„Блажен човек који мудрост нађе“

БИО је песник, архитекта и краљ. С годишњим приходом од преко 200 милиона долара, био је најбогатији краљ на свету. Тај човек је такође био познат по својој мудрости. Једна краљица која га је посетила била је толико импресионирана да је узвикнула: „Гле, ни пола ми није казано. Твоја мудрост и твоја срећа надвисују гласове које сам слушала“ (1. Краљевима 10:4-9). Такав је био положај Соломона, краља древног Израела.

Соломон је био и богат и мудар. Због тога је на јединствен начин могао да одлучи која је од ових двеју ствари потребнија. Он је написао: „Блажен човек који мудрост нађе, човек који памет има; јер корист њена боља је од сребра и добитак њен скупљи је од злата. Драгоценија је од бисера, скупоценија од сваког адиђара“ (Пословице 3:13-15).

Међутим, где се може пронаћи мудрост? Зашто је драгоценија од богатства? Које су то њене привлачне одлике? У 8. поглављу библијске књиге Пословица, које је написао Соломон, добија се одговор на ова питања на један задивљујућ начин. Тамо је мудрост персонификована, као да може да говори и делује. Мудрост сама открива своју привлачност као и своју вредност.

’Њен глас за вратима виче‘

Осма глава Пословица почиње једним реторичким питањем: „Не виче ли мудрост, не диже ли глас свој разум?“ a Да, мудрост и разум вичу, али не попут неморалне жене која вреба на мрачним местима и шапуће заводљиве речи на уши усамљених и неискусних младића (Пословице 7:12). „Сврх висина, поред стаза, на раскршћу путева, гле, стоји, код капије, на уласку у град, и њен глас за вратима се чује [„виче“, ДК]“ (Пословице 8:1-3). Снажан и одважан глас мудрости гласно и јасно се чује на јавним местима — код капија, на раскршћу, на улазу у град. Људи лако могу чути тај глас и одазвати се.

Ко може порећи да је божанска мудрост записана у надахнутој Божјој Речи, у Библији, и да је доступна скоро свакоме на свету ко жели да је има? „Библија је најчитанија књига у историји“, каже The World Book Encyclopedia. Она додаје: „Библија је дистрибуисана у више примерака од било које друге књиге. Такође је превођена више од било које друге књиге, и то на више језика.“ Имајући на располагању комплетну Библију или њене делове на  више од 2 100 језика и наречја, више од 90 посто људске породице има приступа макар једном делу Божје Речи на сопственом језику.

Јеховини сведоци свугде јавно објављују библијску поруку. У 235 земаља они активно проповедају добру вест о Божјем Краљевству и поучавају људе истини која се налази у Божјој Речи. Њихови на Библији темељени журнали су Кула стражара, која излази на 140 језика, и Пробудите се!, који се штампа на 83 језика. Сваки од њих има тираж већи од 20 милиона примерака. Мудрост сигурно виче на јавним местима!

„Синовима људи глас се мој обраћа“

Персонификована мудрост почиње да говори следећим речима: „Вас вичем о људи; синовима људи глас се мој обраћа. Научите се, луди [„неискусни“, NW], мудрости, разуму се, безумни, учите“ (Пословице 8:4, 5).

Зов мудрости је свеобухватан. Она шири свој позив целом човечанству. Чак су и неискусни позвани да добију мудрост, или разборитост, а безумни разумевање. Заиста, Јеховини сведоци верују да је Библија књига за све људе и непристрано настоје свакога кога сретну охрабрити да завири у њу и пронађе речи мудрости које садржи.

„Истину усне моје објављују“

Проширујући свој позив, мудрост наставља: „Слушајте, јер ја имам велике ствари да вам кажем; усне моје се отварају да поуче што је право. Јер истину усне моје објављују, мрска је лаж уснама мојим. Праве су све речи уста мојих; ништа није у њима криво или изврнуто“. Да, учења мудрости су изванредна и исправна, истинита и праведна. У њима нема ничег непоштеног нити искривљеног. „Разумноме све су оне јасне, и праве онима који су знање нашли“ (Пословице 8:6-9).

На умесан начин, мудрост подстиче: „Примите мој наук радије него сребро, и знање радије него жежено злато.“ Ово је разумна молба, „јер је мудрост скупља од бисера, скупоценија од сваког адиђара“ (Пословице 8:10, 11). Али зашто? Шта чини мудрост драгоценијом од богатства?

„Воће моје боље је од злата“

Дарови које мудрост даје ономе који слуша драгоценији су од злата, сребра или бисера. Говорећи о тим даровима, мудрост каже: „Код разборитости ја, мудрост, пребивам, и разум и знање држим. Страх од Јехове мржња је на зло; охолост и бес и зао пут, и погана уста, то ја мрзим“ (Пословице 8:12, 13).

 Мудрост, ономе ко је поседује, даје разборитост и разум. Човек који поседује божанску мудрост такође има поштовање и страх пред Богом, јер „страх од Јехове почетак је мудрости“ (Пословице 9:10). Стога, такав човек мрзи оно што Јехова мрзи. Охолост, ароганција, неморално понашање и перверзан говор далеко су од њега. То што мрзи оно што је лоше штити га од искварујућег деловања моћи. Колико је важно да они који су на одговорним положајима у хришћанској скупштини, као и поглавари породица, траже мудрост!

