Пређи на садржај

Пређи на садржај

Ојачај своје поуздање у Јехову

Ојачај своје поуздање у Јехову

Ојачај своје поуздање у Јехову

Спрема се смртоносна завера. Договарали су се сви високи званичници земље и смислили су предлог новог закона. Желели су да учествовање у обожавању које није одобрила држава за свакога буде преступ кажњив смрћу.

ДА ЛИ ово звучи познато? Историја је пуна људи који су помоћу закона изазивали несрећу. Горе наведени случај се догодио у персијском царству у данима пророка Данила. Закон који је донео краљ Дарије утврдио је: „Да који би год за тридесет дана управио молитве коме богу или човеку осим [краљу], тај има да се баци у јаму лавовску“ (Данило 6:7-9).

Шта ће Данило урадити под претњом смрти? Да ли ће наставити да се узда у свог Бога Јехову или ће направити компромис и поступити по краљевој наредби? Извештај нам говори: „Када Данило сазна да је написана наредба, повуче се у свој дом, чији су прозори горње собе били отворени према Јерусалиму; и три пута на дан он клечаше, мољаше се и даваше хвалу своме Богу као што је и пре то чинио“ (Данило 6:10). Остатак извештаја је добро познат. Данило је због своје вере био бачен у лавовску јаму али је Јехова ’затворио уста лавовима‘ и спасао свог лојалног слугу (Јеврејима 11:33; Данило 6:16-22).

Време за самоиспитивање

Јеховине слуге данас живе у непријатељском свету и суочавају се с многим претњама њиховој физичкој и духовној добробити. На пример, у бруталном изливу расне мржње у неким земљама, многи Сведоци су били убијени. На другим местима, Јеховине слуге се суочавају с несташицама хране, економским тешкоћама, природним катастрофама, озбиљним болестима и другим ситуацијама које су опасне по живот. Осим тога, морају да излазе на крај с прогонством, притисцима на послу и разним искушењима да учине оно што је неисправно, а све то може да буде претња за њихову духовност. Штавише, велики Противник, Сатана, решен је да уништи Јеховине слуге било којим средствима која се могу показати као успешна (1. Петрова 5:8).

Суочени са оваквим околностима, шта можемо урадити? Иако је природно осећати страх када је живот угрожен, можемо задржати на уму охрабрујуће речи апостола Павла: „[Јехова] је рекао: ’Никако те нећу оставити и нипошто те нећу напустити.‘ Зато можемо бити пуни храбрости и рећи: ’Јехова је мој помоћник; нећу се бојати. Шта ми може човек?‘“ (Јеврејима 13:5, 6). Можемо бити сигурни да Јехова данас према својим слугама осећа исто. Међутим, знати за Јеховино обећање је једно, а поуздати се да ће он деловати у нашу корист је нешто сасвим друго. Због тога је од суштинске важности да испитамо основе на којима је изграђено поуздање у Јехову и да учинимо све што можемо како бисмо то поуздање сачували. Уколико то урадимо, „Божји мир који превазилази сваку мисао чуваће [наша] срца и [наше] мисаоне снаге посредством Христа Исуса“ (Филипљанима 4:7). Онда када дођу испити, моћи ћемо јасно да размишљамо и да се мудро суочимо с њима.

Основе за поуздање у Јехову

Сигурно имамо много разлога да се уздамо у нашег Створитеља Јехову. Први од њих је тај што је Јехова љубазан Бог који искрено брине о својим слугама. У Библији су записани небројени примери који говоре о Јеховиној љубазној бризи за његове слуге. Описујући Јеховино поступање с његовим изабраним народом Израелом, Мојсије је написао: „Нађе га очајна у земљи пустој, у пустињи препуној јаука; прими га и стара се за њега, чува га ко зеницу свог ока“ (Поновљени закони 32:10). У савременом добу, Јехова и даље добро брине о својим слугама, како у целини тако и о појединцима. На пример, када су неки Сведоци током грађанског рата у Босни доживели крајње тешку несташицу хране, Јехова се побринуо да добију преко потребне залихе захваљујући храбрости њихове браће из Хрватске и Аустрије који су ризиковали своје животе путујући кроз изузетно опасно подручје да би својој браћи донели материјалну помоћ. a

Пошто је Јехова Бог Свемоћан, он је сигурно способан да заштити своје слуге под било којим околностима (Исаија 33:22; Откривење 4:8). Али чак и када Јехова дозволи да се неке његове слуге показују вернима све до смрти, он их још увек подржава и помаже им да одрже свој интегритет, омогућавајући им да остану непоколебљиви, радосни и смирени све до краја. Због тога можемо имати исто поуздање као и псалмиста: „Бог је нама уточиште и сила, и помоћ што се увек у невољи нађе. Зато се не бојимо ако се и земља усколеба, и горе се у срцу мора уздрмају“ (Псалам 46:2, 3).

