Радуј се са срећним Богом

„На крају, браћо, радујте се... и Бог љубави и мира биће с вама“ (2. КОРИНЋАНИМА 13:11).

1, 2. (а) Зашто многима фали радост у животу? (б) Шта је радост, и како је можемо развијати?

 У ОВИМ мрачним временима, многи људи виде мало разлога за радост. Кад нека трагедија задеси њих лично или некога кога воле, можда се осећају као Јов из древног доба који је рекао: „Краткога је века и пун је чемера човек од жене рођен“ (Јов 14:1). Хришћани нису имуни на стресове и трзавице у овим ’критичним временима с којима се тешко излази на крај‘, и није чудо што су верне Јеховине слуге понекад обесхрабрене (2. Тимотеју 3:1).

² Па ипак, хришћани могу бити радосни чак и кад имају кушње (Дела апостолска 5:40, 41). Да бисмо разумели како је то могуће размотримо прво шта је радост. Радост се дефинише као „емоција која настаје кад добијемо или очекујемо нешто добро“. a Сходно томе, можемо бити радосни ако издвојимо време да се осврнемо на наше садашње благослове и да дубоко размишљамо о дивним стварима које нас очекују у Божјем новом свету.

3. У ком смислу се може рећи да свако има барем неки разлог за радост?

³ Свако има неке благослове због којих треба да буде захвалан. Може се десити да поглавар породице изгуби посао. Забринут је, и то је сасвим нормално. Он жели да обезбеди оно што је потребно вољеним укућанима. Међутим, може бити захвалан ако је физички јак и доброг здравља. Ако нађе неки посао моћи ће добро да ради. Или на пример, једну хришћанку може задесити нека исцрпљујућа болест. Ипак може бити захвална за подршку брижних пријатеља и чланова породице који јој помажу да се достојанствено и храбро суочи с болешћу. И сви прави хришћани, без обзира на околности, могу да се радују предности што познају Јехову, „срећног Бога“, и Исуса Христа, ’срећног и јединог Моћног‘ (1. Тимотеју 1:11; 6:15). Да, Јехова Бог и Исус Христ су најсрећнији. Они су сачували радост упркос чињеници да је стање на земљи далеко од онога што је Јехова у почетку намеравао. Из њиховог примера можемо много научити о томе како да сачувамо радост.

 Они никада нису изгубили радост

4, 5. (а) Како је Јехова реаговао када су се први људи побунили? (б) На који начин је Јехова задржао позитиван став према људима?

⁴ Адам и Ева су у Еденском врту имали сјајно здравље и савршени ум. Имали су креативан посао и идеалну средину за рад. И што је најбоље од свега, имали су предност да редовно разговарају с Јеховом. Божја намера је била да имају срећну будућност. Али наши прародитељи нису били задовољни свим тим добрим даровима; украли су забрањени плод с „дрвета познања добра и зла“. Тај чин непослушности поставио је темељ за сву несрећу коју ми, њихови потомци, данас доживљавамо (Постање 2:15-17; 3:6; Римљанима 5:12).

⁵ Међутим, Јехова није дозволио да му незахвалан став Адама и Еве одузме радост. Био је сигуран да ће барем неке од њихових потомака срце подстаћи да му служе. Заправо, био је толико сигуран у то да је чак и пре него што су Адам и Ева добили прво дете објавио своју намеру да откупи њихове потомке који буду послушни! (Постање 1:31; 3:15). У вековима који су уследили већина људи је ишла стопама Адама и Еве, али због те свеопште непослушности Јехова није окренуо леђа људској породици. Напротив, усмерио је пажњу на људе и жене који су му ’обрадовали срце‘, на оне који су се стварно трудили да му угоде јер га воле (Пословице 27:11; Јеврејима 6:10).

6, 7. Који су чиниоци помогли Исусу да сачува радост?

⁶ А Исус — како је он сачувао радост? Као моћно духовно створење на небу Исус је имао прилику да посматра шта раде људи и жене на земљи. Њихова несавршеност је била очигледна, али Исус их је ипак волео (Пословице 8:31). Касније, када је дошао на земљу и ’пребивао‘ међу људима, није променио своје гледиште о њима (Јован 1:14). Шта је савршеном Божјем Сину омогућило да сачува такво позитивно гледиште о грешној људској породици?

⁷ Пре свега, Исус је био разуман у погледу онога што је очекивао и од себе и од других. Знао је да неће обратити цели свет (Матеј 10:32-39). Зато се радовао када је макар само једна искрена особа повољно реаговала на поруку о Краљевству. Иако понашање и став његових ученика понекад нису били баш како треба, Исус је знао да они у срцу стварно желе да врше Божју вољу, и зато их је волео (Лука 9:46; 22:24, 28-32, 60-62). Значајно је што је Исус у молитви упућеној свом небеском Оцу сажео позитиван начин на који су његови ученици до тог часа реаговали када је рекао: „Држали су твоју реч“ (Јован 17:6).

8. Наведи како све можемо опонашати Јехову и Исуса када је реч о томе да останемо радосни.

