Гледај онога који чини чудесне ствари!

„Пази... проматрај Божја чудеса [„чудесне ствари“, NW]“ (ЈОВ 37:14).

1, 2. До ког запањујућег открића се дошло 1922, и каква је била реакција?

 ЈЕДАН археолог и један енглески лорд годинама су радили заједно трагајући за благом. А онда су на гробљу египатских фараона у чувеној Долини краљева археолог Хауард Картер и лорд Карнавон 26. новембра 1922. коначно нашли своју награду — гроб фараона Тутанкамона. Кад су дошли до једних запечаћених врата, избушили су рупу. Картер је провукао свећу и завирио унутра.

² Касније је Картер причао: „Када лорд Карнавон више није могао да издржи те је с нестрпљењем упитао: ’Да ли ишта видиш?‘, једино што сам могао да изустим било је: ’Да, величанствене ствари.‘“ Поред хиљада других драгоцености у гробу је био и мртвачки сандук од чистог злата. Можда си неке од тих ’величанствених ствари‘ видео на фотографијама или на некој изложби у музеју. Међутим, колико год да су те музејске ствари величанствене, оне вероватно немају везе с твојим животом. Зато хајде да пређемо на чудесне ствари које дефинитивно имају везе с тобом и које су од велике вредности за тебе.

3. Где налазимо информације о чудесним стварима које могу бити од велике вредности за нас?

³ На пример, размисли о једном човеку који је живео пре много векова, о човеку који је вреднији пажње него било која филмска или спортска звезда, или члан неке краљевске породице. За њега се говорило да је највиђенији од свих људи на Оријенту. Препознаћеш његово име — то је Јов. О њему је написана цела једна библијска књига. Па ипак, један од Јовових савременика, млади човек по имену Елијуј, осећао се дужним да га исправи. У ствари, Елијуј је рекао да је Јов придавао превелику пажњу себи и онима око себе. У 37. поглављу Јова налазимо још неке конкретне и мудре савете који могу бити од праве вредности за сваког од нас (Јов 1:1-3; 32:1–33:12).

4. Шта је водило до Елијујевог савета забележеног у Јову 37:14?

⁴ Јовова три наводна пријатеља су надугачко говорила о подручјима у којима је  према њиховом мишљењу Јов згрешио у мислима или делима (Јов 15:1-6, 16; 22:5-10). Елијуј је стрпљиво сачекао крај тог разговора. Затим је проговорио показујући увид и мудрост. Дотакао се многих вредних ствари, али запази ову кључну мисао: „Пази, Јове, на све ове ствари, проматрај Божја чудеса“ (Јов 37:14).

Онај ко је извршио та дела

5. Шта обухватају ’Божја чудесна дела‘ на која је указао Елијуј?

⁵ Запази да Елијуј није предложио Јову да обрати пажњу на себе, на њега или на друге људе. Он је мудро позвао Јова — а позива и нас — да проматрамо чудесна дела Јехове Бога. Шта по твом мишљењу обухвата фраза ’Божја чудесна дела‘? Штавише, с обзиром на бриге које можда имаш везано за здравље, финансијску ситуацију, будућност, своју породицу, колеге на послу и комшије, зашто треба да проматраш Божја дела? Без сумње, чудесна дела Јехове Бога укључују његову мудрост и власт над свим материјалним стварством које нас окружује (Немија 9:6; Псалам 24:1; 104:24; 136:5, 6). Да бисмо то јасно сагледали, обратимо пажњу на једну поруку из књиге Исуса Навина.

6, 7. (а) Која је чудеса извео Јехова у данима Мојсија и Исуса Навина? (б) Да си био сведок било ког од тих дела у време Мојсија или Исуса Навина, како би реаговао?

⁶ Јехова је нанео невоље древном Египту и затим је раздвојио Црвено море тако да је Мојсије могао одвести древне Израелце у слободу (Излазак 7:1–14:31; Псалам 106:7, 21, 22). У 3. поглављу Исуса Навина говори се о сличном догађају. Требало је да Исус Навин, Мојсијев наследник, преведе Божји народ преко још једне воде и затим у Обећану земљу. Он је рекао: „Освештајте се, јер ће сутра Јехова чинит чудеса међу вама“ (Исус Навин 3:5). Која чудеса?

