Пређи на садржај

Пређи на садржај

Учествуј у радости давања!

Учествуј у радости давања!

Учествуј у радости давања!

„Више има среће у давању, него у примању“ (ДЕЛА АПОСТОЛСКА 20:35).

1. Како Јехова показује срећу у давању?

 РАДОСТ познавања истине и благослови који из тога проистичу драгоцени су дарови од Бога. Они који су упознали Јехову имају много разлога за радост. Али, премда постоји радост у добијању дара, постоји радост и у давању дара. Јехова је Давалац ’сваког доброг дара и сваког савршеног поклона‘, и он је ’срећан Бог‘ (Јаков 1:17; 1. Тимотеју 1:11). Он пружа здраву поуку свима који слушају и радује се послушности оних које поучава, баш као што се родитељи радују када се њихова деца одазивају на смернице пуне љубави (Пословице 27:11).

2. (а) Шта је Исус рекао о давању? (б) Какву радост имамо када поучавамо друге библијској истини?

2 На сличан начин је и Исус када је био на земљи био срећан што је видео како се људи позитивно одазивају на његова учења. Апостол Павле је цитирао Исусове речи: „Више има среће у давању, него у примању“ (Дела апостолска 20:35). Када поучавамо друге библијској истини, радост коју добијамо не састоји се само од задовољства што имамо некога ко се слаже с нашим веровањима. Далеко више од тога, радујемо се томе што знамо да дајемо нешто што је од праве и трајне вредности. Тиме што дајемо у духовном смислу, можемо помоћи људима да извуку корист и сада и кроз читаву вечност (1. Тимотеју 4:8).

Давање доноси радост

3. (а) Како су апостоли Павле и Јован изразили своју радост због тога што су другима духовно помагали? (б) Зашто је преношење библијских истина на нашу децу израз љубави?

3 Да, као што се Јехова и Исус радују давању духовних дарова, тако се радују и хришћани. Апостол Павле је налазио радост у сазнању да је помагао другима да упознају истину из Божје Речи. Скупштини у Солуну је написао: „Шта је наша нада или радост или венац усхићења — па, зар нисте то у ствари ви? — пред нашим Господом Исусом приликом његове присутности? Ви сте заиста наша слава и радост“ (1. Солуњанима 2:19, 20). На сличан начин је апостол Јован, говорећи о својој духовној деци, написао: „Немам већег разлога за захвалност од овог, да чујем да моја деца ходе у истини“ (3. Јованова 4). Такође размисли и о радости у помагању сопственој деци да постану и духовна деца! Одгајање деце у „дисциплини и усмеравању размишљања у складу с Јеховиним“, представља израз родитељске љубави (Ефешанима 6:4). Родитељи тиме показују да су заинтересовани за вечну добробит својих младих. Када млади лепо реагују, родитељи доживљавају велику радост и задовољство.

4. Које искуство показује радост духовног давања?

4 Дел служи као пуновремени пионир и мајка је петоро деце. Она каже: „И те како разумем речи апостола Јована јер сам веома захвална што четворо моје деце ’ходе у истини‘. Знам да породице уједињене у правом обожавању доносе част и славу Јехови, стога осећам дубоко задовољство што видим да је благословио моја настојања да усадим истину у своју децу. Предиван изглед вечног живота у рају с мојом породицом испуњава ме надом и мотивише да истрајем упркос тешкоћама и препрекама.“ На жалост, једна Делина ћерка је искључена из скупштине зато што живи на нехришћански начин. Ипак, Дел се труди да очува позитиван став. „Надам се да ће се једног дана моја ћерка понизно и искрено вратити Јехови“, каже она. „Ипак сам захвална Јехови што му већина моје деце верно служи. Радост коју осећам за мене је прави извор снаге“ (Немија 8:10).

Стећи вечне пријатеље

5. Док се дајемо у делу прављења ученика, какво нам спознање пружа задовољство?