⁸ Нема сумње да ће свима нама користити да размишљамо о примеру који су у овом погледу оставили Јехова Бог и Христ Исус. Можемо ли још потпуније опонашати Јехову можда тако што нисмо претерано забринути када не испадне све онако како смо се надали? Можемо ли још помније следити Исусове стопе тако што задржавамо позитиван став што се тиче наших садашњих околности, и тако што смо разумни у ономе што очекујемо од себе и од других? Погледајмо сада како би се нека од ових начела могла практично применити на једном подручју које је прирасло за срце ревним хришћанима посвуда — а то је служба на терену.

Сачувај позитивно гледиште о служби

9. Како је Јеремија поново осетио радост, и како нам његов пример може помоћи?

⁹ Јехова жели да будемо радосни у његовој служби. Наша радост не треба да зависи од резултата које постижемо (Лука 10:17, 20). Пророк Јеремија је годинама проповедао на неплодном подручју. Кад се усредсредио на негативне  реакције људи изгубио је радост (Јеремија 20:8). Али поново је осетио радост када је дубоко размишљао о лепоти саме поруке. Јеремија је рекао Јехови: „Скупио сам и гутао речи твоје; речи твоје радост беху и весеље срцу моме, јер је име твоје на мене призвано, Јехова“ (Јеремија 15:16). Да, Јеремија се радовао што има предност да проповеда Божју реч. И ми се можемо радовати.

10. Како можемо сачувати радост у служби чак и ако наше подручје сада није продуктивно?

¹⁰ Чак и ако већина не реагује на добру вест, ми имамо све разлоге да будемо радосни док учествујемо у служби на терену. Сети се да је Јехова био сасвим сигуран да ће неки људи бити подстакнути да му служе. Попут Јехове никада не смемо изгубити наду да ће барем неки на крају разумети спорно питање и прихватити поруку о Краљевству. Не смемо заборавити да се околности људи мењају. Када се суоче с неким неочекиваним губитком или кризом, чак и они који су веома задовољни собом почињу да озбиљно размишљају о смислу живота. Да ли ћеш бити ту да помогнеш таквој особи кад постане ’свесна својих духовних потреба‘? (Матеј 5:3). Па, можда ће већ следећи пут неки на твом подручју бити спремни да саслушају добру вест!

11, 12. Шта се десило у једном граду, и шта учимо из тога?

¹¹ Састав нашег подручја се такође може променити. Погледај један пример. У једном малом граду је живела прилично повезана група младих брачних парова с децом. Када су Јеховини сведоци долазили на свим вратима су добијали исти одговор: „То нас не занима!“ Ако је неко и показао занимање за поруку о Краљевству, комшије су га брже-боље убеђивале да даље не контактира са Сведоцима. Сувишно је рећи да је стварно било тешко проповедати на том подручју. Али Сведоци нису одустали; наставили су да проповедају. С којим резултатом?

¹² С временом су деца из тог града стасала, поженила се, поудавала и основала свој дом. Схвативши да им њихов начин живота није донео праву срећу, неки од тих младих људи су почели да трагају за истином. Пронашли су је када су позитивно реаговали на добру вест коју су Сведоци објављивали. Тако је после много година мала скупштина почела да расте. Замисли само колико су се радовали објавитељи Краљевства који нису одустали! Нека и нама истрајност у преношењу славне поруке о Краљевству донесе радост!

Суверници ће те подржати

13. Коме се можемо обратити када смо обесхрабрени?

¹³ Када се притисци нагомилају или када ти живот зада страшан ударац, од кога можеш тражити утеху? Милиони Јеховиних преданих слугу најпре се  обраћају Јехови у молитви, а затим својој хришћанској браћи и сестрама. Сам Исус док је био на земљи ценио је подршку својих ученика. Оне ноћи пре него што је умро рекао је да су ’остали с њим у његовим кушњама‘ (Лука 22:28). Наравно, ти ученици су били несавршени, али њихова лојалност је била утеха за Сина Божјег. И нама суобожаваоци могу дати потребну снагу.

14, 15. Шта је помогло једном брачном пару да поднесе смрт свог сина, и шта учиш из њиховог искуства?

¹⁴ Мишел и Дајана, један брачни пар хришћана, открили су колико може бити драгоцена подршка браће и сестара. Установљено је да њихов 20-годишњи син Јонатан, један перспективан хришћанин пун живота, има тумор на мозгу. Доктори су дали све од себе да га спасу, али Јонатаново физичко стање се погоршавало све док једног касног поподнева није заспао смртним сном. Мишел и Дајана су били сломљени од бола. Схватили су да је Састанак службе, који се одржавао те вечери, скоро завршен. Па ипак, очајнички им је требала утеха, и замолили су старешину који је био с њима да пођу у Дворану Краљевства. Стигли су баш када је у скупштини јављено да је Јонатан умро. После састанка, уплакани родитељи су били окружени браћом и сестрама који су их грлили и говорили утешне речи. Дајана се присећа: „Осећали смо се празно када смо стигли у дворану, али какву смо само утеху добили од браће — колико нас је она подигла! Иако нису могли да одагнају наш бол, помогли су нам да издржимо тај притисак!“ (Римљанима 1:11, 12; 1. Коринћанима 12:21-26).

