’Путем мудрости множиће се дани наши‘

КО БИ порекао чињеницу да је мудрост преко потребна када се суочавамо са животним проблемима? Права мудрост је способност да се исправно примени спознање и разумевање. Она је права супротност неразумности, глупости и безумности. Зато нас Писмо подстиче да стичемо мудрост (Пословице 4:7). У ствари, библијска књига Пословица је првенствено написана да пружи мудрост и дисциплину. У уводним речима ове књиге читамо: „Пословице Соломона, сина Давидова, краља Израелова. За познање мудрости и васпитања [„дисциплине“, NW]“ (Пословице 1:1, 2).

Размотримо само снажне поуке из првих неколико поглавља Пословица. Попут оца који с пуно љубави подстиче свог сина, Соломон моли читаоце да прихвате дисциплину и усмере пажњу на мудрост (1. и 2. поглавље). Показује нам како да развијамо присност с Јеховом и како да чувамо срце (3. и 4. поглавље). Саветује нас да останемо морално честити (5. и 6. поглавље). Заиста је од непроцењиве вредности за нас и то што описује поступање неморалне особе (7. поглавље). А како је само за свакога привлачан позив који упућује персонификована мудрост! (8. поглавље). Пре него што пређе на сажете појединачне пословице у каснијим поглављима, краљ Соломон износи побуђујући сажетак онога што је претходно размотрио (9. поглавље).

’Дођите, једите мог хлеба и пијте мог вина‘

Закључак првог дела Пословица није сувопаран сажетак који само ређа претходно споменуте савете. Напротив, он је изложен у виду узбудљивог и лепог поређења које мотивише читаоца да тежи за мудрошћу.

Девето поглавље библијске књиге Пословица почиње речима: ’Сазидала мудрост кућу своју, седам стубова својих отесала.‘ (Пословице 9:1). Израз „седам стубова“, како наводи један изучавалац, „указује на палату с двориштем чије су наспрамне стране биле подупрте с три стуба, а један стуб је био на средини стране наспрам незаграђеног дела, где је био улаз“. Било како било, права мудрост гради стабилну кућу која може да прими много гостију.

Све је спремно за гозбу. Ту је месо, а и вино. Мудрост посвећује личну пажњу припремању оброка и постављању трпезе. „Поклала је жртве своје, помешала вино своје, и трпезу своју поставила“ (Пословице 9:2). Очигледно се на овој симболичној трпези може наћи духовно просветљујућа храна за разматрање (Исаија 55:1, 2).

Ко је позван на гозбу коју је припремила права мудрост? „Послала је све дворкиње своје, па с висина градских виче: ’Ко је без памети [„неискусан“, NW], нек овамо сврати!‘ А онима који су без разума [„имају неразумно срце“, NW] каже: ’Дођите и хлеба мог једите, пијте вина што сам уредила. Оставите лудост и бићете живи; путем разума идите!‘ (Пословице 9:3-6).

Мудрост шаље девојке да упуте позив. Оне одлазе на јавна места одакле  могу позвати највише људи. Сви су позвани — како они „који имају неразумно срце “, то јест којима недостаје разумевање, тако и они који немају искуства (Пословице 9:4, NW). Обећан им је и живот. Мудрост садржана у Божјој Речи, где се налази и књига Пословица, заиста је скоро сваком доступна. Данас Јеховини сведоци као гласници праве мудрости позивају људе, где год их нађу, да проучавају Библију. Усвајање овог спознања заиста може водити до вечног живота (Јован 17:3).

Хришћани морају понизно да прихвате дисциплину која потиче од мудрости. То нарочито важи за младе и оне који су недавно почели да уче о Јехови. Због ограниченог искуства у хођењу Божјим путем, они можда „имају неразумно срце“. То не значи да су сви њихови мотиви погрешни, али потребно им је време и труд да би своје срце довели у стање које је заиста угодно Јехови Богу. То изискује да се мисли, жеље, склоности и циљеви доводе у склад са оним што Бог одобрава. Колико је онда важно да ’развијају чежњу за чистим млеком које припада речи‘ (1. Петрова 2:2).

У ствари, зар не би требало да сви ми идемо даље од ’основне науке‘? Заиста је потребно да развијамо занимање за „дубоке ствари Божје“ и да се хранимо чврстом храном која припада зрелима (Јеврејима 5:12–6:1; 1. Коринћанима 2:10). „Верни и разборити роб“ кога Исус Христ директно надзире, марљиво пружа правовремену духовну храну за све (Матеј 24:45-47). Гостимо се за трпезом мудрости вредно проучавајући Божју Реч и публикације темељене на Библији које обезбеђује та класа роба.

„Подругљивца не карај“

Поуке мудрости такође обухватају и карање и прекор. Ову одлику мудрости не прихватају сви радо. Стога, крај првог дела књиге Пословица садржи једно упозорење: „Ко подругљивца кара, тај срамоту прима, ко бездушника кори, грдњу на се вуче. Подругљивца не карај, да не омрзне на те“ (Пословице 9:7, 8а).

Подругљивац развија озлојеђеност и мржњу према оном ко покушава да му помогне да исправи свој пут. Исквареној особи недостаје цењење за вредност укора. Како је само неразумно покушавати поучити дивној истини из Божје Речи некога ко мрзи истину или једноставно тражи начин да је исмејава! Када је апостол Павле проповедао у Антиохији сусрео се с групом Јевреја који нимало нису волели истину. Они су покушавали да га увуку у расправу тако што су му богохулно противречили, али Павле је једноставно рекао: ’Пошто ви одбацујете [Божју реч] и не сматрате себе достојнима вечног живота, ево, окрећемо се нацијама‘ (Дела апостолска 13:45, 46).

