Будите радосни жетеоци!

„Жетва је велика, а радника је мало. Зато молите Господара жетве да пошаље раднике на своју жетву“ (МАТЕЈ 9:37, 38).

1. Шта нам помаже да истрајемо у вршењу Божје воље?

 КАД се сетимо дана када смо се крстили као Јеховине слуге, било да се то десило у скорије време или пре много година, изгледа нам као да је било јуче. Хваљење Јехове постало је главна ствар у нашем животу посвећеном Јехови. Док смо искупљивали повољно време да помогнемо другима да чују и можда прихвате поруку о Краљевству, радосна служба Јехови била је за нас најважнија ствар (Ефешанима 5:15, 16). Све до данас, за нас време лети када смо заузети, „богато запослени у Господовом делу“ (1. Коринћанима 15:58). Иако наилазимо на проблеме, наша радост у вршењу Јеховине воље даће нам даљњи подстрек (Немија 8:10).

2. Шта доприноси радости коју доживљавамо у фигуративној жетви?

² Као хришћани, ми учествујемо у фигуративној жетви. Исус Христ је упоредио сакупљање људи за вечни живот са жетвом (Јован 4:35-38). Пошто учествујемо у таквој жетелачкој активности, биће охрабрујуће ако осмотримо радост раних хришћанских жетелаца. Осмотрићемо три фактора који доприносе радости коју доживљавамо у данашњој жетви. То су (1) наша порука наде, (2) успех у проналажењу људи, и (3) наш мирољубив став као жетелаца.

Послани као жетеоци

3. У ком погледу су Исусови рани следбеници искусили радост?

³ Животи раних жетелаца — поготово Исусових 11 верних апостола — заиста су се променили једног дана 33. н. е. када су отишли на једно брдо у Галилеји да би се видели са ускрснулим Христом! (Матеј 28:16). Можда је том приликом било присутно „више од пет стотина браће“ (1. Коринћанима 15:6). У њиховим ушима су одзвањале речи задатка који им је Исус поверио. Он им је рекао: „Идите... и стварајте ученике од људи из свих нација, крстећи их у име Оца и Сина и светог духа, учећи их да држе све што сам вам заповедио“ (Матеј 28:19, 20). Упркос жестоком прогонству, они су искусили многе радости у жетви док су гледали како се у многим местима оснивају скупштине Христових следбеника. С временом је ’добра вест била проповедана у целом стварству које је под небом‘ (Колошанима 1:23; Дела апостолска 1:8; 16:5).

4. Под којим су околностима послати Христови ученици?

⁴ Једном раније, током своје службе у Галилеји, Исус је сакупио 12 апостола и послао их да конкретно објављују: „Приближило  се небеско краљевство“ (Матеј 10:1-7). Он сам „поче обилазити све градове и села [у Галилеји], поучавајући у њиховим синагогама и проповедајући добру вест о краљевству и лечећи сваку болест и сваку немоћ“. Исус се сажалио на народ „јер беху измучени и расејани као овце без пастира“ (Матеј 9:35, 36). Дубоко ганут, он је рекао својим ученицима: „Да, жетва је велика, а радника је мало. Зато молите Господара жетве [Јехову Бога] да пошаље раднике на своју жетву“ (Матеј 9:37, 38). Исус је проценио да је потреба за жетеоцима иста и у Јуди, у време када је остало само шест месеци до краја његове земаљске службе (Лука 10:2). У оба случаја он је послао своје следбенике као жетеоце (Матеј 10:5; Лука 10:3).

Наша порука наде

5. Какву поруку објављујемо?

⁵ Као Јеховине данашње слуге ми се радосно одазивамо на позив да будемо жетеоци. Један фактор који пуно доприноси нашој радости јесте то што носимо поруку наде потиштенима и утученима. Заиста је предност што попут Исусових ученика из првог века објављујемо добру вест — праву поруку наде — онима који су „измучени и расејани као овце без пастира“!

6. У којој су активности апостоли учествовали током првог века?

