Немој дозволити сумњама да униште твоју веру

Један дан мислиш да си доброг здравља. Следећег дана осећаш да си болестан. Одједном немаш ни снаге ни виталности. Осећаш главобољу и бол ти раздире цело тело. Шта се десило? Опасни микроорганизми су продрли кроз одбрамбене системе твог тела и напали виталне органе. Уколико се не лечиш, ови организми који су извршили инвазију могу трајно оштетити твоје здравље — чак те и убити.

НАРАВНО, још си осетљивији ако у то време иначе ниси био доброг здравља. Ако је, на пример, твоје тело исцрпљено слабом исхраном, твоја отпорност „постаје толико слаба да и најбаналнија инфекција може бити фатална“, каже Питер Вингејт, писац о темама из медицине.

Будући да је то тако, ко би пристао да живи у условима где влада глад? Највероватније чиниш све што можеш да би јео добро и остао здрав. Исто тако, највероватније чиниш све што можеш да се не излажеш вирусним или бактеријским инфекцијама. Међутим, да ли исто толико водиш рачуна када се ради о томе да останеш ’здрав у вери‘ (Титу 2:2). На пример, да ли си на опрезу када је у питању опасност коју представљају подмукле сумње? Оне врло лако могу напасти твој ум и срце, и оштетити твоју веру и однос с Јеховом. Изгледа да неки људи нису свесни ове опасности. Они се духовно изгладњују и онда лако постају жртве сумњи. Да ли можда и ти радиш исто?

Да ли је сумња увек штетна?

Наравно, нису све сумње штетне. Понекад не треба одмах прихватити нешто све док се не увериш у чињенице. Религиозно уверавање да једноставно треба да верујеш и да не сумњаш ни у шта опасно је и обмањиво. Истина, Библија каже да љубав „све верује“ (1. Коринћанима 13:7). Један хришћанин пун љубави сигурно је спреман да верује онима који су се у прошлости показали достојним поверења. Али, Божја Реч такође упозорава да се не ’верује свему што се говори‘ (Пословице 14:15). Понекад прошлост неке особе пружа оправдан разлог за сумњу. Библија упозорава: „Не веруј [обмањивом говорнику] када слатке речи ниже“ (Пословице 26:24, 25).

И апостол Јован упозорава хришћане да избегавају слепо веровање. Он пише: „Не верујте сваком надахнутом изразу.“ Уместо тога, „испитујте надахнуте  изразе да видите да ли потичу од Бога“ (1. Јованова 4:1). Један ’израз‘, неко учење или мишљење, може изгледати као да потиче од Бога. Али да ли стварно потиче од њега? Бити сумњичав до неке мере, то јест не веровати одмах, може бити права заштита јер су, као што каже апостол Јован, „многе варалице изашле у свет“ (2. Јованова 7).

Неосноване сумње

Да би се утврдила истина, често је потребно поштено, понизно испитати чињенице. Међутим, то није исто што и дозволити да се у нашем уму и срцу развију штетне сумње — сумње које могу уништити наша чврсто утемељена веровања и односе. Таква сумња се дефинише као „неувереност у истинитост нечега, непотпуна вера у нешто, неверица, двојба“. Да ли се сећаш како је Сатана заразио Евин ум сумњама у Јехову? Питао је: „Је ли баш казао Бог: нећете јести са свакога дрвета у врту?“ (Постање 3:1). Несигурност коју је створило то питање које је звучало безазлено утицало је на њено доношење одлука. То је једна од типичних Сатаниних метода. Попут једне особе која пише клеветничка писма, он вешто користи инсинуације, полуистине и лажи. Сатана је путем подмуклих сумњи које је посејао на такав начин уништио небројено мноштво поверљивих односа (Галатима 5:7-9).

