 13:12). За све који га прихватају, такво светло значи унутрашњи мир и радост сада, а у будућности ни мање ни више већ вечни живот. Стога ми који волимо светло с добрим разлогом од свег срца хвалимо Јехову и кажемо заједно с псалмистом: „Јехова је бранич живота мога; кога да се плашим? Уздај се у Јехову! Буди јак и нек је срце твоје јако! Да, уздај се у Јехову!“ (Псалам 27:1б, 14).

Да ли се сећаш?

• Шта очекује оне који тлаче Јеховин народ?

• Који је пораст проречен у Исаији?

• У којим ’собама‘ треба да останемо, и зашто?

• Зашто Јехови доноси хвалу стање његовог народа?

[Питања за разматрање]

[Оквир на 22. страни]

НОВА ПУБЛИКАЦИЈА

Већина информација које су осмотрене у ова два студијска чланка изнета је у виду једног говора на обласним конгресима 2000/2001. На крају тог говора била је објављена нова публикација, под насловом Исаијино пророчанство — светло за читаво човечанство I. У тој књизи са 416 страна осматра се стих по стих првих 40 поглавља књиге Исаије.

[Слика на 18. страни]

Само су праведни пуштени у Јеховин „тврд град“, његову организацију

[Слика на 19. страни]

Исаија је тражио Јехову „усред ноћи“

[Слика на 21. страни]

Јехова штити свој „виноград“ и чини га плодним