⁶ Средином првог века, апостол Павле је био запослен у проповедању добре вести. Његова жетелачка активност је била сасвим сигурно делотворна, јер пишући хришћанима у Коринту око 55. н. е., он је рекао: „Обзнањујем вам, браћо, добру вест коју сам вам објавио, коју сте и примили, у којој и стојите“ (1. Коринћанима 15:1). Апостоли и други рани хришћани били су марљиви жетеоци. Иако нам Библија не говори колико је апостола преживело значајне догађаје који су окончани уништењем Јерусалима 70. н. е., знамо да је апостол Јован око 25 година касније још увек проповедао (Откривење 1:9).

7, 8. Коју поруку наде Јеховине слуге сада објављују са хитношћу већом него икада раније?

⁷ Затим су уследили векови доминације свештенства хришћанског света, отпадничког ’човека безакоња‘ (2. Солуњанима 2:3). Међутим, при крају 19. века они који су желели да живе по узору на рано хришћанство, прихватили су поруку наде, те објављивали Краљевство. У ствари, још од првог издања (јул 1879), наслов овог часописа је укључивао изразе попут: „Гласник Христове присутности“, „Гласник Христовог Краљевства“ или „Објављује Јеховино Краљевство“.

⁸ Божје небеско Краљевство у рукама Исуса Христа успостављено је 1914, а ми сада објављујемо поруку наде са хитношћу већом него икада раније. Зашто? Зато што у благослове владавине Краљевства спада и предстојећи крај садашњег злог система (Данило 2:44). Постоји ли нека боља порука? Можемо ли имати већу радост од учествовања у објављивању Краљевства пре него што избије „велика невоља“? (Матеј 24:21; Марко 13:10).

Успешно проналажење

9. Које је смернице Исус дао својим ученицима, и како су људи реаговали на поруку о Краљевству?

⁹ Један други чинилац који доприноси радости коју имамо као жетеоци јесте успех у проналажењу оних који постају ученици и који нам се придружују у жетви. Још у периоду од 31. до 32. н. е., Исус је дао смернице својим ученицима: „У који год град или село уђете, потражите ко је у њему достојан“ (Матеј 10:11). Нису сви били достојни као што се видело по њиховој реакцији на поруку о Краљевству. Ипак, Исусови ученици су ревно проповедали добру вест где год су се људи налазили.

10. Како је Павле проналазио достојне?

¹⁰ Након Исусове смрти и ускрсења, наставило се са енергичном потрагом за достојнима. Павле је резоновао с Јеврејима  у њиховој синагоги и с људима који су били на пијаци у Атини. Када је у овом грчком граду дао сведочанство на Ареопагу, ’неки људи су му се придружили и постали верници, међу њима и Дионисије, судија ареопашког суда, и жена по имену Дамара, и други с њима‘. Где год да је Павле ишао, био је такође пример и у проповедању „јавно и од куће до куће“ (Дела апостолска 17:17, 34; 20:20).

11. Које су методе за вршење службе коришћене пре много година?

¹¹ Током последњих деценија 19. века, помазани хришћани су одважно учествовали у проналажењу достојних. У чланку под насловом „Помазани да проповедамо“, у издању Сионске куле стражаре за јул и август 1881, стајало је: „Проповедање добре вести... спроводи се због ’кротких‘ — оних који су спремни и вољни да слушају, како би се од њих саставило тело Христово, то јест, сунаследници.“ Божји жетеоци су често људима који су излазили из цркве давали трактате с библијском поруком написаном тако да код достојних изазове повољну реакцију. Након пажљивог осматрања делотворности овакве методе сведочења, Кула стражара од 15. маја 1903. подстицала је жетеоце да дистрибуишу трактате „од куће до куће, недељом пре подне“.

12. Како смо повећали делотворност нашег дела проповедања? Опиши.

