Пређи на садржај

Пређи на садржај

Може ли спиритизам стварно задовољити наше духовне потребе?

Може ли спиритизам стварно задовољити наше духовне потребе?

Може ли спиритизам стварно задовољити наше духовне потребе?

СВИ ми имамо духовне потребе, баш као што имамо и материјалне. Зато толико људи поставља питања попут: шта је сврха живота? зашто људи пате? и шта се дешава с нама када умремо? Многи искрени људи на ова и слична питања траже одговоре на сеансама, где консултују медије (који се зову и посредници) у нади да ће комуницирати с мртвим особама, за које неки верују да су се преобразиле у духове. Овакво консултовање се зове спиритизам.

Присталица спиритизма има у многим земљама и окупљају се по заједницама и црквама. У Бразилу је на пример процењено да 4 000 000 спиритиста следи учења која је систематизовао Иполит Леон Денизар Ривај, француски учитељ и филозоф који је писао под псеудонимом Ален Кардек. Кардек се први пут заинтересовао за спиритистичке феномене 1854. године. Касније је по многим местима постављао медијима питања и одговоре записивао у публикацији The Book of Spirits (Књига о духовима), која је објављена 1857. Друга два дела која је он написао су The Mediums’ Book (Књига за медије) и The Gospel According to Spiritism (Јеванђеље према спиритизму).

Спиритизам је повезан с религиозним поступцима као што су вуду, врачање, магија или сатанизам. Међутим, они који следе учења Алена Кардека кажу да су њихова веровања другачија. Њихове публикације често цитирају Библију, а на Исуса указују као на „водича и пример за цело човечанство“. У њима се каже да су Исусова учења „најчистији израз божанског закона“. Ален Кардек је спиритистичке списе сматрао трећим откривењем Божјег закона човечанству; прва два су учења Мојсија и Исуса.

Спиритизам привлачи многе јер ставља нагласак на љубав према ближњем и на милосрдна дела. Једно спиритистичко учење гласи: „Без милосрђа нема спасења.“ Многи спиритисти су активни у друштвеном животу, подупирању болница, школа и других институција. Такав труд је вредан похвале. Али ипак, по ономе што је записано у Библији, како се веровања спиритиста слажу са Исусовим учењима? Узмимо два примера: наду за мртве и разлог за патњу.

Каква је нада за мртве?

Многи спиритисти верују у реинкарнацију. Једна спиритистичка публикација наводи: „Реинкарнација је једина доктрина која задовољава нашу идеју о божанској правди; то је једина доктрина која може да објасни будућност и која може да ојача наше наде.“ Спиритисти објашњавају да када људи умру, они постају духови који живе одвојено од тела. Они верују да се ови духови касније реинкарнирају као људи да би опрали грехе које су починили у ранијем животу. Али сећање на ове пређашње грехе не постоји. „Бог је сматрао да је корисно да преко прошлости буде бачен вео“ каже Јеванђеље према спиритизму.

„Порицати реинкарнацију исто је као и порицати Христове речи“, писао је Ален Кардек. Међутим, Исус никада није изустио реч „реинкарнација“ и никада није ни споменуо неки такав појам. (Види „Да ли Библија научава реинкарнацију?“ на 22. страни.) Уместо тога, Исус је поучавао о ускрсењу мртвих. Током своје земаљске службе он је ускрснуо три особе — сина удовице из Наина, ћерку старешине синагоге и свог блиског пријатеља Лазара (Марко 5:22-24, 35-43; Лука 7:11-15; Јован 11:1-44). Размотримо један од ових изванредних догађаја и погледајмо шта је Исус подразумевао под „ускрсењем“.

Лазарево ускрсење

Исус је чуо да је његов пријатељ Лазар болестан. Два дана касније је рекао својим ученицима: „Наш пријатељ Лазар отишао је на починак, али идем да га пробудим из сна.“ Ученици нису разумели шта је Исус мислио, па је он отворено рекао: „Лазар је умро.“ Када је Исус коначно дошао до Лазаревог гроба, човек је већ четири дана био мртав. Па ипак, Исус је наредио да се склони камен који је затварао улаз у гроб. Затим је викнуо: „Лазаре, изађи!“ И тада се догодило нешто предивно. „Умрли изађе, ногу и руку обавијених завојима, а лице му беше увијено у платно. Исус им рече: ’Одмотајте га и пустите нек иде‘“ (Јован 11:5, 6, 11-14, 43, 44).

Јасно је да овде није реч о реинкарнацији. Исус је рекао да је мртви Лазар спавао, без свести. Како то Библија изражава: ’Пропале су помисли његове.‘ Он ’није био свестан ничега‘ (Псалам 146:4; Проповедник 9:5NW). Ускрснули Лазар није био нека друга особа с реинкарнираним духом. Он је имао исту личност, био је истих година и имао је иста сећања. Продужио је свој живот тамо где га је пре времена напустио и вратио се вољеним особама које су жалиле због његове смрти (Јован 12:1, 2).

