Висине — средишта обожавања

ХЕБРЕЈСКА реч која се обично преводи са „висине“ (бамот) углавном се повезује с обожавањем. Висине, то јест места или светишта где је било укључено и идолопоклонство, могла су се наћи не само на брдима и планинама већ и у долинама, потоцима, градовима и под дрвећем (Поновљени закони 12:2; 1. Краљевима 14:23; 2. Краљевима 17:29; Језекиљ 6:3, ДК).

Жртве је према Јеховином закону требало приносити само на месту које је он одредио. Израелци су у време Исуса Навина схватали да је неовлашћено подизање неког олтара за жртве паљенице, у ствари, била побуна против Јехове (Поновљени закони 12:1-14; Исус Навин 22:29). Међутим, постоје указивања да се након уклањања ковчега из шатора (1. Самуилова 4:10, 11; 6:1, 10-14; 7:1, 2), прихватљиво приношење жртава и на другим местима осим у шатору од састанка вршило не само под посебним околностима већ у неким случајевима донекле редовно (1. Самуилова 7:7-9; 10:8; 11:14, 15; 16:4, 5; 1. Краљевима 3:3; 1. Летописа 21:26-30). На висини једног непознатог града у земљи Суфској подигнута је једна грађевина где су се изгледа могле јести заједничке жртве. У трпезарију је могло стати тридесетак људи, ако не и више. Чак су и девојке из тог града знале како иде тај поступак приношења жртве (1. Самуилова 9:5, 11-13, 22-25). Породице су такође можда практиковале приношење годишње жртве и то не у шатору већ у својим градовима (1. Самуилова 20:6, 29).

Приношење жртава на висинама било је оправдано на основу тога што није било дома саграђеног у Јеховино име. Зато је и Соломон морао да приноси жртве на најглавнијој висини у Гаваону, где се у то време налазио шатор од састанка (1. Краљевима 3:2-4; 1. Летописа 16:37-40, 43; 21:29; 2. Летописа 1:3, 13).