5 Исус је дао смернице својим следбеницима да стварају ученике и поучавају их о Јехови и његовим захтевима (Матеј 28:19, 20). И Јехова и Исус несебично помажу људима да сазнају за пут истине. Док се дајемо у делу прављења ученика налазимо задовољство у томе што знамо да опонашамо Јеховин и Исусов пример, баш као што су то рани хришћани чинили (1. Коринћанима 11:1). Када на тај начин сарађујемо са Свемоћним Богом и његовим вољеним Сином, наш живот поприма прави смисао. Какав је благослов бити убројан међу Божје „сараднике“! (1. Коринћанима 3:9). Зар не одушевљава сазнање да чак и анђели имају удела у овој активности проповедања добре вести? (Откривење 14:6, 7).

6. Док учествујемо у духовном давању, ко постаје наш пријатељ?

6 У ствари, тиме што учествујемо у овом делу духовног давања, можемо постати више него само Божји сарадници — можемо с њим склопити вечно пријатељство. Због своје вере, Аврахам је био назван Јеховиним пријатељем (Јаков 2:23). Док настојимо да вршимо Божју вољу и ми можемо постати Божји пријатељи. Ако то чинимо постајемо такође и Исусови пријатељи. Он је рекао својим ученицима: „Назвах [вас] пријатељима, јер сам вам обзнанио све што сам чуо од свог Оца“ (Јован 15:15). Многи се радују томе што могу бити пријатељи утицајних људи или високих службеника, али ми можемо бити пријатељи две најистакнутије личности у целом свемиру!

7. (а) Како је једна жена стекла праву пријатељицу? (б) Да ли си имао слично искуство?

7 Надаље, када помажемо људима да упознају Бога, они такође постају и наши пријатељи причињавајући нам на тај начин посебну радост. Џоун, која живи у Сједињеним Државама, почела је да проучава Библију са женом по имену Телма. Иако се Телмина породица противила због проучавања, она је истрајала и крстила се годину дана касније. Џоун је написала: „Наше дружење ту није престало; уместо тога оно се развило у пријатељство које сада траје већ 35 година. Често смо одлазиле заједно у службу и на конгресе. На крају сам се одселила у свој нови дом 800 километара даље. Али Телма ми и даље шаље писма пуна љубави и саосећања, каже ми да пуно мисли о мени и захваљује што сам њена пријатељица и узор, и што сам је поучавала истини из Библије. Имати тако блиског и драгог пријатеља дивна је награда за напор који сам уложила да бих јој помогла да учи о Јехови.“

8. Који ће нам позитиван став помоћи у служби?

8 Изгледи да ћемо пронаћи некога ко жели да сазна истину могу нам помоћи да истрајемо чак и ако већина људи које срећемо показује мало или нимало интересовања за Јеховину Реч. Таква равнодушност може бити изазов нашој вери и истрајности. Ипак, позитиван став ће нам помоћи. Фаусто из Гватемале је рекао: „Када сведочим другима, размишљам о томе колико би било дивно када би особа с којом разговарам могла да постане духовни брат или сестра. Размишљам о томе да ће макар једна особа коју сретнем на крају прихватити истину из Божје Речи. Та мисао ме тера да истрајем и причињава ми праву радост.“

Сакупљати благо на небу

9. Шта је Исус рекао о благу на небу, и шта можемо научити из тога?

9 Није увек лако правити ученике, било од наше деце или од других људи. То захтева време, стрпљење и истрајност. Међутим сети се да су многи спремни да напорно раде како би сакупили изобиље материјалних ствари, ствари које им обично не доносе радост и које не трају вечно. Исус је рекао онима који су га слушали да је боље радити за духовне ствари. Он је рекао: „Не скупљајте себи благо на земљи, где мољац и рђа нагризају, и где лопови проваљују и краду. Него скупљајте себи благо на небу, где ни мољац ни рђа не нагризају, и где лопови не проваљују и не краду“ (Матеј 6:19, 20). Ако тежимо за духовним циљевима — у шта је укључено и важно дело стварања ученика — можемо имати задовољство у сазнању да вршимо Божју вољу и да ће нас он наградити. Апостол Павле је написао: „Бог није неправедан да заборави ваше дело и љубав коју сте показали према његовом имену“ (Јеврејима 6:10).

