Да ли ’искупљујеш повољно време‘?

АПОСТОЛ Павле је саветовао ефешке хришћане из првог века: „Добро пазите да не ходите као немудри, него као мудри, искупљујући себи повољно време, јер су дани зли“ (Ефешанима 5:15, 16). Зашто је овај савет био потребан? Да бисмо одговорили на ово питање потребно је да знамо с каквим су се приликама суочавали хришћани у овом древном граду.

Ефес је био познат по свом неизмерном богатству, великом неморалу, необузданом криминалу и разним демонским активностима. Поред тога, тадашњи хришћани су морали да се опиру филозофским веровањима о времену. Грци из Ефеса, нехришћани, нису веровали да се време креће у једном правцу. Грчка филозофија их је поучавала да се живот понавља у бескрајним циклусима. Особа која би проћердала време у једном животном циклусу могла би га надокнадити у другом. Овакво размишљање могло је навести ефешке хришћане да прихвате ноншалантан став према Јеховином временском распореду догађаја, укључујући и временски распоред за божанску осуду. Зато је Павлов савет да ’искупљују повољно време‘ био прикладан.

Павле није само у општем смислу говорио о времену. Грчка реч коју је употребио означава одређено време, време прикладно за неку специфичну сврху. Павле је саветовао хришћане из првог века да мудро користе повољан период, то јест временско раздобље наклоности које су тренутно уживали, пре него што његов крај дође и буде касно за божанско милосрђе и могуће спасење (Римљанима 13:11-13; 1. Солуњанима 5:6-11).

Ми живимо у сличном повољном периоду. Уместо да проћердају ово временско раздобље наклоности, које се никада неће поновити, тако што би прионули уз привремена задовољства која свет нуди, хришћани поступају мудро ако време које им је на располагању користе да изврше ’дела оданости Богу‘ и тако ојачају свој однос са Створитељем Јеховом Богом (2. Петрова 3:11; Псалам 73:28; Филипљанима 1:10).