Ученик Јаков је јасно разумео штетан утицај овакве сумње. Он је писао о величанственој предности коју имамо да у време кушњи можемо слободно прићи Богу за помоћ. Али, Јаков упозорава да када се молиш Богу ’тражиш с вером, не сумњајући нимало‘. Сумње у нашем односу с Богом чине од нас „морски талас [који је] ношен ветром и теран тамо-амо“. Постајемо као „неодлучан човек, непостојан на свим својим путевима“ (Јаков 1:6, 8). Код нас се развија несигурност у веровању, због чега постајемо неодлучни. Затим, као што се то догодило Еви, постајемо подложни свим врстама демонских учења и филозофија.

Одржавати добро духовно здравље

Како се онда можемо заштитити од штетних сумњи? Одговор је изузетно једноставан: тако што одлучно одбацујемо сатанистичку пропаганду и извлачимо пуну корист из Божјих припрема, постајемо „чврсти у вери“ (1. Петрова 5:8-10).

Ствар која је апсолутно неопходна јесте добра, лична духовна прехрана. Раније споменути писац Питер Вингејт објашњава: „Чак и када се тело одмара, њему је због хемијских процеса и рада виталних органа потребан непрестан доток енергије, а материјама у многим ткивима је потребна непрестана замена.“ Исто је и с нашим духовним здрављем. Без непрестане духовне прехране, наша вера ће, попут једног тела које је лишено хране, постепено пропадати и на крају умрети. Исус Христ је нагласио ово када је рекао: „Неће човек живети само од хлеба, него од сваке речи која излази из Јеховиних уста“ (Матеј 4:4).

Размисли о томе. Како смо у почетку изградили јаку веру? „Вера долази од онога што се чује“, пише апостол Павле (Римљанима 10:17). Он хоће да каже да смо у почетку изградили своју веру и поуздање у Јехову, његова обећања и његову организацију тако што смо се хранили из Божје Речи. Наравно, нисмо једноставно слепо поверовали у све што смо чули. Урадили смо оно што су урадили људи који су живели у граду Верији. ’Сваки дан смо пажљиво разматрали Писмо да видимо да ли је то тако‘ (Дела апостолска 17:11). ’Сами смо испитали шта је добра и прихватљива и савршена Божја воља‘ и уверили се да је оно што смо чули истина (Римљанима 12:2; 1. Солуњанима 5:21). Отада смо вероватно још више ојачали своју веру пошто смо јасније видели да Божја Реч и обећања никад не затаје (Исус Навин 23:14; Исаија 55:10, 11).

 Избегавај духовно гладовање

Данас је изазов одржати своју веру и избегавати било коју несигурност у веровању која може ослабити наше поуздање у Јехову и његову организацију. Да бисмо то урадили морамо да наставимо са свакодневним разматрањем Писма. Апостол Павле упозорава да ће „у каснијем времену неки [који су у почетку можда изгледали као да имају јаку веру] отпасти од вере, тиме што ће обраћати пажњу на заводљиве надахнуте изразе и учења демона“ (1. Тимотеју 4:1). Ти заводљиви изрази и учења стварају сумње у умовима неких и отуђују их од Бога. Како да се заштитимо? Тако што ћемо наставити да се ’хранимо речима вере и добрим учењем које тесно следимо‘ (1. Тимотеју 4:6).

Нажалост, неки данас изабирају да се не ’хране речима вере‘ — чак и када је таква исхрана лако доступна. Као што један од писаца књиге Пословица указује, могуће је бити окружен добром духовном храном, тако рећи духовном гозбом, а опет не јести и не варити храну (Пословице 19:24; 26:15).

То је опасно. Писац Питер Вингејт каже: „Чим тело почне да троши сопствене протеине, његово здравље почиње да страда.“ Када те мори глад, твоје тело почиње да троши резерве горива које се налазе у њему. Када се ти извори потроше, тело почиње да користи протеине који су основни за непрестани раст и замену ткива. Витални органи почињу да отказују. Твоје здравље се тада брзо погоршава.

То се у духовном смислу десило некима у раној хришћанској скупштини. Они су покушали да живе од својих духовних резерви. Вероватно су занемарили лични студиј и постали су духовно слаби (Јеврејима 5:12). Апостол Павле је објаснио која је опасност од тога када је писао јеврејским хришћанима: „Неопходно [је] да ономе што смо чули обратимо више него обичну пажњу, да никада не застранимо.“ Он је знао колико би било лако препустити се лошим навикама ако би се ’занемарило тако велико спасење‘ (Јеврејима 2:1, 3).