¹⁵ Несрећа је Мишела и Дајану приближила њиховој браћи. Такође су се приближили једно другом. Мишел каже: „Научио сам да још више ценим моју драгу супругу. У тренуцима када смо обесхрабрени причамо о библијској истини и о томе како нас Јехова подржава.“ Дајана додаје: „Нада у Краљевство нам сада још више значи.“

16. Зашто је важно да преузмемо иницијативу и кажемо нашој браћи шта нам треба?

¹⁶ Да, у тешким тренуцима у животу наша хришћанска браћа и сестре могу нам помоћи да сачувамо радост тако што ће бити ’помоћ која нас јача‘ (Колошанима 4:11). Наравно, они не могу да читају наше мисли. Зато је добро да им кажемо кад нам је потребна подршка. Затим можемо изразити искрено цењење за сваку утеху коју нам браћа пруже, јер сматрамо да то долази од Јехове (Пословице 12:25; 17:17).

Погледај по својој скупштини

17. С којим се изазовима суочава једна самохрана мајка, и како гледамо на такве људе?

¹⁷ Што више посматраш сувернике више ћеш их ценити и више ћеш уживати у њиховом друштву. Погледај мало по својој скупштини. Шта видиш? Има ли ту нека самохрана мајка која се бори да одгаја децу на путу истине? Да ли си мало размишљао о добром примеру који даје? Покушај да замислиш неке проблеме с којима се суочава. Џанин, једна самохрана мајка спомиње неке од њих: усамљеност, непожељно удварање мушкараца на послу, страшно ограничен буџет. Али највећи проблем је, каже она, брига за емоционалне потребе деце јер је свако од њих јединствено. Џанин открива још један проблем: „Прави је изазов одупрети се тежњи да сина поставим за поглавара породице како бих надокнадила одсуство супруга. Имам и ћерку, и тешко је задржати на уму да не треба да је оптерећујем својим интимним проблемима.“ Попут хиљада богобојазних самохраних родитеља, Џанин ради пуно радно време и стара се за своје домаћинство. Такође проучава Библију са својом децом, обучава их у служби и доводи на скупштинске састанке (Ефешанима 6:4).  Колико је само Јехова срећан кад свакодневно гледа како се ова породица труди да сачува беспрекорност! Зар и наша срца нису радосна што такве људе имамо у нашој средини? У то нема сумње.

18, 19. Прикажи како можемо продубити цењење према члановима скупштине.

¹⁸ Погледај опет по својој скупштини. Можеш видети верне удовице или удовце који ’никада не изостају‘ са састанака (Лука 2:37). Да ли су понекад усамљени? Наравно. Страшно им недостаје њихов брачни друг! Али они су запослени у Јеховиној служби и лично се интересују за друге. Њихов стабилан, позитиван став доприноси радости у скупштини! Једна хришћанка која је у пуновременој служби већ више од 30 година рекла је следеће: „Посебно ме радује кад видим старију браћу и сестре који су прошли кроз многе кушње и још увек верно служе Јехови!“ Да, старији хришћани међу нама јесу велико охрабрење за млађе.

¹⁹ А шта је с новима који су тек однедавно почели да се друже са скупштином? Зар нисмо охрабрени кад их чујемо како на састанцима изражавају своју веру? Размисли колико су напредовали откад су почели да проучавају Библију. Јехова је сигурно веома задовољан њима. А ми? Да ли то изражавамо, и да ли их похвалимо што се труде?

20. Зашто се може рећи да сваки члан скупштине игра важну улогу у њој?

 ²⁰ Да ли си у браку, или си самац, или можда самохрани родитељ? Јеси ли дечак или девојчица без оца (или без мајке), удовица или удовац? Да ли си повезан са скупштином већ много година или тек однедавно? Буди сигуран да твој верни пример храбри свакога од нас. Док заједно с другима певаш песму Краљевства, док коментаришеш или држиш ученички говор у Теократској школи службе, твој труд доприноси нашој радости. И што је још важније, то радује Јеховино срце.

21. За шта имамо много разлога, и која се питања постављају?

²¹ Да, чак и у овим тешким временима можемо бити радосни док обожавамо нашег срећног Бога. Имамо много разлога да се одазовемо на Павлово охрабрење: „Радујте се... и Бог љубави и мира биће с вама“ (2. Коринћанима 13:11). Међутим, шта ако нас задеси нека природна катастрофа, прогонство или велики економски проблеми? Да ли је могуће да сачувамо радост чак и у таквим ситуацијама? Сам изведи закључак док будеш разматрао следећи чланак.

[Фуснота]

Можеш ли одговорити?

• Како би описао радост?

• Како нам одржавање позитивног става помаже да останемо радосни?

• Шта нам може помоћи да имамо позитивно гледиште о подручју наше скупштине?

• Како све показујеш да цениш браћу и сестре у својој скупштини?

[Питања за разматрање]

[Слике на 10. страни]

Не срећемо увек исте људе на нашем подручју

[Слика на 12. страни]

С каквим се проблемима суочавају чланови твоје скупштине?