’Благослови су за праведника‘

„МЛАД бејах, остарео сам, ал’ не видех праведника напуштена, нити хлеба деца његова да просе“, рекао је Давид када је већ био стар (Псалам 37:25). Јехова Бог воли праведнике и искрено се брине за њих. У својој Речи Библији, он подстиче праве обожаваоце да траже правду (Софонија 2:3).

Бити праведан значи бити исправан пред Богом због држања његових мерила о томе шта је добро а шта лоше. Док нас охрабрује да се повинујемо Божјој вољи, 10. поглавље библијске књиге Пословица указује на богате духовне благослове које имају они који тако раде. Међу њима су и обиље јаке духовне хране, наградоносан и задовољавајућ посао и добар однос с Богом и људима. Размислимо зато о Пословицама 10:1-14.

Изврстан подстицај

Уводне речи овог поглавља не остављају места сумњи у погледу тога ко је писац следећег дела књиге Пословица. Ту се каже: „Пословице Соломонове.“ Наводећи изврстан подстрек да се чини оно што је исправно, краљ древног Израела Соломон каже: „Мудар син је радост оца свога, а луд син је жалост мајке своје“ (Пословице 10:1).

Коју тугу доживе родитељи када једно од њихове деце напусти обожавање истинитог и живог Бога! Мудар краљ издваја мајчину тугу, можда да би указао на то да она много дубље жали. То је стварно било тако и у случају Дорис. a Она прича: „Када је наш 21-годишњи син напустио истину, мом мужу Френку и мени срце је било сломљено. Ја сам доживела јачу емоционалну бол него Франк. Дванаест година које су прошле нису излечиле рану.“

Деца могу утицати на очеву срећу и могу задати бол мајци. Показујмо мудрост и донесимо радост својим родитељима. Што је још важније, обрадујмо срце нашег небеског Оца Јехове.

’Праведник је задовољен‘

„Неправедно благо користи не даје“, каже краљ, „али праведност избавља од смрти“ (Пословице 10:2). Ове речи су заиста драгоцене за праве хришћане који живе у времену краја (Данило 12:4). Безбожни свет само што није уништен. Ниједно људско средство сигурности — материјално, финансијско нити војно — неће пружити заштиту током предстојеће „велике невоље“ (Откривење 7:9, 10, 13, 14). „У земљи живеће [само] праведни и поштени у њој ће остати“ (Пословице 2:21). Зато и даље ’тражимо најпре краљевство и Божју праведност‘ (Матеј 6:33).

Јеховине слуге не морају чекати нови свет да би доживели Божје благослове. „Не да Јехова да праведник гладује, ал’ грамзивог бездушника одбацује“ (Пословице 10:3). Јехова даје обиље духовне хране преко ’верног и разборитог роба‘ (Матеј 24:45). Праведник свакако има разлога да ’пева од радости у срцу‘ (Исаија 65:14, ДК). Спознање је угодно његовој души. Задовољство му је да тражи духовно благо. Бездушнику су непозната таква задовољства.

„Богатство вредна рука тече“

Праведник је благословљен на још један начин. „Ко немарном руком ради  просиће, а богатство вредна рука тече. Ко у лето збира разуман је син, ко о жетви спава срамотан је син“ (Пословице 10:4, 5).

Ове краљеве речи су значајне за раднике нарочито током жетве. Жетва није време за спавање. То је време за марљивост и многе сате рада. Да, то је време хитности.

Имајући на уму жетву, али не жита него људи, Исус је својим ученицима рекао: „Жетва је велика, а радника је мало. Зато молите Господара жетве [Јехову Бога] да пошаље раднике на своју жетву“ (Матеј 9:35-38). У 2000. години је преко 14 милиона људи било на Меморијалу Исусове смрти — што је више него дупло у односу на број Јеховиних сведока. Ко дакле може порећи да се ’поља беле за жетву‘? (Јован 4:35). Прави обожаваоци траже од Господара више радника, док се сами снажно напрежу у делу стварања ученика у складу са својим молитвама (Матеј 28:19, 20). И како Јехова богато благосиља њихове напоре! Током службене 2000. године крстило се преко 280 000 нових. Они се исто труде да постану учитељи Божје Речи. Доживимо радост и задовољство у овом времену жетве тако што ћемо имати потпуно учешће у делу стварања ученика.

