Кад су две жене остале удовице

САНДРА је удовица и живи у Аустралији. Кад јој је пре неколико година умро муж, Сандра је била потпуно шокирана. „Покосило ме сазнање да сам изненада изгубила брачног друга и најбољег пријатеља. Стварно се не сећам како сам се из болнице вратила кући и шта сам радила до краја тог дана. У наредних неколико недеља моји страхови су се претворили у сталан физички бол.“

Сандра има старију пријатељицу Елејн, која је већ око шест година удовица. Елејн је неговала свог супруга Давида шест месеци пре него што је умро од рака. Њена жалост је била толико јака да је недуго после његове смрти доживела привремено слепило. Две године касније срушила се на улици. Њен доктор није нашао никакав знак неке физичке болести. Међутим, открио је да је Елејн у себи потискивала жалост, те јој је саветовао да оде кући и да покуша да се добро исплаче. „Требало ми је доста времена да савладам жалост“, признаје Елејн и каже шта се дешава када је усамљена: „Обично одем у спаваћу собу и загњурим главу у Давидову одећу.“

Да, смрт вољеног брачног друга може изазвати различите реакције, јер кад жена остане удовица то не значи само да је једноставно остала без супруга. На пример, Сандра се једно време осећала као да је изгубила сопствени идентитет. Попут многих других жена које су тек постале удовице, осећала се рањиво и несигурно. Сандра каже: „Навикла сам да мој супруг доноси коначне одлуке, а онда сам одједном морала сама то да радим. Нисам могла да спавам. Била сам уморна и исцрпљена. Нисам једноставно знала шта да радим.“

Приче сличне Сандриној и Елејниној свакодневно се понављају широм света. Болест, несреће, ратови, етничко чишћење и насиље уопште доприносе томе да има све више удовица. a Многе од тих жена тихо пате и не знају шта да раде. Шта пријатељи и рођаци могу учинити да помогну удовицама да се прилагоде новонасталој ситуацији? Следећи чланак садржи неке корисне предлоге.

[Фуснота]