Ближи се крају време у којем Бог допушта патњу

ГДЕ ГОД да погледаш, свугде видиш патњу. Неки је пак сами себи створе. Они се заразе сексуално преносивим болестима или доживе последице злоупотребе дроге, алкохола односно дувана. Или се због лоших навика исхране суочавају са здравственим проблемима. Међутим, многе патње проистичу из чинилаца или догађаја који нису под контролом обичног човека — то су ратови, етничко насиље, криминал, сиромаштво, глад, болести. Још једна патња коју људи у основи не могу контролисати јесте патња везана за старење и смрт.

Библија с уверењем каже да је ’Бог љубав‘ (1. Јованова 4:8). Зашто онда Бог који нас воли допушта да сва ова патња вековима траје? Када ће поправити овакво стање ствари? Да бисмо одговорили на ова питања, треба да испитамо шта је Бог имао на уму за људе. А то ће нам помоћи да разумемо зашто допушта патњу и шта ће у вези с њом учинити

Дар слободне воље

Када је створио првог човека, Бог није направио само тело с мозгом. Поред тога, он није створио Адама и Еву као безумне роботе. Он је у њих  усадио слободну вољу. И то је био изврстан дар, јер „погледа Бог све што је створио, и гле, све [„врло“, NW] добро беше“ (Постање 1:31). Да, „савршено је његово дело“ (Поновљени закони 32:4). Сви ценимо овај дар слободне воље зато што не желимо да нам све наше мисли и поступци буду прописани, и да никада немамо избора ни у чему.

Међутим, да ли је овај изврстан дар слободне воље требало користити без икаквих граница? Дајући смернице раним хришћанима, Божја Реч одговара: „Будите као слободни људи, али слободу имајте, не као покриће за злоћу, него као Божји робови“ (1. Петрова 2:16). За опште добро свих морају постојати ограничења. Зато је требало да слободна воља буде вођена законом. У противном, дошло би до анархије.

Чији закон?

Чији је закон на одговарајући начин требало да ограничава њихову слободу? Одговор на ово питање има везе с основним разлогом зашто Бог допушта патњу. Пошто је Бог створио људе, он онда најбоље зна које законе они треба да слушају за њихово добро, а и добро других. Библија то овако износи: „Ја, Јехова, Бог твој, учим те за твоје добро, и путем те водим којим имаш ићи“ (Исаија 48:17).

Одавде се јасно види следећа важна ствар: људи нису створени да буду независни од Бога. Он их је створио тако да њихов успех и срећа зависе од послушности његовим праведним законима. Божји пророк Јеремија је рекао: „Знам Јехова! Пут човека није њему у власти, не може човек када ходи да управља корацима својим“ (Јеремија 10:23).

Бог је створио људе да буду подложни његовим физичким законима, као што је рецимо закон гравитације. Слично томе, створио их је да буду подложни и његовим моралним законима, који су осмишљени да створе једно хармонично друштво. Зато Библија с добрим разлогом снажно подстиче: „Свим се срцем својим уздај у Јехову а на своју мисао немој се ослањати“ (Пословице 3:5).

Зато људска породица никада не може да буде успешна у управљању без Божје владавине. У настојању да буду независни, људи ће смишљати друштвене, привредне, политичке и верске системе који ће се сукобљавати једни с другима и ’човек ће над човеком владати да га несрећним учини‘ (Проповедник 8:9).

Шта је пошло наопако?

Бог је дао савршени почетак нашим прародитељима Адаму и Еви. Имали су савршено тело и ум и добили су један рајски врт као свој дом. Да су се подложили Божјој  владавини остали би савршени и срећни. С временом би били родитељи целе савршене, срећне људске породице која би живела на рајској земљи. Управо је то оно што је Бог намеравао за људе (Постање 1:27-29; 2:15).

