„Ударци пријатеља“

АПОСТОЛ Павле је увидео да је потребно исправити хришћане из првог века у Галатији. Вероватно да би спречио било какво огорчење, он је питао: „Дакле, јесам ли вам постао непријатељ зато што вам говорим истину?“ (Галатима 4:16).

Тиме што им је ’говорио истину‘ Павле није постао њихов непријатељ. Он је у ствари поступао у складу с библијским начелом: „Ударци пријатеља верност му показују“ (Пословице 27:6). Знао је да самопоштовање оних који греше може бити повређено. Ипак, био је свестан да устезање од давања потребне дисциплине грешнику може га лишити једног израза љубави Јехове Бога (Јеврејима 12:5-7). Дакле, као верни пријатељ који је имао на срцу дугорочне интересе скупштине, Павле се није устезао да пружи корективни савет.

Данас Јеховини сведоци испуњавају своје опуномоћење да ’стварају ученике од људи из свих нација... учећи их да држе све што је [Исус Христ] заповедио‘. Чинећи то искрени хришћани не компромитују библијску истину која разоткрива и осуђује доктринарне грешке и нехришћанско понашање (Матеј 15:9; 23:9; 28:19, 20; 1. Коринћанима 6:9, 10). Уместо да су непријатељи које треба одбацити, они су заинтересовани за право пријатељство.

Опремљен божански надахнутим увидом, псалмиста је написао: „Нек ме бије праведник; то је милост; нек ме казни; то је мелем за главу моју, глава га моја неће одбацити“ (Псалам 141:5).