Паре или живот?

Вероватно ти је познато како бандити својој жртви упере пиштољ у главу и кажу: „Паре или живот!“ Данас се ова чувена реченица односи и на једну тешку дилему с којом се сви суочавамо — нарочито они који живе у богатим земљама. Међутим, није у питању претња никаквог бандита. У ствари, посреди је све већи нагласак које друштво ставља на новац и материјални просперитет.

ОВАЈ нагласак је покренуо читав низ нових питања и брига. По коју цену треба тежити за новцем и материјалним стварима? Да ли можемо да будемо задовољни и с мање? Да ли људи у ствари жртвују „прави живот“ на олтару материјализма? Да ли је новац пропусница за срећан живот?

Манија за новцем

Међу људским тежњама и страстима — оправданим или неоправданим — љубав према новцу отима се за превласт. За разлику од полног нагона и жеље за храном, манија за новцем може да буде постојана и трајна. По свему судећи, она се не смањује са старошћу. У многим случајевима, поодмакле године могу у ствари повећати интересовање за новац и за оно што се њиме може купити.

Похлепа изгледа узима маха. Главни лик у једном популарном филму каже: „Исплати се бити похлепан. Похлепа је добра.“ Иако многи на осамдесете године прошлог века указују као на доба похлепе, оно што се догађало пре тога као и оно што се догађа након тога показује да се однос људи према новцу није много променио.

Оно што је вероватно ново јесте то што све више људи има прилику да одмах задовољи своју жељу за још више. Изгледа да многи у свету већину свог времена и енергије потроше на производњу и стицање све више и више материјалних ствари. Можда се слажеш да је поседовање материјалних ствари и трошење новца постало страсна — а често и крајње домишљата — тежња у савременом животу.

Али, да ли су људи због тога срећнији? Одговор на ово питање дао је мудри и веома имућни краљ Соломон који је пре 3 000 година написао: „Ко новац љуби, неће се новца наситити, а ко богатство љуби, нема користи од њега. И то је опет таштина“ (Проповедник 5:9). Савремене социјалне студије долазе до сличних занимљивих закључака.

Новац и срећа

Једно од крајње зачуђујућих открића у погледу људског понашања јесте да гомилање новца и материјалних ствари не доводи обавезно и до сразмерног повећања задовољства и среће. Оно што су многи истраживачи закључили јесте да кад човек дође до одређеног нивоа богатства, његов осећај испуњености не зависи од тога колико на располагању има материјалних добара.

Отуда необуздана јурњава за материјалним стварима и новцем наводи многе  да се запитају: ’Изгледа да уживамо у свакој новој ствари коју купимо; па ипак, зашто кад се све сабере, ови ужици не доприносе нашем осећају испуњености?‘

У својој књизи Happy People, аутор Џонатан Фридман запажа: „Чим стекнеш чак и неки минимални приход, количина новца који имаш мало утиче на твоју срећу. Изнад нивоа сиромаштва, повезаност између прихода и среће запањујуће је мала.“ Многи схвате да оно што стварно усрећује неку особу јесте духовно благо, смисаоне делатности у животу и моралне вредности. Такође су важни и међуљудски односи и избегавање сукоба и напетости што би могло спречити да уживамо у томе што имамо.

Многи у корену већине данашњих друштвених бољки виде тенденцију да се материјалним просперитетом решава оно што човека мучи изнутра. Неки социјални аналитичари говоре о општем песимизму и незадовољству. Такође запажају повећану тежњу људи у богатим друштвима да се обраћају терапеутима односно да траже смисао и унутрашњи мир од гуруа, култова и тобоже терапеутских група. То сведочи о неуспеху материјалних ствари да животу дају прави смисао.

Шта новац може, а шта не може

Посве разумљиво да новац има моћ. Њиме се могу купити куће, елегантна гардероба и ексклузиван намештај. Такође се може купити и туђа наклоност, покорност, ласкање, па чак и неколико привремених и сусретљивих пријатеља. Али то је отприлике све докле моћ новца допире. Оно што нам је најпотребније не може се купити новцем — љубав једног стварно добродушног пријатеља, душевни мир и зрно искрене утехе у самртном часу. А они који цене свој однос са Створитељем знају да новац не може купити његово одобравање.

Краљ Соломон, који је имао све добре ствари које су се могле купити у његово време, увидео је да ослањање на материјалне ствари не води до трајне среће (Проповедник 5:11-14). Новац може пропасти због банкрота банке или због инфлације. Некретнине могу бити уништене јаким олујама. Иако полисе осигурања делимично надокнађују материјалне губитке, оне не могу надоместити емоционалне губитке. Због изненадног привредног краха, хартије од вредности могу преко ноћи постати безвредне. Чак и добро плаћен посао данас јесте, сутра није.

Како онда да имамо уравнотежен став према новцу? Коју улогу новац и материјални поседи треба да имају у нашем животу? Молимо те настави с читањем да би видео како можеш добити нешто заиста вредно — „прави живот“.

[Слике на 4. страни]

Материјалне ствари не доносе трајну срећу