¹² Недавних година смо проширили своју службу тако што смо с људима ступали у контакт ван њиховог места становања. То је било веома делотворно у земљама где економски услови и тежња за разонодом измамљују људе из њихових домова у време када ми обично навраћамо. Када су једна Сведокиња у Енглеској и њена пријатељица приметиле да посетиоци редовно одлазе аутобусима након што су уживали у лепом делу града уз обалу, сакупиле су храброст да уђу у аутобусе и путницима презентују примерке Куле стражаре и Пробудите се! Једног месеца су поделиле 229 примерака. Оне кажу: „Не бојимо се да сведочимо уз обалу, на пословном подручју или у било којој другој изазовној ситуацији јер знамо да је Јехова увек са нама.“ Оне су успоставиле руту с часописима, започеле један библијски студиј и обе учествују у помоћној пионирској служби.

13. Какво је прилагођавање у нашој служби потребно у неким местима?

¹³ Док се наставља потрага за достојнима, на неким подручјима је можда потребно пажљиво преиспитати нашу службу. Иако многи Сведоци по обичају проповедају од куће до куће недељом ујутро, на неким подручјима налазе да су посете код људи рано у току дана мање делотворне јер се станари можда одмарају. Тиме што прилагођавају свој распоред, многи Сведоци сада људе траже касније, можда након хришћанских састанака.  Ова потрага је заиста уродила плодом. Прошле године је број објавитеља Краљевства широм света порастао за 2,3 посто. То одаје част Господару жетве и доноси радост нашем срцу.

Сачувај мир у жетви

14. С којим ставом презентујемо нашу поруку, и зашто?

¹⁴ Још један разлог за нашу радост односи се на мирољубив став који показујемо у жетви. „Кад улазите у кућу“, рекао је Исус, „поздравите укућане; и ако је кућа достојна, нека на њу дође мир који јој желите“ (Матеј 10:12, 13). И Хебрејски поздрав и одговарајући израз на библијском грчком језику преносе мисао која значи ’Нек ти буде добро‘. Наш приступ људима је вођен оваквим осећањем када проповедамо добру вест. Ми се надамо да ће се они повољно одазвати на поруку о Краљевству. За оне који се одазову стоји у изгледу помирење с Богом након што се покају за своје грехе, обрате се и врше његову вољу. Као резултат тога, мир с Богом води до вечног живота (Јован 17:3; Дела апостолска 3:19; 13:38, 48; 2. Коринћанима 5:18-20).

15. Како можемо сачувати мирољубив став када наиђемо на негативну реакцију у нашем делу проповедања?

¹⁵ Како можемо сачувати свој мир када наиђемо на негативну реакцију? Исус је рекао: „Ако [кућа] није достојна, нека се ваш мир врати к вама“ (Матеј 10:13). Лукин извештај о слању 70 ученика укључује ову Исусову изјаву: „И ако је тамо пријатељ мира, ваш мир ће остати на њему. А ако није, вратиће се к вама“ (Лука 10:6). Када се с добром вешћу обратимо људима, то чинимо на пријатан и мирољубив начин. Станарев равнодушан одговор, приговор или нека нељубазна опаска, само стварају ситуацију која нашој мирољубивој поруци омогућује да се она нама ’врати‘. Али, ништа од тога нас не лишава мира, плода Јеховиног светог духа (Галатима 5:22, 23).

Леп циљ за жетеоце

16, 17. (а) Који је наш циљ када вршимо накнадне посете? (б) Како можемо помоћи онима који имају библијска питања?

¹⁶ Као жетеоци ми се радујемо томе што имамо удела у сакупљању људи за вечни живот. И какву само радост доживљавамо када особа којој проповедамо повољно реагује, жели више да научи и показује се ’пријатељем мира‘! Можда  има много библијских питања и немогуће је одговорити на сва током једне посете. Шта тада може да се уради пошто дуго задржавање на првој посети може бити неприкладно? Можемо имати циљ попут оног који је препоручен пре око 60 година.