⁷ Па, извештај показује да је Јехова отворио водену препреку, реку Јордан, тако да је на хиљаде мушкараца, жена и деце прешло преко суве земље (Исус Навин 3:7-17). Да смо били тамо и посматрали како се река отвара и како сав тај народ безбедно прелази, били бисмо задивљени тим чудесним догађајем! То је показало да Бог поседује моћ над делима стварања. Ипак, управо сада — за нашег живота — постоје ствари за које се исто може рећи да су чудесне. Да бисмо видели које су неке од тих ствари и зашто треба да им обратимо пажњу, осмотримо Јова 37:5-7.

8, 9. На која чудеса указује Јов 37:5-7, и зашто треба да размишљамо о њима?

⁸ Елијуј је рекао: „Гласом својим Бог величанствено грми! Велика он дела чини, која ми не разумемо.“ Шта је Елијуј имао на уму кад је рекао да Бог чини ствари на ’величанствен‘ начин? Па, он спомиње снег и пљусак. Те ствари прекидају рад земљорадника на пољу и дају му времена и разлога да размишља о Божјим делима. Ми можда нисмо земљорадници, али киша и снег утичу на све нас. У зависности од тога где живимо, снег и киша могу и нас да прекину у нечему. Да ли узимамо времена да размишљамо о томе ко стоји иза тих чудеса и шта то значи? Да ли си то икада урадио?

⁹ Занимљиво је што у 38. поглављу Јова можемо прочитати да сам Јехова Бог размишља на сличан начин док Јову поставља значајна питања. Иако је наш Створитељ та питања поставио Јову, она се сигурно тичу и нас, нашег става, живота и наше будућности. Зато погледајмо шта је Бог питао, и размислимо о томе шта је све то подразумевало — да, урадимо оно на шта нас подстиче Јов 37:14.

10. Како на нас треба да утиче 38. поглавље Јова, и која су питања тамо изнесена?

¹⁰ Тридесет осмо поглавље почиње следећим речима: „Јехова одговори Јову из вихора и рече: Ко је тај који намисли моје неразумним речима замрачује? Опаши се сад као јунак; ја ћу тебе питати, а ти одговарај!“ (Јов 38:1-3). Тиме је дат тон разговору. То је помогло Јову да усклади своје размишљање с чињеницом да стоји пред Створитељем свемира и да му је одговоран.  Добро је да и ми то урадимо, а и наши савременици. Затим се Бог дотакао оних ствари које је Елијуј раније споменуо. „Где си био кад сам земљу основао? Кажи, ако разума имаш. Ко је меру њену одредио, знаш ли ти то? или: ко је њојзи облик дао? Знаш ли ти основе њене, или ко јој је камен угаони метнуо“ (Јов 38:4-6).

11. Шта Јов 38:4-6 треба да нам помогне да схватимо?

¹¹ Где је био Јов — где је био било ко од нас — када је настајала Земља? Да ли смо ми били те архитекте које су пројектовале нашу планету и, на основу тог пројекта, поставиле димензије као неким лењиром? Никако! Људи тада нису чак ни постојали. Говорећи о Земљи као о некој згради, Бог је питао: „Ко јој је камен угаони метнуо?“ Знамо да је Земља на тако прецизној удаљености од Сунца да нам то омогућује не само егзистенцију већ и пријатан живот. Наша планета је и одговарајуће величине. Када би била много већа, водоник не би могао да прође кроз атмосферу и наша планета би била негостољубива за живот. Јасно је да јој је неко „камен угаони метнуо“ на право место. Да ли је Јову припадала заслуга за то? или нама? или она припада Јехови Богу? (Пословице 3:19; Јеремија 10:12).

Који човек има одговоре?

12. О чему нас питање из Јова 38:6 наводи да размишљамо?

¹² Бог је питао и ово: „Знаш ли ти основе њене?“ Није ли то добро питање? Вероватно смо чули за термин који Јов није познавао — за гравитацију. Већина нас разуме да гравитациона сила огромне масе Сунца задржава нашу планету на њеном месту, што значи да су њене основе такорећи углављене. Па ипак, ко у потпуности разуме гравитацију?