Међутим, наши прародитељи су злоупотребили своју слободну вољу. Погрешно су мислили да могу бити успешни независно од Бога. На темељу своје слободне воље прекорачили су границе Божјег закона (3. поглавље Постања). Пошто су одбацили његову владавину, он више није био обавезан да подржава њихову савршеност. ’Они су се покварили. Њихово је то било неваљалство, нису синови његови‘ (Поновљени закони 32:5).

Од времена када су се Адам и Ева показали непослушни према Богу, њихово тело и ум почели су да пропадају. Јер је у Јехови извор живота (Псалам 36:10). Зато што се одвојио од Јехове, први људски пар је постао несавршен и на крају су умрли (Постање 3:19). У складу са законом о генетском наслеђу, њихово потомство је могло добити само оно што су они као родитељи поседовали. А шта су то они поседовали? Несавршеност и смрт. Стога је и апостол Павле написао: ’Преко једног човека [Адама] у свет је ушао грех и преко греха смрт, и тако се смрт проширила на све људе јер су сви сагрешили‘ (Римљанима 5:12).

Главно спорно питање — суверенитет

Кад су се Адам и Ева побунили против Бога, они су довели у питање његов суверенитет, то јест његово право да влада. Јехова је могао да их уништи и почне из почетка с једним новим паром, али то не би решило питање чија је владавина исправна и најбоља за људе. Допустити људима време да развију друштва према својим замислима, показало би ван сваке сумње да ли владавина независна од Бога икада може бити успешна.

Шта нам говоре хиљаде година људске историје? Током свих тих векова, људи су испробавали многе врсте друштвених, привредних, политичких и верских система. Међутим, зло и патња се настављају. У ствари, ’зли људи и варалице напредују од зла на горе‘, нарочито у наше време (2. Тимотеју 3:13).

Двадесети век је доживео врхунац научних и индустријских достигнућа. Али је искусио и најгоре патње у целокупној историји људског рода. И без обзира на било који медицински напредак, Божји закон још увек важи: људи одвојени од Бога — извора живота — разболевају се, старе и умиру. Тако је јасно да људи не могу да ’управљају својим стопама‘!

Божји суверенитет потврђен

Овај трагични покус независности од Бога показао је једном засвагда да људска владавина одвојена од Бога никада не може бити успешна. Само Божја владавина може донети срећу, јединство, здравље и живот. Штавише Библија, непогрешива реч Јехове Бога, показује да живимо у ’последњим данима‘ од Бога независне људске власти (2. Тимотеју 3:1-5). Време у којем Јехова допушта све то, као и зло и патњу ближи се крају.

Бог ће се ускоро умешати у људска збивања. Писмо нам каже: „У време тих краљева [сада постојећих људских владавина] Бог ће небески подигнути краљевство [на небу] које се неће никад уништити и које неће долазити под власт другог народа [никада више људи неће владати земљом]; оно ће разбити и уништити сва та краљевства [садашње владавине], а оно ће вечно постојати“ (Данило 2:44).

И сама тема Библије јесте посвећење суверенитета Јехове Бога преко тог небеског Краљевства. Томе је Исус у свом  учењу дао најистакнутије место. Рекао је: „Ова добра вест о краљевству проповедаће се по целој настањеној земљи за сведочанство свим нацијама; и онда ће доћи крај“ (Матеј 24:14).

Ко ће остати на животу, а ко неће, када Божја владавина замени људску? У Пословицама 2:21, 22, стоји следеће засигурање: „У земљи живеће праведни [који подржавају Божју владавину] и поштени у њој ће остати. Бездушници [који не подржавају Божју владавину] ће се истребити из земље.“ Псалмиста је под божанским надахнућем написао: „Још мало и нестаће бездушника... Али смерни ће чувати земљу и уживаће у изобиљу мира. Праведници ће држати земљу и довека у њој ће остати“ (Псалам 37:10, 11, 29).