Касније је Лазар поново умро. Па онда, која је била сврха његовог ускрсења? Заједно с другим ускрсењима које је Исус извршио, оно је ојачало наше поверење у Божје обећање да ће Његове верне слуге бити подигнуте из мртвих у време које је Он одредио. Ова Исусова чуда додала су велику тежину његовим речима: „Ја сам ускрсење и живот. Ко исказује веру у мене, ако и умре, оживеће“ (Јован 11:25).

С обзиром на то будуће ускрсење Исус је рекао: „Долази час у који ће сви који су у спомен-гробовима чути његов глас и изаћи ће, они који су чинили добро на ускрсење живота, а они који су чинили зло на ускрсење суда“ (Јован 5:28, 29). Ускрсење мртвих особа биће као што је било и у случају Лазара. То неће бити поновно сједињавање свесних духова са ускрснулим телима која су се пре тога распала и која су можда чак апсорбовали неки други живи организми. Створитељ неба и земље, који је бескрајан у мудрости и моћи, сасвим је способан да ускрсне мртве.

Зар доктрина о ускрсењу, коју је научавао Исус Христ, не открива Божју дубоку љубав за људе као особе? Али шта је с другим питањем споменутим раније?

Због чега постоји патња?

Доста људске патње долази због онога што чине немудри, неискусни и чак зли људи. А шта је с трагичним догађајима за које се не може директно свалити кривица на људе? На пример, зашто постоје несреће и природне катастрофе? Зашто се нека деца рађају с манама? Ален Кардек је на те ствари гледао као на казне. Писао је: „Ако смо кажњени, онда мора да је учињено зло. Ако то зло није из садашњег живота, онда мора да је из прошлог.“ Спиритисти се уче да се моле: „Господе, Ти си свеправедан. Болест коју Си сматрао погодном да ми пошаљеш мора да је заслужена... Прихватам је као испаштање због моје прошлости и као испит моје вере и подложности Твојој благословљеној вољи“ (Јеванђеље према спиритизму).

Да ли је Исус научавао тако нешто? Не. Он је добро знао библијску изјаву: „Све зависи од времена и од прилика“ (Проповедник 9:11). Он је знао да се понекад лоше ствари једноставно догоде. Оне не морају бити казна за грехе.

Размотри овај догађај из Исусовог живота: „Док је пролазио [Исус] виде човека слепог од рођења. А његови ученици га упиташе: ’Раби, ко је сагрешио, овај човек или његови родитељи, те се родио слеп?‘“ Одговор који им је Исус дао био је врло просветљујућ: „Нити је овај човек сагрешио нити његови родитељи, него је то зато да се на њему покажу Божја дела. Након што је то рекао, пљуну на земљу и од пљувачке направи блато, па то блато стави човеку на очи и рече му: ’Иди опери се у језерцету Силоаму‘... И он оде те се опра, и врати се гледајући“ (Јован 9:1-3, 6, 7).

Исусове речи су показале да ни човек ни његови родитељи нису били одговорни за то што се родио слеп. Тако Исус није подржао идеју да је човек кажњен због греха почињених у претходном животу. Истина, Исус је знао да сви људи наслеђују грех. Али они наслеђују грех од Адама, не грехе које су починили пре него што су се родили. Због Адамовог греха су сви људи рођени физички несавршени и подложни су болестима и смрти (Јов 14:4; Псалам 51:7; Римљанима 5:12; 9:11). У ствари, то је ситуација због које је Исус послат да је поправи. Јован Крститељ је рекао да је Исус био „Јагње Божје које односи грех света!“ (Јован 1:29). a

Запази такође да Исус није рекао да је Бог промишљено учинио да се онај човек роди слеп да би Исус могао једног дана да дође и излечи га. Како би то сурово, цинично било! Да ли би то донело хвалу Богу? Не би. Заправо је чудесно излечење слепог човека послужило „да се покажу Божја дела“. Попут многих других излечења које је Исус извршио и ово је одразило Божју искрену љубав према човечанству које пати и потврдило веродостојност Његовог обећања да ће одстранити све људске болести и патње у време које Он одреди (Исаија 33:24).

Зар није утешно када се открије да уместо да проузрокује патњу, наш небески Отац даје ’добре ствари онима који га моле‘? (Матеј 7:11). Какву ће то славу Свевишњем донети када се очи слепих и уши глувих отворе, а хром буде ходао, скакао и трчао! (Исаија 35:5, 6).

