Зашто проучавати Библију?

БИЛ је био младић атлетске грађе, образован и финансијски добростојећи. Ипак, није био задовољан. Његов живот није имао сврху и то га је јако мучило. У покушају да пронађе сврху живота испитивао је разне религије, али није пронашао оно што је тражио. Године 1991. један Јеховин сведок му је оставио књигу која је осматрала шта Библија каже о смислу живота. Договорено је за библијски студиј како би Бил могао да се посвети овој теми, као и другим темама.

Бил се присећа: „Имали смо први студиј и пошто смо се често освртали на Библију знао сам да је то оно што сам тражио. Одговори из Библије су ме заиста одушевили. Након тог студија, одвезао сам се на планину, изашао из свог камиона и наглас плакао од радости. Био сам ганут, јер сам коначно сазнао одговоре на своја питања.“

 Наравно, не плаче дословно свако од радости кад пронађе библијску истину. Ипак, за многе је радосно искуство када сазнају одговоре на животоважна питања. Они се осећају попут човека из Исусове приче који је открио благо сакривено у пољу. Исус је рекао: „Од радости оде и прода што има и купи ту њиву“ (Матеј 13:44).

Кључ за смисаон живот

Бил је размишљао о једном основном питању: шта је сврха живота? Филозофи, теолози и научници баве се тим питањем миленијумима. Људи који су покушавали да одговоре на њега написали су безброј књига. Њихови напори били су узалудни и многи су закључили да се на то питање не може одговорити. Али, одговор постоји. Иако је дубокоуман, није компликован. Објашњен је у Библији. Кључ за срећан, смисаон живот је овај: Морамо имати добар однос с Јеховом — нашим Створитељем и небеским Оцем. Како то постижемо?

Кад је реч о приближавању Богу постоје два на изглед контрадикторна аспекта. Особе које му се приближавају и боје га се и воле га. Хајде да размотримо два стиха која подупиру ову изјаву. Некада давно је мудри краљ Соломон пажљиво анализирао човечанство и своја открића записао у библијској књизи Проповедника. Резимирајући своја опажања, написао је: „Слушајмо крај говора: Бога се бој и заповести његове држи, јер је то човеку све“ (Проповедник 12:15). Вековима касније, када је био упитан која је највећа заповест у Закону датом Мојсију, Исус је одговорио: „Воли Јехову, свог Бога, свим својим срцем и свом својом душом и свим својим умом“ (Матеј 22:37). Да ли вам се чини чудним што се Бога морамо бојати, а и волети га? Осмотримо колико су страх и љубав важни и како њиховим узајамним деловањем особа може имати добар однос с Богом.

Шта значи бојати се Бога

Страх пун поштовања је неопходан ако желимо да Бога обожавамо на прихватљив начин. Библија каже: „Почетак је мудрости страх од Јехове“ (Псалам 111:10). Апостол Павле је написао: „Имајмо и даље незаслужену доброту, по којој можемо прихватљиво вршити Богу свету службу са страхом пред Богом и страхопоштовањем“ (Јеврејима 12:28). Слично је и један анђео кога је апостол Јован у визији видео како лети посред неба почео објаву добре вести речима: „Бојте се Бога и дајте му славу“ (Откривење 14:6, 7).

Овај страх од Бога, тако важан за смисаон живот, није исто што и морбидан страх. Њега можемо осећати ако нам прети неки окрутан и опасан криминалац. Али страх од Бога је страхопоштовање и дубоко поштовање које осећамо према Створитељу. Он обухвата и здрав страх од тога да не угодимо Богу, јер је он Врховни судија и Свемоћни, који има и моћ и ауторитет да казни непослушне.

Страх и љубав заједно делују

Међутим, Јехова не жели да му људи служе само зато што га се боје. Јехова је пре свега Бог љубави. Апостол Јован је био покренут да запише: „Бог је љубав“ (1. Јованова 4:8). Јехова Бог се опходи према човечанству с пуно љубави и он жели да му људи узврате љубављу. Како је онда таква љубав спојива са страхом од Бога? Заправо, ове две ствари су повезане. Псалмиста је писао: „Љубав  Јеховина за оне је који га се боје“ (Псалам 25:14).

Само размислите о поштовању које дете осећа према свом снажном и мудром оцу. У исто време, такво дете се одазива на очеву љубав. Оно ће веровати оцу и ослонити се на њега за вођство, уверено да ће то вођство донети користи. Слично томе, ако ми волимо Јехову и бојимо га се, слушаћемо његове смернице и то ће нам бити од користи. Запазите шта је Јехова рекао о Израелцима: „Ох! кад би им било срце свагда тако да ме се боје, и да држе све заповести моје, да би увек срећни били они и синови њихови!“ (Поновљени закони 5:29).

Да, страх од Бога не води у ропство већ у слободу, не изазива жалост већ радост. Исаија је прорекао у вези са Исусом: „Уживаће у страху од Јехове“ (Исаија 11:3, NW). А псалмиста је писао: „Блажен човек који се Јехове боји и коме су омилеле заповести његове!“ (Псалам 112:1).

Јасно је да не можемо да се бојимо Бога нити да га волимо ако га не познајемо. Зато је проучавање Библије тако битно. Оно нам помаже да разумемо Божју личност и да ценимо мудрост која произлази из слеђења његовог вођства. Како се приближавамо Богу, тако желимо да вршимо његову вољу и мотивисани смо да држимо његове заповести знајући да ће нам оне користити (1. Јованова 5:3).

Радост је знати да је неко на правом путу. Тако је и с Билом, споменутим на почетку. Он је недавно рекао: „Током девет година које су прошле од мог првог библијског студија, мој однос с Јеховом је стално бивао све јачи. Почетни излив радости који сам осећао развио се у животни пут пун радости. Заиста позитивно гледам на живот. Дани су ми испуњени смисаоним активностима, не бесциљном потрагом за задовољствима. Јехова је за мене постао стварна особа и знам да му на срцу лежи само оно што је најбоље за мене.“

У следећем чланку ћемо размотрити како спознање о Јехови доноси радост и користи онима који то спознање примењују у животу.

[Истакнути текст на 5. страни]

Приближити се богу значи и да га волимо и да га се бојимо

[Слика на 6. страни]

Исус је нашао радост у страху од Јехове