10. (а) Зашто је Исус имао духовно благо? (б) Како је Исус давао себе, и с којим великим благословом за друге?

10 Ако напорно радимо на томе да правимо ученике, тада сакупљамо за себе „благо на небу“, у складу са оним што је Исус рекао. То нам доноси радост примања. Ако несебично дајемо, тада сами постајемо богатији. Сам Исус верно служи Јехови милијарде година. Помисли само на благо које је сакупио на небу! Па ипак, Исус није тражио сопствене интересе. Апостол Павле је написао: „[Исус] је дао себе за наше грехе да би нас избавио од садашњег злог система ствари по вољи нашег Бога и Оца“ (Галатима 1:4). Исус не само што се несебично залагао у служби већ је дао сопствени живот као откупнину како би и други могли имати прилике да сакупљају благо на небу.

11. Зашто су духовни дарови бољи од материјалних?

11 Тиме што поучавамо људе о Богу, ми им помажемо да схвате како и они могу сакупљати непропадљиво духовно благо. Који би већи дар могао дати? Ако неком свом пријатељу даш неки скупоцени сат, кола или чак кућу, тај пријатељ ће вероватно бити захвалан и срећан, а и ти ћеш доживљавати радост у давању. Али шта ће бити с тим даром за 20 година? За 200 година? За 2 000 година? С друге стране, ако дајеш себе да би помогао некоме да служи Јехови, он или она могу заувек имати користи од тог дара.

Пронаћи оне који желе истину

12. Како су многи дали више од себе да би другима помагали у духовном смислу?

12 Да би учествовао у радости духовног давања, Јеховин народ је отишао до свих крајева земље. Хиљаде њих је напустило дом и породицу како би служили као мисионари у земљама где је требало да се прилагоде новом језику и култури. Други су се преселили у подручја у сопственој земљи где је већа потреба за објавитељима Краљевства. Опет други су научили неки страни језик, отварајући на тај начин нове могућности за проповедање странцима у свом месту. На пример, након што je један брачни пар из Њу Џерсија (САД), одгајио два сина која сада служе у седишту Јеховиних сведока, почели су да пионире и научили су кинески. У периоду од три године, започели су библијске студије са 74 људи који говоре кинески и који су похађали оближњи колеџ. Да ли си и ти у могућности да на неки начин прошириш своју службу како би имао још више радости у делу прављења ученика?

13. Шта би могао да урадиш ако желиш да имаш плоднију службу?

13 Можда жудиш за тим да водиш библијски студиј али ниси у прилици да то чиниш. У неким земљама је тешко пронаћи заинтересоване људе. Можда људи које срећеш не показују интересовање за Библију. Ако је тако, можда можеш чешће у молитви споменути своју жељу, знајући да су и Јехова и Исус Христ искрено заинтересовани за ово дело и да те могу одвести до неке овци сличне особе. Питај за предлоге оне у скупштини који су искуснији или чија је служба плоднија. Искористи оно што учиш као и предлоге које добијаш на хришћанским састанцима. Извуци користи из савета путујућих надгледника и њихових жена. Поврх свега, немој се никада предати. Један мудар човек је написао: „Изјутра сеј семе своје, и у вече не дај да ти руке почивају; јер ти не знаш шта ће успети, ово или оно, или ће обоје бити једнако добро“ (Проповедник 11:6). У међувремену се сети верних људи попут Ноја и Јеремије. Иако се веома мало људи повољно одазвало на њихово проповедање, њихова служба је била успешна. Осим тога, то је Јехови било угодно.

Дати све од себе

14. Како Јехова гледа на оне који су остарили у његовој служби?