Задовољити наше духовне потребе

Исус је објавио: „Неће човек живети само од хлеба, него од сваке речи која излази из Јеховиних уста“ (Матеј 4:4). Да, наше духовне потребе су задовољене када читамо Божју Реч Библију и када наш живот ускладимо с њом. Консултовање духовних медија не задовољава стварно наше духовне потребе. У ствари, таква пракса се изричито осуђује у ономе на шта се Ален Кардек осврнуо као на прво откривење Божјег закона (Поновљени закони 18:10-13).

Многи, укључујући и спиритисте, признају да је Бог Врховно биће, вечни, неизмерно савршен, љубазан, добар и праведан. Али Библија открива много више. Она открива да је његово име Јехова којем морамо одавати част као што је Исус то радио (Матеј 6:9; Јован 17:6). Она приказује Бога као стварну особу с којом људи могу да буду блиско повезани (Римљанима 8:38, 39). Читајући Библију сазнајемо да је Бог милосрдан и да он „не поступа с нама по гресима нашим, нити враћа по неправдама нашим“ (Псалам 103:10). Кроз своју писану Реч Суверени Господ Јехова открива своју љубав, надмоћност и разумност. Он је онај који води и штити послушне људе. Упознати Јехову и његовог Сина Исуса Христа „значи вечни живот“ (Јован 17:3).

Библија нам пружа све потребне информација о Божјим намерама и говори нам шта морамо чинити ако желимо да му се допаднемо. Пажљиво испитивање Библије пружа праве и задовољавајуће одговоре на наша питања. Библија такође упућује на то шта је исправно а шта погрешно, и пружа чврсту наду. Засигурава нам да ће у блиској будућности Бог ’обрисати сваку сузу с очију [човечанства], и смрти више неће бити, нити ће више бити туге, ни вике, ни боли. Пређашње ствари ће проћи‘ (Откривење 21:3, 4). Јехова ће преко Исуса Христа ослободити човечанство од наслеђеног греха и несавршености, а послушни људи ће наследити вечни живот на рајској земљи. Тада ће њихове и физичке и духовне потребе бити потпуно задовољене (Псалам 37:10, 11, 29; Пословице 2:21, 22; Матеј 5:5).

[Фусноте]

a За дискусију о томе како су настали грех и смрт види 6. поглавље у књизи Спознање које води до вечног живота коју су објавили Јеховини сведоци.

[Оквир на 22. страни]

ДА ЛИ БИБЛИЈА НАУЧАВА РЕИНКАРНАЦИЈУ?

Да ли неки библијски цитати подупиру доктрину о реинкарнацији? Размотри неке од цитата које користе они који верују у ову доктрину:

„Јер су сви, Пророци и Закон, прорицали до Јована... управо је он ’Илија који је одређен да дође‘“ (Матеј 11:13, 14).

Да ли је Јован Крститељ био поново рођени Илија? Када су га питали: „Јеси ли Илија?“, Јован је јасно одговорио: „Нисам“ (Јован 1:21). Међутим, било је проречено да ће Јован претходити Месији „с Илијиним духом и силом“ (Лука 1:17; Малахија 4:5, 6). Другим речима, Јован Крститељ је био Илија у том смислу што је извршавао дело слично Илијином.

„Ако се ко поново не роди, не може видети Божје краљевство. Не чуди се што сам ти рекао: морате поново да се родите“ (Јован 3:3, 7).

Један од апостола је касније написао: „Нека је благословен Бог и Отац Господа нашега Исуса Христа, који нас је по својој великој милости — ускрсом Исуса Христа из мртвих — поново родио за живу наду“ (1. Петрова 1:3, 4Ча; Јован 1:12, 13). Јасно је да је поновно рођење на које је Исус упутио био духовни доживљај који ће се одиграти док су његови следбеници још увек живи; то није нека будућа реинкарнација.

„Када је човек мртав, он живи заувек: када се моји дани постојања на Земљи заврше, чекаћу, јер ћу се поново вратити“ („грчки превод“ Јова 14:14 цитиран у делу The Gospel According to Spiritism/Јеванђеље према спиритизму).

Превод Даничић-Караџић преводи овај стих овако: „Кад умре човјек, хоће ли оживјети? Све дане времена које ми је одређено чекаћу докле ми дође промјена [„ослобођење“, Revised Standard Version].“ Прочитај контекст овог стиха. Видећеш да мртви у гробу чекају на ’промену‘, односно на ’ослобођење‘ према преводу Revised Standard Version (стих 13). Док чекају они не постоје. „Човек који је умро је потпуно нестао; и када смртник падне, нема га више“ (Јов 14:10, Bagster’s Septuagint version).

[Слика на 21. страни]

Нада у ускрсење открива да је Бог дубоко заинтересован за нас као појединце

[Слике на 23. страни]

Бог ће окончати све људске патње