Библија такође открива да је Јехова Бог истине. То значи да он увек испуњава своја обећања. У ствари, Библија га описује као Бога „који не може да лаже“ (Титу 1:2). Пошто је Јехова много пута поновио своју спремност да заштити и спасе своје слуге, можемо бити апсолутно сигурни да он није само способан већ и да је спреман да испуни своја обећања (Јов 42:2).

Начини на које можемо да ојачамо своје поуздање

Премда имамо све разлоге да се уздамо у Јехову, ту ствар не смемо узимати здраво за готово. То је зато што свет у целини има мало вере у Бога и такав став лако може да ослаби наше поуздање у Јехову. Због тога се морамо снажно напрезати да бисмо ојачали и сачували то поуздање. Јехова је веома свестан тога и обезбедио нам је средства помоћу којих то можемо постићи.

Пре свега, обезбедио нам је своју писану Реч, Библију, у којој су забележена многа моћна дела која је извршио у корист својих слугу. Размисли мало, колико поуздања можеш имати у некога ако је све што знаш о њему само његово име? Вероватно јако мало или нимало. Да би имао поуздања у њега мораш знати његов начин поступања, зар не? Док читамо и медитирамо о таквим библијским извештајима, наше спознање о Јехови и његовим дивним путевима се продубљује и све више и више схватамо колико је достојан поверења. На тај начин наше поуздање у њега бива ојачано. Псалмиста нам је поставио изврстан пример када је у горљивој молитви рекао Богу: „Памтим дјела Господња; памтим пређашње чудо твоје. Мислио сам о свијем дјелима твојим, размишљао о радњи твојој“ (Псалам 77:11, 12ДК).

Поред Библије, богат извор духовне хране имамо у библијским публикацијама које производи Јеховина организација. Између осталог, те публикације често садрже дирљиве извештаје о Божјим слугама из данашњих дана, извештаје који показују како је Јехова био у стању да пружи помоћ и олакшање када су се суочавали с безнадежним ситуацијама. На пример, Мартин Пецингер, који је касније постао члан Водећег тела Јеховиних сведока, озбиљно се разболео док је као пионир служио у подручјима Европе далеко од своје домовине. Није имао новца и ниједан лекар није желео да га прими. Али Јехова га није напустио. Коначно је ступио у контакт с једним вишим саветником из локалне болнице. Пошто је чврсто веровао у Библију, овај љубазан човек се бринуо о брату Пецингеру као што би се бринуо о рођеном сину и то је чинио бесплатно. Читање таквих личних искустава сигурно може ојачати наше поуздање у нашег небеског Оца.

Још једна непроцењива помоћ коју нам Јехова пружа да бисмо ојачали своје поуздање у њега јесте драгоцена предност молитве. Апостол Павле нам је с пуно љубави рекао: „Не брините се ни за шта, него у свему молитвом и усрдним мољењем заједно са захваљивањем обзнаните своје молбе Богу“ (Филипљанима 4:6). „У свему“ може укључивати наша осећања, потребе, страхове и бриге. Што су наше молитве чешће и срдачније, то ће наше поверење у Јехову бити јаче.

Када је Исус Христ био на земљи, понекад је сам одлазио на неко осамљено место да би се неометано молио (Матеј 14:23; Марко 1:35). Пре доношења важних одлука, он је чак целу ноћ провео молећи се свом Оцу (Лука 6:12, 13). Не чуди што је Исусово поуздање у Јехову било тако јако да је могао да издржи најстрашније искушење кроз које је ико прошао. Његове последње речи на мученичком стубу су биле: „Оче, у твоје руке поверавам свој дух!“ Тај израз поверења показује да је његово поуздање у свог Оца до краја остало непољуљано, чак и упркос томе што Јехова није интервенисао да би га спасао (Лука 23:46).

