Да ли мислиш да си жртва неспоразума?

АНТОНИО је био збуњен. Изненада и из необјашњивих разлога, његов добар пријатељ Леонардо постао је хладан према њему. a У разним приликама Леонардо му уопште није узвраћао поздрав, а када су били заједно изгледало је да међу њима постоји прави зид. Антонио је почео да страхује да је сигурно урадио или рекао нешто што је његов пријатељ погрешно разумео. Али шта?

Неспоразуми су честа ствар. Многи од њих су неважни и лако се исправе. Други неспоразуми могу бити крајње фрустрирајући, посебно када погрешни утисци остану упркос свим напорима да се отклоне. Зашто долази до неспоразума? Како утичу на стране које су укључене? Шта можеш урадити ако други погрешно разумеју нешто што урадиш? Да ли је уопште стварно битно шта други мисле о теби?

Неизбежна реалност

Пошто други људи не могу читати наше мисли и намере, пре или касније десиће се да неко погрешно протумачи наше речи или поступке. Прилика за неспоразуме има на претек. Понекад једноставно не успемо да изразимо своје мисли тако јасно и прецизно као што бисмо желели. Може бити да је другима због буке у позадини и других сметњи тешко да нам поклоне пуну пажњу.

И извесни поступци и манири могу погрешно да се протумаче. На пример, неко ко је стидљив може бити погрешно оцењен — да је хладан, резервисан или поносан. Неко због животних искустава у прошлости може на извесне ситуације реаговати на основу емоција уместо на основу разума. Због културних и језичких разлика људи неће аутоматски схватати једни друге. Додајмо томе и нетачне приче и оговарање, и не треба да нас изненади што се понекад ономе што кажемо или урадимо припише неко друго значење, а не то што смо ми имали на уму. Наравно, све је то слаба утеха за оне који осећају да су њихове намере криво схваћене.

На пример, Ана је изрекла једну безазлену примедбу о популарности једне  пријатељице која у том часу није била присутна. Та примедба је била поновљена изван контекста и онда је та пријатељица, на Анино изненађење и запрепашћење, пред неколико особа љутито оптужила Ану да је љубоморна зато што је један познаник њој обратио пажњу. Анина примедба је била сасвим погрешно протумачена и сви њени напори да своју пријатељицу увери да није имала намеру да је повреди били су безуспешни. Та ситуација је изазвала много бола и прошло је доста времена док Ана није успела да потпуно исправи тај неспоразум.

Како други гледају на тебе често зависи од њиховог гледишта о твојим намерама. Зато је сасвим нормално да ти није драго када људи неисправно протумаче твоје мотиве. Можда си огорчен и сматраш да нема разлога да те било ко погрешно разуме. За тебе су такве оцене пристране, критичке или потпуно нетачне, и могу дубоко да повреде — посебно ако цениш мишљење оних који износе такве непоштене процене.

Иако си можда узрујан због тога како други суде о теби, ипак је на месту да се поштује мишљење других. Није хришћански игнорисати шта други мисле, и не желимо да икада наше речи или поступци штетно утичу на друге људе (Матеј 7:12; 1. Коринћанима 8:12). Зато понекад можда треба да се потрудиш да исправиш нечије погрешно мишљење о теби. Међутим, претерана брига око признања других може имати контраефекат, јер доводи до губитка самопоштовања или до осећаја да си одбачен. Коначно, твоја права вредност не зависи од тога шта други мисле.

С друге стране, можда си свестан да критика упућена на твој рачун има основа. И то може повредити, али ако спремно и поштено признаш своје мане, таква искуства могу бити позитивна и могу те подстаћи да направиш потребне промене.

Негативне последице

Неспоразуми могу али и не морају имати озбиљне последице. На пример, када чујеш како неко гласно прича у ресторану, можда ћеш закључити да је он друштвен или да је наметљив. Можда и грешиш. Могло би бити да онај с ким разговара слабо чује. Или можда нека продавачица делује непријатно, али можда се не осећа добро. Иако такви неспоразуми могу оставити лоше утиске, вероватно због тога неће настати неке озбиљне или трајне последице. Ипак, неспоразуми понекад могу изазвати праву катастрофу. Погледајмо два случаја из историје древног Израела.

Кад је амонски краљ Нас умро, Давид је послао гласнике да утеше његовог сина Ануна, који је почео да влада уместо оца. Међутим, посета тих гласника била је погрешно протумачена као непријатељско шпијунирање амонске земље, што је Ануна навело да најпре понизи те гласнике, а затим поведе рат против Израела. На крају је погинуло најмање 47 000 људи — а све то зато што су се добре намере погрешно разумеле (1. Летописа 19:1-19).

Раније у историји Израела, један други неспоразум је био решен потпуно другачије. Рувимово и Гадово племе и пола Манасијиног племена подигли су један велики олтар поред Јордана. За  остале Израелце то је био чин неверства, побуна против Јехове. Зато су се окупили да би кренули у војну акцију. Пре него што су урадили нешто драстично, ти Израелци су послали гласнике да би саопштили да су огорчени због онога што је за њих био чин нелојалности. И добро је што су то урадили, јер су градитељи олтара одговорили да нису имали намеру да се одврате од чистог обожавања. Сасвим супротно, требало је да тај олтар послужи као споменик у част њихове верности Јехови. Овај неспоразум је могао довести до крвопролића, али мудрим поступањем избегнуте су такве кобне последице (Исус Навин 22:10-34).