13, 14. (а) Шта се мора признати о гравитацији? (б) Како треба да реагујемо на оно што се истиче у Јову 38:6?

¹³ Једна недавно објављена књига признаје да је ’гравитација најпознатија природна сила која се најмање разуме‘ (The Universe Explained). Она даље каже: „Изгледа да се гравитациона сила непрестано креће кроз празан простор, без неког видљивог начина. Међутим, последњих година научници почињу да теоретишу како се гравитација можда креће у таласима сачињеним од честица названих гравитони... Али нико није потпуно сигуран да оне постоје.“ Размисли шта то све подразумева.

¹⁴ Наука је доста напредовала откада је Јехова пре 3 000 година поставио Јову ова питања. Ипак, ни ми ни стручни физичари не можемо у потпуности објаснити гравитацију која одржава Земљу на исправној путањи, тачно тамо где и треба да буде како бисмо уживали у животу (Јов 26:7; Исаија 45:18). Овим не желимо сугерисати да сви треба да се упустимо у помно истраживање мистерија гравитације. Уместо тога, обраћање пажње само овом једном аспекту Божјих чудеса треба да утиче на наше гледиште о њему. Да ли имаш страхопоштовање према његовој мудрости и његовом знању, и да ли схваташ зашто треба још да учимо о његовој вољи?

15-17. (а) На шта се усредсредио Јов 38:8-11, и до којих је то питања водило? (б) Шта се мора признати у погледу знања о океанима и о томе како су распоређени на планети?

 ¹⁵ Створитељ је наставио с питањима: „Ко је море вратима затворио када је из крила материна изјурило, и када му од облака ја одећу правих и од таме повој његов? и када му закон свој наметнух и поставих њему врата и преворнице, и рекох му: Довде ћеш допрети, нећеш даље ићи, овде ће да стане бес валова твојих?“ (Јов 38:8-11).

¹⁶ Затварање мора укључује континенте, океане и плиму и осеку. Колико дуго човек посматра и истражује те ствари? Хиљадама година — а у последњем веку врло интензивно. Могао би помислити да је већина онога што треба знати о томе до сада већ сигурно утврђена. Ипак, ако би ове 2001. године истражио ту тему у огромним библиотекама или искористио огромне могућности претраживања по Интернету у потрази за најновијим чињеницама, шта би пронашао?

¹⁷ У једној општеприхваћеној енциклопедији пронашао би следеће признање: „Распоред континенталних плоча и океанских басена на површини планете као и то како су распоређени различити рељефи, већ дуго су међу највећим загонеткама научног испитивања и теоретисања.“ Након што је то рекла, та енциклопедија је пружила четири могућа објашњења, али је рекла да су та објашњења „само нека од многих хипотеза“. Као што можда и знаш, хипотеза значи да „не постоји довољно доказа те стога пружа само једно несигурно објашњење“.

18. На које те закључке наводи Јов 38:8-11?

¹⁸ Зар се тиме не истиче правовременост питања која налазимо у Јову 38:8-11? Сигурно да нама не припада заслуга за подешавање свих тих обележја наше планете. Нисмо ми поставили Месец тако да његова привлачна моћ доприноси стварању плиме и осеке које обично не штете обалама нити нама лично. Ти знаш ко је то био, Онај који чини чудесне ствари (Псалам 33:7; 89:9; Пословице 8:29; Дела апостолска 4:24; Откривење 14:7).

Одај Јехови дужно признање

19. На које реалности физичког света усмеравају нашу пажњу поетски изрази из Јова 38:12-14?

¹⁹ Признање за Земљину ротацију, на коју се указује у Јову 38:12-14, не може се одати људима. Захваљујући тој ротацији имамо свитање зоре, које често својом лепотом одузима дах. Док се сунце диже, одлике наше планете постају јасније, као што мека глина поприма облик под печатом. Када чак и само мало обратимо пажњу кретању Земље, морамо се дивити томе што се она не креће пребрзо, што би, разуме се, било катастрофално. Нити се она окреће тако споро да би дани и ноћи, када би били дужи, проузроковали тако високе и ниске температуре да би људски живот био немогућ. Искрено речено, треба да будемо срећни што је ту брзину окретања подесио Бог, а не нека група људи (Псалам 148:1-5).