Док настојимо да с добром вешћу о Краљевству дођемо до људи искрена срца, пазимо да се не упуштамо у дебате и расправе с подругљивцима. Исус Христ је упутио своје ученике: „Кад улазите у кућу, поздравите укућане; и ако је кућа достојна, нека на њу дође мир који јој желите; али ако није достојна, нека се ваш мир врати к вама. Где вас нико не прими или не послуша ваше  речи, излазећи из те куће или из тог града отресите прашину са својих ногу“ (Матеј 10:12-14).

Мудра особа реагује на укор супротно од подругљивца. Соломон наводи: „Карај мудрог и љубиће те. Даруј мудрог и он ће мудрији постати“ (Пословице 9:8б, 9а). Мудра особа зна да „никаква дисциплина у први мах не изгледа да је радост, него жалост; али онима који су поучени њоме после доноси миран плод, наиме праведност“ (Јеврејима 12:11). Премда нас савет може заболети, зашто бисмо узвраћали истом мером или се бранили кад ће нас прихватање тог савета учинити мудријима?

„Поучи праведног и знање ће своје он увећати“, каже даље мудри краљ (Пословице 9:9б). Нико није превише мудар нити превише стар да би и даље учио. Право је задовољство видети чак и оне у позним годинама како прихватају истину и предају се Јехови! Настојмо и ми да сачувамо жељу за учењем и задржимо ум активним.

„Додаће се године животу твоме“

Наглашавајући главну мисао теме коју разматра, Соломон обухвата основни предуслов да би неко био мудар. Он пише: „Страх од Јехове почетак је мудрости, а разум је наука светаца [„спознање о Најсветијем јесте разумевање“, NW]“ (Пословице 9:10). Нема божанске мудрости без дубоког страхопоштовања према Богу. Човек може бити добро опремљен спознањем, али ако му недостаје страх од Јехове пропустиће да примени то спознање на начин који доноси част Створитељу. Можда ће чак доносити погрешне закључке на основу познатих чињеница, те ће тако испасти глуп. Надаље, спознање о Јехови, Најсветијем, основа је за стицање разумевања које је истакнута особина мудрости.

Које плодове доноси мудрост? (Пословице 8:12-21, 35). Краљ Израела каже: „Преко мене множиће се дани твоји, додаће се године животу твоме“ (Пословице 9:11). Дужи дани и године живота јесу резултат усвајања мудрости. Да, „мудрост даје да живи ономе који је има“ (Проповедник 7:12).

Наша лична одговорност је да се и даље трудимо да стичемо мудрост. Истичући ту чињеницу, Соломон каже: „Јеси ли мудар, сам си себи мудар; ако ли си подругљивац, сам ћеш казну руга свог носити“ (Пословице 9:12). Мудар човек је мудар за своје добро, а подругљивац је сам крив за своју патњу. Заиста, ми жањемо оно што смо сејали. Зато ’пазимо на мудрост‘ (Пословице 2:2).

’Жена безумна је плаха‘

Правећи контраст, Соломон каже следеће: „Безумност је плаха жена [’жена безумна је плаха‘, ДК], луда и која ништа не зна. Пред прагом дома свога она седи, на столици, на висинама градским, и виче пролазнике који право својим путем иду: ’Ко је луд [„неискусан“, NW], нек овамо сврати!‘“ (Пословице 9:13-16а).

Безумност је сликовито приказана као жена галамџијка, необуздана и неука. И она је такође изградила кућу. Преузела је на себе задатак да позове сваког ко је неискусан. На пролазницима је да изаберу. Хоће ли прихватити позив мудрости или безумности?

„Слатка је вода одвођена“

И мудрост и безумност позивају слушаоце да ’сврате‘. Међутим, оне то чине на другачији начин. Мудрост позива људе на гозбу од вина, меса и хлеба. Понуда коју пружа безумност подсећа нас на поступке неке блуднице. Соломон каже: „Ономе који је без памети вели. ’Слатка је вода одвођена, пријатан  је хлеб тајности!‘ (Пословице 9:16б, 17).

Уместо мешаног вина, ’безумна жена‘ нуди украдену воду (Приче Соломунове 9:13, ДК). У Писму је уживање у полном односу с вољеном женом упоређено с пијењем освежавајуће воде (Пословице 5:15-17). Према томе, одвођена вода представља неморалне полне односе који се обављају у тајности. Таква вода може изгледати слатка — боља од вина — зато што је украдена и преноси мисао о томе да се нешто тајно ради. Хлеб тајности одаје утисак да је много укуснији од хлеба и меса мудрости баш зато што се до њега дошло на неправедан начин. Одлика безумности јесте мишљење да је привлачно оно што је забрањено и тајанствено.

Док позив мудрости укључује и обећање живота, безумна жена не наводи последице слеђења њених путева. Али Соломон упозорава: „А он не зна да су ту мртваци, да су у Шеолу званице њезине“ (Пословице 9:18). ’Кућа безумне жене није кућа, него маузолеј‘, пише један изучавалац. „Ако уђеш унутра нећеш изаћи жив.“ Слеђење неморалног начина живота није мудро; то је играње са животом.

Исус Христ је рекао: „Уђите на уска врата; јер широк је и простран пут који води у уништење, и много је оних који њиме иду; док су уска врата и тесан пут који води у живот, и мало је оних који га налазе“ (Матеј 7:13, 14). Увек се хранимо за трпезом мудрости и будимо међу онима који су на путу који води у живот.

[Слика на 31. страни]

Мудра особа радо прихвата исправку

[Слика на 31. страни]

Стицање мудрости је лична одговорност