„Јехова је јако добар према мени!“

ЈЕДНЕ врло пријатне вечери, марта 1985, мушкарци и жене из Одељења за писање у централи Јеховиних сведока у Њујорку (САД) обележили су један значајан догађај. Карл Ф. Клајн је тада навршио 60 година пуновремене службе. Брат Клајн је тада са одушевљењем рекао: „Јехова је јако добар према мени!“ Изјавио је да је Псалам 37:4 његов омиљени библијски стих. Касније је све одушевио свирањем на виолончелу.

Наредних 15 година брат Клајн је и даље радио као члан особља за писање и служио је у Водећем телу Јеховиних сведока. Затим је 3. јануара 2001, у старости од 95 година верно окончао свој земаљски пут.

Карл је рођен у Немачкој. Његова породица се преселила у Сједињене Државе, тако да је он одрастао у једном предграђу Чикага (Илиноис). Он и његов млађи брат Тед су се још као младе особе јако заинтересовали за Библију. Карл се крстио 1918, а на конгресу Истраживача Библије 1922. чуо је одушевљавајуће ствари које су у њему проузроковале да постане доживотно наклоњен служби на терену. Настојао је да не прође седмица, а да не учествује у делу проповедања, а тако је чинио чак и у задњим седмицама свог живота.

Карл је 1925. постао члан особља централе и најпре је радио у штампарији. Био је заиста страствени љубитељ музике и неколико година је свирао виолончело у једном оркестру који је био незаобилазан када је у питању хришћанска радио-станица. Након тога је радио у Службеном одељењу, где је нарочито уживао у сарадњи с надгледником тог одељења Т. Џ. Саливаном. У међувремену се Тед оженио и са својом женом Дорис је био у мисионарској служби у Порторику.

Карл Клајн је пола века служио у Одељењу за писање, чијем је раду допринео на истакнут начин јер је волео да истражује и врло темељно је познавао Библију. Године 1963. оженио се Маргаретом, мисионарком из Немачке која је служила у Боливији. Уз њену подршку пуну љубави, нарочито када је доживљавао здравствене проблеме, био је у стању да ради још дуго након што је доживео године у којима се многи повлаче. Карл је по природи био отворен, што је заједно с његовим ентузијазмом за музику допринело да одржи незаборавне говоре у скупштинама и на конгресима. Кратко пре своје смрти председавао је јутарњем разматрању дневног стиха у великој бетелској породици у Њујорку, што је било на радост и корист свих.

Многи који редовно читају Кулу стражару сетиће се животне приче брата Клајна, једног привлачног извештаја о његовим искуствима који је објављен у издању од 1. октобра 1984. (енгл.). Уживаћеш у читању или у поновном читању тог извештаја, имајући на уму да је његов писац након тога још деценију и по био веран и предан хришћанин.

Као један од Господових помазаника, брат Клајн је свим срцем желео да влада с Христом на небу. Имамо све разлоге да верујемо да му је Јехова сада испунио ту жељу (Лука 22:28-30).

[Слика на 31. страни]

Карл са Т. Џ. Саливаном и Тедом и Дорис, 1943. године

[Слика на 31. страни]

Карл и Маргарета, октобра 2000. године