Занимљиво је што особа која пати од неисхрањености не мора обавезно да изгледа болесно или мршаво. Слично томе, то што неко пати од духовне изгладнелости не мора одмах да постане очигледно. Чак и ако се не храниш добро, можеш изгледати као да си духовно добро — али само накратко! Неминовно ћеш постати духовно слаб, подложан неоснованим сумњама и неспособан да водиш тешку борбу за веру (Јуда 3). Чак и ако нико други не зна колико се стварно духовно храниш — ти знаш.

Стога, одржавај свој лични студиј. Жестоко се бори против сумњи. Ако игноришемо оно што изгледа као нека ситна инфекција, то јест не предузмемо ништа у вези са сумњама које проузрокују сталну забринутост, то може довести до катастрофалних последица (2. Коринћанима 11:3). ’Да ли стварно живимо у последњим данима? Можеш ли веровати свему што Библија каже? Да ли је ово стварно Божја организација?‘ Сатана би волео да посеје овакве сумње у твој ум. Немој дозволити да нехај према духовној исхрани направи од тебе лак плен за његова варљива учења (Колошанима 2:4-7). Послушај савет који је дат Тимотеју. Буди добар истраживач ’светих списа‘ како би могао ’остати у ономе што си научио и у шта си уверен‘ (2. Тимотеју 3:13-15).

 Можда ће ти требати помоћ да би то урадио. Писац који је раније цитиран наставља: „Услед озбиљне изгладнелости, пробавни органи могу бити толико оштећени недостатком витамина и других потребних ствари да више не могу да варе нормалну храну. Људима који су у таквом стању можда ће неко време бити потребна храна која се лако вари.“ Потребна је посебна нега да би се одстраниле последице настале услед изгладнелости. Слично томе, можда ће некоме ко је много запустио своје лично проучавање Библије бити потребно доста помоћи и охрабрења да поврати свој духовни апетит. Ако си у таквој ситуацији, тражи помоћ и спремно прихвати све што ти се понуди да би обновио своје духовно здравље и снагу (Јаков 5:14, 15).

Немој се ’колебати немајући вере‘

Осматрајући околности патријарха Аврахама, неки могу помислити да је он имао оправдан разлог за сумњу. Можда изгледа да је било сасвим разумно закључити да се он — упркос Божјем обећању — ’није могао надати да ће постати отац многих нација‘. Зашто? Па, с чисто људског гледишта, ситуација као да није пуно обећавала. „Гледао је на своје тело, сада већ мртво... а и на мртвост Сарине материце“, каже библијски извештај. Па ипак, он је био одлучан да не дозволи да сумње у Бога и његова обећања ухвате корена у његовом уму и срцу. Апостол Павле пише: „Није ослабио у вери“, то јест, „није се колебао немајући вере.“ Аврахам је остао „потпуно уверен да [Бог] може и учинити оно што је обећао“ (Римљанима 4:18-21). Он је током много година изградио јак, личан, пун поверења однос с Јеховом. Одбацивао је било какве сумње које су могле ослабити тај однос.

Можеш урадити исто ако се ’држиш обрасца здравих речи‘ — ако се добро духовно храниш (2. Тимотеју 1:13). Схвати сумњу као озбиљну опасност. Сатана води оно што би се могло назвати духовни бактериолошки рат. Уколико занемариш узимање добре духовне хране путем личног студија Библије и путем присуствовања хришћанским састанцима, отворено се излажеш таквим нападима. Добро искористи великодушно и правовремено снабдевање духовном храном коју обезбеђује „верни и разборити роб“ (Матеј 24:45). Настави да ’пристајеш на здраве речи‘ и остани ’здрав у вери‘ (1. Тимотеју 6:3; Титу 2:2). Немој дозволити сумњама да униште твоју веру.

[Слике на 21. страни]

Колико се добро духовно храниш?