20. Како би одговорио на питања која су постављена у Јову 38:16, 18?

²⁰ Замисли сада како ти Бог поставља следећа питања: „Јеси л’ допро до извора морских, и јеси ли по дну амбиса ходио?“ Чак ни океанограф не би могао да да̂ потпун одговор! „Јеси ли погледом својим простор земље сагледао? Говори дер, ако све то знаш“ (Јов 38:16, 18). Да ли си посетио и истражио све пределе на свету, или  бар добар део њих? Колико би нам живота требало да бисмо прегледали предивне локације и чудеса наше планете? И како би то предивни тренуци били!

21. (а) Која научна гледишта могу бити изазвана питањима из Јова 38:19? (б) На шта треба да нас наведу чињенице о светлости?

²¹ Погледај и дубока питања из Јова 38:19: „Који је пут који к стану светлости води? и тама- где ли место је њезино?“ Можда ти је познато да се дуго задржало гледиште да светлост путује попут таласа, попут мрешкања воде. Онда је 1905. године Алберт Ајнштајн објаснио да се светлост понаша попут пакета, то јест честица енергије. Да ли је ствар тиме била решена? Па, једна недавно објављена енциклопедија пита: „Да ли је светлост талас или честица?“ Она одговара: „Како се чини, [светлост] не може бити обоје, пошто се та два модела [таласи и честице] толико разликују. Најбољи одговор јесте да светлост строго гледано није ни једно ни друго.“ Ипак, Сунчева светлост нас и даље греје (директно и индиректно), чак иако у овом погледу ниједан човек не може у потпуности објаснити Божја дела. Уживамо у храни као и у кисеонику које биљке стварају захваљујући светлости. Можемо читати, видети лица оних које волимо, посматрати залазак Сунца и тако даље, и тако даље. И док то чинимо, зар не треба да признамо да су све то Божја чудеса? (Псалам 104:1, 2; 145:5; Исаија 45:7; Јеремија 31:35).

22. Како је Давид реаговао на Божја чудеса?

²² Да ли је циљ нашег дубоког размишљања о Јеховиним чудесним делима само да будемо импресионирани, да се испунимо страхопоштовањем или да занемимо због свега тога? Тешко. Псалмиста Давид је признао да је немогуће схватити и говорити о свим Божјим делима. Он је написао: „Многа су чудеса твоја Јехова, Боже мој... Хтео бих јавити и казивати их, али им нема броја“ (Псалам 40:6). Међутим, он сигурно није мислио да ће ћутати о тим величанственим делима. Давид је то и показао када је одлучно рекао у  Псалму 9:2: „Хвалићу те, Јехова, свим срцем својим! Казаћу сва чудеса твоја!“

23. Како на тебе утичу Божја чудесна дела, и како можеш другима помоћи?

²³ Зар не треба и ми да будемо тако подстакнути? Зар не треба да нас осећај дивљења према Божјим чудесима покрене да говоримо о њему, о ономе што је учинио и о ономе што ће још учинити? Одговор је очигледан — треба да ’казујемо по народима славу његову, по свим племенима чудеса његова‘ (Псалам 96:3-5). Да, можемо показати да с понизношћу ценимо Божја чудеса тако што ћемо преносити другима оно што смо научили о њему. Чак и ако су они одрасли у друштву које није уважавало Створитеља, наше позитивне, поучне речи могу их пробудити да признају Бога. И више од тога, оне их могу навести да пожеле да уче о ономе који је „све створио“, о Јехови, Ономе који чини чудеса, и да му служе (Откривење 4:11).

Како би одговорио?

• О којим Божјим делима си покренут да размишљаш када читаш подстицај из Јова 37:14?

• Које су неке ствари које су истакнуте у 37. и 38. поглављу Јова које наука не може у потпуности да објасни?

• Шта мислиш о Божјим чудесним делима, и на какво те поступање то подстиче?

[Питања за разматрање]

[Слика на 7. страни]

Ко је затворио море, држећи га на његовом месту?

[Слика на 7. страни]

Ко је на Земљи посетио сва дивна места која је Бог створио?