14 Може бити да ти твоје околности не дозвољавају да у служби учиниш онолико колико би желео. На пример, старост те може ограничавати у вршењу Јеховине службе. Ипак, сети се шта је мудар човек рекао: „Седа коса јесте венац части, и он се на путу праведника стиче“ (Пословице 16:31). Јехови је угодно када неко проведе свој живот у служби за њега. Надаље Писмо каже: „До старости ваше ја [Јехова] ћу исти бити, носићу вас до старости ваше; ја сам то створио и ја ћу носити, ја ћу вас носити и вас избављати“ (Исаија 46:4). Наш небески Отац пун љубави обећава да ће подржавати своје лојалне.

15. Верујеш ли да Јехова разуме твоје околности? Зашто?

15 Можда се бориш с болешћу, противљењем од мужа неверника, тешким породичним одговорностима или с неким другим тешким проблемом. Јехова зна за наше границе и околности и воли нас због наших искрених напора да му служимо. То важи чак и онда када је оно што чинимо мање од онога што други чине (Галатима 6:4). Јехова зна да смо несавршени и реалан је у ономе што очекује од нас (Псалам 147:11). Ако дајемо све од себе, можемо бити сигурни да смо драгоцени у Божјим очима и да он неће заборавити наша верна дела (Лука 21:1-4).

16. На који начин цела скупштина учествује у стварању ученика?

16 Сети се такође да дело прављења ученика изискује тимски рад. Ученике не прави ниједан појединац, као што ни једна кап кише не може да залије биљку. Истина, један Сведок може да пронађе заинтересовану особу и да води с њом библијски студиј. Али, кад та нова особа дође у Дворану Краљевства, цела скупштина јој помаже да препозна истину. Срдачност братства показује утицај Божјег духа (1. Коринћанима 14:24, 25). Деца и тинејџери дају подстицајне коментаре, показујући тако новој особи да су наши млади другачији од младих из света. Болесни, нејаки и стари у скупштини уче нове о томе шта истрајност све значи. Без обзира на нашу старост или ограничења, сви ми играмо важну улогу у помагању новима да продубе љубав према библијској истини и да напредују ка крштењу. Сваки сат који проведемо у служби, свака накнадна посета, сваки разговор са заинтересованом особом у Дворани Краљевства, све то појединачно може изгледати безначајно, али оне су део једног огромног дела које обавља Јехова.

17, 18. (а) Поред тога што учествујемо у делу стварања ученика, како још можемо имати удела у радости давања? (б) Ако имамо удела у радости давања, кога опонашамо?

17 Наравно, поред учествовања у важном делу стварању ученика, ми као хришћани такође имамо удела у радости давања и на друге начине. Можемо издвајати новац да бисмо подупирали чисто обожавање и помагали онима који су у потреби (Лука 16:9; 1. Коринћанима 16:1, 2). Можемо тражити прилике да укажемо гостопримство другима (Римљанима 12:13). Можемо настојати да „чинимо добро свима, а нарочито онима који су нам сродни по вери“ (Галатима 6:10). Такође можемо давати другима на једноставне а ипак важне начине — тако што напишемо писмо, јавимо се телефоном, дамо поклон, пружимо помоћ или кажемо реч охрабрења.

18 Тиме што дајемо, ми показујемо да опонашамо нашег небеског Оца. Такође показујемо братску љубав, што је знак распознавања правих хришћана (Јован 13:35). Ако не заборавимо те ствари то ће нам помоћи да имамо удела у радости давања.

Можеш ли објаснити?

• Како су Јехова и Исус поставили пример у давању у духовном смислу?

• Како бисмо могли да стекнемо вечне пријатеље?

• Које кораке можемо предузети да би наша служба била успешнија?

• Како могу сви у скупштини имати удела у радости давања?

[Питања за разматрање]

[Слике на 13. страни]

Када деца поступају онако како су одгајана, то родитељима причињава велику радост и задовољство

[Слика на 15. страни]

Приликом стварања ученика можемо стећи праве пријатеље

[Слика на 16. страни]

Јехова нас ’носи‘ у старости

[Слике на 17. страни]

Једноставни а ипак важни начини давања причињавају нам радост