Величанствени нови свет

Они који преживе садашњи систем ствари наћи ће се на земљи очишћеној од зла и патње под владавином Божјег Краљевства. Човечанство ће добијати смернице од Бога, и с временом ће „земља бити пуна познања Јехове као што је морско корито пуно воде која га покрива“ (Исаија 11:9). Та изграђујућа, корисна поука довешће до једног хармоничног људског друштва у ком ће владати истински мир. Зато неће више бити ратова, убистава, насиља, силовања, крађе нити било каквог другог криминала.

Послушни људи који ће живети у том Божјем новом свету несметано ће уживати величанствене физичке благодати. Биће поништене све лоше последице побуне против Божје владавине. Несавршенство, болести, старост и смрт биће ствар прошлости. Библија нам даје следеће засигурање: „Нико од житеља не говори: Болестан сам!“ Надаље, Писмо обећава: „Тада ће се слепима очи отворити, уши ће се глухима отворити; тада ће и хромац као јелен скакати, и језик немога радосно клицати“ (Исаија 33:24; 35:5, 6). Какво ће само усхићење бити сваки дан уживати у крепком здрављу — и то заувек!

Под Божјим љубазним вођством становници тог новог света користиће своју енергију и способности у изградњи раја који ће се простирати по целој Земљи. Заувек ће нестати сиромаштво, глад и бескућништво, будући да Исаијино пророчанство наводи: „Они ће куће градити и у њима седети, и садити винограде и род њихов јести. Неће они другима куће за насеље градити, неће они другима винограде садити“ (Исаија 65:21, 22). Они ће заиста „код своје лозе седети и под својом смоквом, и нико их бунити неће“ (Михеј 4:4).

И сама земља ће реаговати на љубазну бригу Бога и послушних људи. Имамо следеће библијско засигурање:  ’Радоваће се пустиња и земља суха, веселиће се пустош и цветаће ко ружа... провреће воде по пустињи и потоци по беспућу‘ (Исаија 35:1, 6). „Биће пшенице у земљи изобиља, до наврх гора!“ (Псалам 72:16).

А како је с милијардама умрлих? Бог ће оне које чува у свом сећању вратити у живот, јер ће бити „ускрсење и праведника и неправедника“ (Дела апостолска 24:15). Тако је, мртви ће се вратити у живот. Они ће бити поучени предивним истинама о Божјем владању и пружиће им се прилика да заувек живе у Рају (Јован 5:28, 29).

На овај начин ће Јехова Бог у потпуности променити страшно стање патње, болести и смрти које је хиљадама година држало човечанство у својим шакама. Нема више болести! Нема више инвалидности! Нема више смрти! Бог ће ’обрисати сваку сузу с њихових очију, и смрти више неће бити, нити ће више бити туге, ни вике, ни боли. Пређашње ствари ће проћи‘ (Откривење 21:3, 4).

Ето како ће Бог окончати патњу. Он ће уништити овај покварени свет и увести један потпуно нови поредак ствари у ком ће „пребивати праведност“ (2. Петрова 3:13). Колико је то само добра вест! Такав свет нам је очајнички потребан. И не морамо дуго чекати на њега. На основу испуњења библијских пророчанстава, знамо да је тај нови свет на прагу и да се ближи крају време у којем Бог допушта патњу (Матеј 24:3-14).

[Оквир на 8. страни]

Неуспех владавине човека

Бивши немачки канцелар Хелмут Шмит, рекао је следеће о људској власти: „Ми људи... увек само делимично управљамо светом, и то већи део времена чинимо веома лоше... Никада то нисмо чинили у потпуном миру.“ Human Development Report 1999 је навео: „Све земље извештавају о осипању друштвене структуре у којој долази до социјалних немира, пораста криминала, насиља у кући... И глобалне претње су у порасту те превазилазе могућности држава да се с њима изборе и престижу реаговања међународне заједнице.“

[Слике на 8. страни]

„Уживаће у изобиљу мира“ (Псалам 37:11).

[Извори слика на 5. страни]

Трећа слика одозго, мајка и дете: FAO photo/B. Imevbore; доле, експлозија: U.S. National Archives photo