„Мој је савет и успех“, наставља мудрост. „Ја сам разум, и моја је сила. Преко мене краљују краљеви и кнезови правду деле; преко мене владају главари, великаши и судије на земљи“ (Пословице 8:14-16). У плодове мудрости спадају увид, разумевање и моћ — што су фактори веома потребни владарима, високим службеницима и племићима. Мудрост је неопходна онима који су у положају да исказују моћ и онима који саветују друге.

Права мудрост је свима лако доступна али је не налази свако. Неки је одбацују или избегавају, па чак и кад је на самом њиховом прагу. „Волим оне који мене воле“, каже мудрост, „а који ме траже, налазе ме“ (Пословице 8:17). Мудрост је на располагању само онима који је искрено траже.

Путеви мудрости су поштени и праведни. Она награђује оне који је траже. Мудрост каже: „Уза ме су богатство и слава, добра непропадљива и правда. Воће моје боље је од злата, од жеженога злата; плод мој бољи је од сребра. Путем правде идем, посред стаза поштења, да благо онима који ме воле делим, и ризнице њихове да пуним“ (Пословице 8:18-21).

Уз такве изузетне особине и обележја као што су разборитост, способност размишљања, понизност, увид, практична мудрост и разумевање, у дарове мудрости спадају и богатство и част. Мудра особа може успешно стећи богатство на праведан начин и духовно напредовати (3. Јованова 2). Мудрост човеку доноси такође и част. Штавише, он стиче задовољство у стварима које постиже и има унутрашњи мир и чисту савест пред Богом. Да, срећан је човек који је пронашао мудрост. Плод мудрости је заиста бољи од злата и сребра.

Колико је правовремен овај савет за нас, пошто живимо у материјалистичком свету где је нагласак на томе да се свим средствима и по сваку цену стекне богатство! Никада немојмо изгубити из вида колико је мудрост драгоцена нити прибегавајмо неправедним средствима да бисмо се обогатили. Никада немојмо занемаривати припреме које  дају мудрост — наше хришћанске састанке, као и наш лични студиј Библије и публикација које нам обезбеђује „верни и разборити роб“ — само зато да бисмо се обогатили (Матеј 24:45-47).

„Пре векова ја сам постављена“

Персонификација мудрости која се налази у 8. поглављу Пословица није само средство којим би се објашњавале карактеристике неке апстрактне особине. Њоме се симболично указује и на Јеховино најважније стварство. Мудрост каже: „Првенцем ме Јехова дела својих створи, још пре дела својих најисконијих. Пре векова ја сам постављена, у првом почетку, пре постања земље. Рођена сам кад још бездане не беше, кад још ни извора водених не беше; пре но што су горе основане, пре хумова ја сам се родила. Још не беше земље ни поља створио, нити првог зрна праха васељене“ (Пословице 8:22-26).

Колико добро овај опис персонификоване мудрости одговара ономе што је речено о ’Речи‘ у Писму! „У почетку беше Реч“, написао је апостол Јован, „и Реч беше код Бога, и Реч беше бог“ (Јован 1:1). Персонификована мудрост фигуративно представља Божјег Сина, Исуса Христа, у његовом предљудском постојању. b

Исус Христ је „прворођенац свега стварства; јер је посредством њега све друго било створено на небесима и на земљи, видљиво и невидљиво“ (Колошанима 1:15, 16). „Када је он [Јехова] небо утврђиво, ту сам и ја била“, наставља персонификована мудрост, „када је круг над безданом мерио, кад је горе облаке слагао, те силно бљузнуше извори бездански, кад је мору међе постављао, да не пређу воде брегове његове, кад је земљи темељ ударио, тад ја бејах код њега на делу. Ја му бејах радост свакидања, и свагда се весељах пред њиме, весељах се на земљи његовој, уживајући међу синовима људи“ (Пословице 8:27-31). Јеховин прворођени Син био је тамо поред свога Оца, активно сарађујући с њим — са Створитељем неба и Земље, коме нема равна. Када је Јехова Бог створио првог човека, његов Син је радио заједно с њим на том пројекту као Мајстор (Постање 1:26). Није ни чудо што је Божји Син веома заинтересован за човечанство, штавише — он га воли!

„Блажен човек који мене слуша“

Као персонификована мудрост, Син Божји каже: „Зато, дакле, слушајте ме, децо; благо онима који се путева мојих држе. Примите науку, да будете вредни, немојте је одбацити. Блажен човек који мене слуша, који сваки дан на вратима мојим бдије, и прагове моје чува! Јер ко мене нађе, живот нађе, и добија љубав од Јехове. Ал’ ко о мене греши, души својој шкоди; сви који ме мрзе у смрт се заљубе“ (Пословице 8:32-36).

Исус Христ је са̂мо отелотворење Божје мудрости. „У њему су пажљиво сакривена сва блага мудрости и спознања“ (Колошанима 2:3). Зато га веома пажљиво слушајмо и тесно следимо његове стопе (1. Петрова 2:21). Одбацити га значи шкодити сопственој души и волети смрт, јер „ни у коме другоме нема спасења“ (Дела апостолска 4:12). Заиста, прихватимо Исуса као особу коју је Бог обезбедио за наше спасење (Матеј 20:28; Јован 3:16). Тако ћемо искусити срећу која потиче од тога што смо ’нашли живот и добили љубав од Јехове‘.

[Фусноте]

[Слике на 26. страни]

Мудрост је неопходна онима који су на одговорном положају

[Слике на 27. страни]

Немој занемаривати припреме које дају мудрост