’Над његовом главом благослова има‘

„Над главом праведнога благослова има“, наставља Соломон, „а насиље уста бездушника прикривају“ (Пословице 10:6).

Онај ко је чист и праведан у срцу пружа обилан доказ о својој праведности. Он љубазно и изграђујуће разговара, позитивно и дарежљиво поступа. Други га лепо прихватају. Такав човек задобија њихово цењење — њихове благослове — тако што они лепо говоре о њему.

С друге стране, бездушник је пун мржње или злобе и у основи му је циљ да нанесе штету другима. Његов говор може бити сладак и може ’прикривати насиље‘ које је скривено у његовом срцу, али он на крају прибегава физичким или вербалним нападима (Матеј 12:34, 35). Или ће, с друге стране, ’насиље прекрити [затворити] уста злих‘ (Пословице 10:6, фуснота у NW). То указује да зла особа обично добије од других оно што сама показује, наиме непријатељство. То такорећи прекрива, или затвара, њена уста и ућуткује је. Какве благослове таква особа може очекивати од других?

„Благослов је успомена праведника“, пише овај израелски краљ, „а у трулеж име бездушника пада“ (Пословице 10:7). Други се радо сећају праведника, а што је најбитније, сећа га се Јехова  Бог. Због своје верности до смрти, Исус је „наследио име узвишеније“ од анђеоских имена (Јеврејима 1:3, 4). Данас се прави хришћани сећају верних претхришћанских мушкараца и жена као примера вредних опонашања (Јеврејима 12:1, 2). Како се то разликује од имена бездушника, које постаје нешто гнусно и одвратно! Да, „боље часно име нег’ велико благо, а милост је боља од сребра и злата“ (Пословице 22:1). Начинимо себи повољно име код Јехове и ближњег.

’Беспрекоран човек ходиће у сигурности‘

Правећи разлику између мудрог и лудог, Соломон каже: „Ко је мудрог срца прима поучење, а ко је лудих усана, ка пропасти својој јури“ (Пословице 10:8). Мудра особа добро зна да „не може човек када ходи да управља корацима својим“ (Јеремија 10:23). Она признаје да је потребно да тражи вођство од Јехове и спремно прихвата Божје заповести. С друге стране, онај ко је лудих усана пропушта да разуме ту основну чињеницу. Његово бесмислено брбљање води га у пропаст.

Праведник се радује и једној врсти сигурности која измиче оном ко је зао. „Ко поштено иде [„ходи беспрекорно“, NW] поуздано ходи [„ходиће у сигурности“, NW], а откриће се ко странпутицом иде. Ко очима намигује неугодност буди, а ко је лудих усана, ка пропасти својој јури“ (Пословице 10:9, 10).

Беспрекоран човек поштено поступа. Он стиче поштовање и поверење других. Поштена особа је цењен радник и често јој се поверавају веће одговорности. Због тога што је на гласу као поштен човек, може сачувати или наћи посао чак и када је то тешко. Штавише, њено поштење доприноси пријатној и мирној атмосфери код куће (Псалам 34:14, 15). Осећа се сигурно у односима с члановима своје породице. Сигурност је заиста плод беспрекорности.