Рашчисти ствари у духу љубави

Поучно је да упоредимо ова два извештаја. Очигледно је да је мудро рашчистити ствари. Ко зна колико је живота поштеђено у овом другом случају, и то само зато што су те две стране разговарале? Ако не успеш да схватиш нечије праве намере углавном неће бити угрожен ничији живот, али ће можда бити угрожено пријатељство. И зато, ако мислиш да се неко према теби понео неисправно, да ли си сигуран да разумеш право стање ствари, или си погрешно протумачио ситуацију? Који су били мотиви те друге особе? Питај је то. Да ли сматраш да си жртва неспоразума? Разговарај о томе. Немој дозволити да те спречи понос.

Исус је пружио одличан подстрек за решавање неспоразума, кад је рекао: „Ако, дакле, доносиш свој дар на олтар и тамо се сетиш да твој брат има нешто против тебе, остави свој дар тамо пред олтаром, и иди; прво се помири са својим братом, а онда, кад се вратиш, принеси свој дар“ (Матеј 5:23, 24). Зато је исправно да приђеш тој особи насамо, не укључујући у то друге. Ништа неће помоћи ако увређена страна чује за твоју притужбу од неког другог (Пословице 17:9). Твој циљ треба да буде да се помириш у духу љубави. Мирно објасни у чему је проблем и то кажи јасно и једноставно, а не да звучи оптуживачки. Објасни како се осећаш због свега тога. Затим непристрано саслушај гледиште оног другог. Немој бити нагао да припишеш погрешне мотиве. Буди спреман да верујеш другој страни. Упамти, љубав „све верује“ (1. Коринћанима 13:7).

Наравно, чак и кад се неспоразуми рашчисте, још увек се можеш осећати повређено или подносити негативне последице. Шта се може урадити? Тамо где је то неопходно, свакако је на месту да се искрено извинимо, те да предузмемо и друге разумне мере да бисмо исправили ствари. У свим таквим ситуацијама добро је да повређена страна следи надахнути савет: „Подносите један другога и спремно опраштајте један другоме ако неко има разлог за притужбу на некога. Баш као што је Јехова драговољно опростио вама, тако чините и ви. А поред свега тога, обуците се у љубав, јер је она савршена веза јединства“ (Колошанима 3:13, 14; 1. Петрова 4:8).

Докле год будемо несавршени, биће неспоразума и повређених осећања. Свако може погрешити или рећи нешто што звучи безосећајно или нељубазно. Библија истиче следећу ствар: „Јер се сви спотичемо много пута. Ако се неко не спотиче у речи, он је савршен човек, способан да заузда и цело своје тело“ (Јаков 3:2). Пошто Јехова Бог то добро зна, дао нам је следећа упутства: „Не буди нагао у духу своме на гнев, јер гнев почива у недрима безумних. Не обазири се на сваку реч која се говори, да не би и свог слугу чуо како те куне. Јер је срце твоје више пута чуло како си ти друге клео“ (Проповедник 7:9, 21, 22).

 „Јехова срца испитује“

Шта ако изгледа немогуће да исправиш лоше утиске које неко има о теби? Немој очајавати. Настави да развијаш и показујеш хришћанске особине, и то што боље можеш. Моли се Јехови да ти помогне да се побољшаш тамо где је потребно. Коначно, колико стварно вредиш као особа не одређују други. Само Јехова може тачно ’испитати срца‘ (Пословице 21:2). Чак ни Исуса људи нису узимали ни за шта и презирали су га, али то није утицало на Јеховино гледиште о њему (Исаија 53:3). Иако те неко може погрешно проценити, ти можеш ’излити срце‘ Јехови и бити уверен да те он разуме, јер „не гледа Јехова на оно што човек гледа. Човек гледа оно што очи виде, а Јехова гледа на срце“ (Псалам 62:9; 1. Самуилова 16:7). Ако стално чиниш оно што је врсно, они који су створили лоше мишљење о теби с временом ће можда схватити да нису били у праву и промениће своје гледиште (Галатима 6:9; 2. Тимотеју 2:15).

Сећаш ли се Антонија, кога смо споменули на почетку овог чланка? Он је скупио храбрости и послушао библијски савет, разговарао је са својим пријатељем Леонардом и питао га шта је то урадио што га је узнемирило. И шта је било? Леонардо је био забезекнут. Одговорио је да Антонио није урадио ама баш ништа чиме би га узнемирио, и уверио га је да уопште није имао намеру да се другачије понаша према њему. Ако је деловао резервисано, можда је само био расејан. Леонардо се извинио што је ненамерно повредио свог пријатеља и захвалио му што му је скренуо пажњу на то. Додао је да ће убудуће више пазити како не би створио такав утисак и код других. Сва напетост је једноставно нестала, тако да су њих двојица остали исти стари добри пријатељи.

Никада није пријатно када те други погрешно разумеју. Међутим, ако предузмеш све што је у твојој моћи да би рашчистио ствари и применио библијска начела љубави и опраштања, највероватније ћеш и ти постићи исте позитивне резултате.

[Фуснота]

[Слике на 23. страни]

Кад се ствари рашчисте у духу љубави и опраштања, то може имати срећан исход