Још једна помоћ да изградимо своје поуздање у Јехову јесте редовно дружење са онима који му целим срцем верују. Јехова је свом народу заповедио да се редовно састају како би више научили о њему и како би храбрили једни друге (Поновљени закони 31:12; Јеврејима 10:24, 25). Такво дружење је јачало њихово поуздање у Јехову, што им је омогућило да издрже пресудне испите вере. У једној афричкој земљи где је дело проповедања било забрањено, Јеховиним сведоцима су били ускраћени полицијска заштита, путне исправе, венчани листови, болничко лечење и посао. Када је у једном подручју избио грађански рат, 39 чланова једне оближње скупштине, укључујући и децу, око четири месеца је живело под једним ниским мостом у пустињи да би избегли бомбардовање у њиховом граду. Услед тако великих тешкоћа, свакодневно разматрање Библије и други састанци дали су им неизмерну снагу. Тако су могли да издрже искушење а да им духовност остане нетакнута. Ово искуство јасно показује вредност редовног састајања с Јеховиним народом.

Коначно, да бисмо ојачали своје поуздање у Јехову, морамо остати активни у делу проповедања о Краљевству, увек спремни да с другима делимо добру вест. Ово је показано дирљивим искуством једне ревне, младе објавитељке из Канаде која је била тешко болесна од леукемије. Упркос својој озбиљној болести, желела је да постане општи пионир, то јест пуновремени слуга. Кад је болест накратко попустила, осећала се довољно добро да би један месец провела у служби као помоћни пионир. Затим се њено стање погоршало и за неколико месеци је умрла. Па ипак, до самог краја је остала духовно јака, а њено поуздање у Јехову никада ни за тренутак није ослабило. Њена мајка се присећа: „Све до краја је више била забринута за друге него за себе. Храбрила би их да проучавају Библију, говорећи им: ’Бићемо заједно у рају.‘“

Доказивање нашег поуздања у Јехову

„Као што је тело без духа мртво, тако је и вера без дела мртва“ (Јаков 2:26). Оно што је Јаков рекао о вери у Бога, може се рећи и о нашем поуздању у Њега. Без обзира колико говоримо да верујемо у Бога, то је безначајно уколико то поуздање не покажемо делима. Аврахам се безусловно уздао у Јехову и то поуздање је доказао беспоговорном послушношћу његовим заповестима, чак до те мере да је био спреман да жртвује свог сина Исака. Због таквог изванредног поуздања и послушности, Аврахам је постао познат као Јеховин пријатељ (Јеврејима 11:8-10, 17-19; Јаков 2:23).

Не морамо чекати неки озбиљан испит да бисмо показали своје поуздање у Јехову. Исус је својим ученицима рекао: „Ко је веран у најмањем, веран је и у многоме, а ко је неправедан у најмањем, неправедан је и у многоме“ (Лука 16:10). Треба да научимо да се уздамо у Јехову у свим нашим свакодневним активностима и да га слушамо чак и у стварима које изгледају безначајно. Када приметимо користи које произлазе из такве послушности, наше поуздање у нашег небеског Оца ће бити ојачано, што ће нам омогућити да се суочимо с већим или тежим испитима.

Док се свет приближава свом катастрофалном крају, Јеховин народ ће сигурно доживљавати више испита и опасности (Дела апостолска 14:22; 2. Тимотеју 3:12). Ако данас градимо снажно и безусловно поуздање у Јехову, можемо се унапред радовати животу у његовом обећаном новом свету — било тако што ћемо проћи кроз велику невољу или тако што ћемо бити ускрснути (2. Петрова 3:13). Никада немојмо дозволити да неки недостатак поуздања с наше стране оштети наш драгоцени однос с Јеховом. Онда ће оно што је било речено за Данила након што је избављен из лавовске јаме моћи да се каже и за нас: „Не нађе се на њему ране, јер се он поузда у Бога свога“ (Данило 6:23).

[Фуснота]

a За детаље види Кулу стражару од 1. новембра 1994, стране 23-7.

[Слика на 9. страни]

Читање извештаја о верним слугама Јехове, попут Мартина Пецингера, јача веру