¹⁷ „Сви Јеховини сведоци треба да буду спремни да воде узорне библијске студије.“ Та изјава се појавила у брошури која је била трећа у серији наставних брошура Узорни студиј, које су излазиле од 1937. до 1941. Тамо је даље стајало: „Сви објавитељи [Краљевства] треба да буду марљиви у помагању да се на сваки могући начин помогне људима добре воље који показују занимање за поруку о Краљевству. Код ових људи треба извршити накнадне посете, одговарати на разна питања... а затим почети са узорним студијем... што је могуће пре.“ Да, наш циљ приликом накнадних посета јесте да започнемо кућни библијски студиј и да га редовно водимо. a Пријатељски став и љубазна брига према заинтересованој особи терају нас да се добро припремамо и делотворно водимо студиј.

18. Како можемо помоћи новима да постану ученици Исуса Христа?

¹⁸ Помоћу књиге Спознање које води до вечног живота и брошура као што је Шта Бог захтева од нас?, можемо водити делотворне кућне библијске студије и на тај начин учествовати у помагању новозаинтересованима да постану ученици. Док настојимо да опонашамо Великог Учитеља Исуса Христа, такви студенти Библије ће вероватно учити из нашег мирољубивог, радосног понашања, наше искрености и из нашег поштовања према Јеховиним мерилима и смерницама. Када помажемо новима дајући им одговоре на њихова питања, учинимо такође све што можемо да их поучимо како да они одговоре онима који им постављају питања (2. Тимотеју 2:1, 2; 1. Петрова 2:21). Као фигуративни жетеоци, сигурно можемо бити радосни што смо током прошле службене године широм света водили у просеку 4 766 631 кућни библијски студиј. Нарочито смо радосни када се лично налазимо међу жетеоцима који воде кућне библијске студије.

Радујте се и даље жетви

19. Зашто је било добрих разлога за радост у жетви током Исусове службе и кратко после ње?

¹⁹ Било је добрих разлога за радост у жетви током Исусове службе и кратко након ње. Многи су се тада повољно одазвали на добру вест. Радост је нарочито била велика на Пентекост 33. н. е., јер је тада око 3 000 људи прихватило Петрове смернице, примило Јеховин свети дух и постало део Божје нације духовног Израела. Заиста, њихов број је постајао све већи и радост обиловала како им је ’Јехова свакодневно придодавао оне који су се спасавали‘ (Дела апостолска 2:37-41, 46, 47; Галатима 6:16; 1. Петрова 2:9).

20. Шта нам доноси обиље радости у жетви?

²⁰ У то време показало се истинитим Исаијино пророчанство: „Ти [Јехова]  свој народ умножаваш и велику му радост дајеш, и он се пред тобом радује, као што се о жетви радује, као што се весело кличе кад се дели плен“ (Исаија 9:3). Иако сада видимо да је број тог ’умноженог народа‘, помазаника, готово потпун, наша радост обилује док посматрамо како број других жетелаца расте из године у годину (Псалам 4:8; Захарија 8:23; Јован 10:16).

21. Шта ћемо осмотрити у наредном чланку?

²¹ Ми сасвим сигурно имамо добре разлоге да се и даље радујемо жетви. Наша порука наде, наша потрага за достојнима и наш мирољубив став — сви ови чиниоци нам доносе радост као жетеоцима. Међутим, код многих других ти чиниоци изазивају негативне реакције. Апостол Јован је то искусио. Био је у затвору на острву Патмос због тога што је „говорио о Богу и сведочио за Исуса“ (Откривење 1:9). Како онда можемо сачувати своју радост када се суочимо са прогонством и противљењем? Шта ће нам помоћи да се изборимо с јогунастим ставом многих којима сада проповедамо? Одговарајући на ова питања наш наредни чланак нуди помоћ на темељу Писма.

[Фуснота]

Како би одговорио?

• Шта је фигуративна жетва?

• Какву врсту поруке обзнањујемо?

• Зашто је успешна наша потрага за ученицима?

• Како чувамо мир у жетви?

• Зашто се и даље радујемо у жетви?

[Питања за разматрање]

[Слике на странама 12, 13]

Проповедање у 1. и 20. веку

[Слике на 13. страни]

Попут Павла, данашњи жетеоци настоје да свугде дођу до људи

[Слике на 13. страни]

Буди пријатан док објављујеш добру вест