Код особе која прибегава непоштењу ради себичног добитка ситуација је другачија. Варалица можда настоји да прикрије своју неискреност искривљеним говором или језиком тела (Пословице 6:12-14). Намигивање очима са злобном или обмањујућом намером може жртвама његове преваре нанети пуно душевне патње. Али пре или касније се сазна за непоштење такве особе. Апостол Павле је написао: „Греси неких људи јавно се показују, и директно воде до пресуде, а што се тиче других људи, њихови се греси показују касније. Тако се и добра дела јавно показују, а она која су другачија не могу се сакрити“ (1. Тимотеју 5:24, 25). Без обзира на то ко је укључен — да ли је то родитељ, пријатељ, брачни друг или неки познаник — непоштење се на крају покаже. Ко може веровати човеку за кога се зна да је непоштен?

’Његова уста су извор живота‘

„Уста праведника извор су живота“, каже Соломон, „а насиље уста бездушника прикривају“  (Пословице 10:11). Речи могу лечити или повредити. Оне могу освежити и оживети особу, или је могу оборити.

Идентификујући мотивацију иза изговорених речи, израелски краљ каже: „Мржња свађе распаљује, али љубав све грехе покрива“ (Пословице 10:12). Мржња доводи до ривалстава у људском друштву и подстиче на сукобе. Они који воле Јехову морају искоренити мржњу из свог живота. Како? Тако што ће је заменити љубављу. „Љубав покрива мноштво греха“ (1. Петрова 4:8). Љубав „подноси све ствари“, то јест, „све ствари покрива“ (1. Коринћанима 13:7, Kingdom Interlinear). Љубав попут Божје не очекује савршенство од несавршених људи. Уместо да обзнањује грешке других, таква љубав нам помаже да превидимо њихове грешке уколико се не ради о неком озбиљном неисправном поступању. Љубав чак подноси малтретирање у служби на терену, на радном месту или у школи.

Мудри краљ наставља: „На уснама разумнога мудрост се налази, а батина је за леђа оног ко је без памети“ (Пословице 10:13). Мудрост разумне особе управља њеним корацима. Изграђујуће речи на њеним уснама помажу другима да ходе путем праведности. Ни она, а ни они који је слушају не морају бити вођени исправним путем на силу — као батином за кажњавање.

’Чувај знање‘

Шта помаже да нам речи буду ’поток који тече‘ уместо потока који жубори од безначајних ствари? (Пословице 18:4). Соломон одговара: „Ко је мудар чува своје знање, а нагла су уста пропаст безумнога“ (Пословице 10:14).

Први захтев је да нам ум буде испуњен изграђујућим спознањем о Богу. Постоји само један извор тог спознања. Апостол Павле је написао: „Све је Писмо надахнуто од Бога, и корисно за поучавање, за укоравање, за исправно постављање ствари, за васпитавање у праведности, да човек Божји буде сасвим способан, потпуно опремљен за свако добро дело“ (2. Тимотеју 3:16, 17). Морамо високо ценити спознање и копати по Божјој Речи као да тражимо скривено благо. Колико та потрага доноси узбуђења и користи!

Да би се мудрост нашла на нашим уснама, спознање о Писму мора допрети и до нашег срца. Исус је својим слушаоцима рекао: „Добар човек из добре ризнице свог срца износи добро, а зао човек из своје зле ризнице износи зло; јер уста говоре оно чега је срце пуно“ (Лука 6:45). Зато нам мора бити навика да медитирамо о ономе што учимо. Истина је да проучавање и медитирање захтевају напрезање, али колико духовно обогаћује такво проучавање! Нема разлога да ико иде путем пропасти — да буде особа која само брбља бесмислене речи.

Да, мудра особа ради оно што је исправно у Божјим очима и добро утиче на друге. Она се радује обиљу духовне хране и има пуно тога да уради у наградоносном Господовом делу (1. Коринћанима 15:58). Тиме што је беспрекоран човек, он ходи у сигурности и има Божје одобравање. Да, праведник има многе благослове. Увек тражимо правду тако што ћемо прилагођавати живот Божјим мерилима у вези с тим шта је добро, а шта лоше.

[Фуснота]

[Слика на 25. страни]

Поштење доприноси срећном породичном животу

[Слика на 26. страни]

„Мудар чува своје знање“