Ориген — како је његово учење утицало на цркву?

„Највећи црквени учитељ после апостола.“ Овако је Јероним, преводилац Вулгате, Библије на латинском, хвалио Оригена, теолога из трећег века. Али нису сви тако високо ценили Оригена. Неки су га сматрали злим кореном из којег се ширила јерес. По речима једног писца из 17. века, Оригенови критичари су тврдили: „Његова доктрина је у принципу апсурдна и штетна, змијски смртоносан отров који је он избљувао у свет.“ Штавише, Ориген је званично проглашен за јеретика приближно три века након своје смрти.

ЗАШТО је Ориген истовремено изазвао и дивљење и непријатељство? Какав је утицај имао на развитак црквене науке?

Реван за цркву

Ориген је рођен око 185. н. е. у египатском граду Александрији. Био је темељно поучен грчкој књижевности, али га је његов отац Леонидис натерао да са истим напором изучава и Писмо. Када је Ориген имао 17 година, римски император је издао едикт по коме је мењање религије било злочин. Оригенов отац је бачен у затвор јер је постао хришћанин. Испуњен младалачком ревношћу Ориген је одлучио да му се придружи у затвору и у мучеништву. Увидевши то, Оригенова мајка је сакрила сву његову одећу да би га спречила да оде од куће. Писменим путем Ориген је преклињао свог оца: „Пази добро да због нас не мењаш своју вољу.“ Леонидис је остао непоколебљив и био је погубљен, оставивши породицу у сиромаштву. Али Ориген је већ довољно напредовао у својим студијама да је поучавајући грчкој књижевности могао да издржава мајку и шесторо млађе браће.

Император је намеравао да заустави ширење хришћанства. Пошто је његов едикт погађао не само ученике већ и учитеље, сви хришћански учитељи су побегли у Александрију. Када су се нехришћани који су тражили да буду поучени Писму обраћали младом Оригену, он се латио тог посла као опуномоћења од Бога. Многи његови ученици доживели су мученичку смрт, неки пре него што су завршили своје студије. Уз велики сопствени ризик Ориген је отворено храбрио своје ученике, било да су се налазили пред судом, у затвору или пред погубљењем. Еузебије, историчар из четвртог века, извештава да их је Ориген „с великом одважношћу поздрављао пољупцем“ док су их водили у смрт.

 Ориген је навукао на себе гнев многих нехришћана, који су га сматрали одговорним за преобраћење и смрт њихових пријатеља. Често се догађало да једва измакне нападу руље и насилној смрти. Иако је био присиљен да стално мења своје пребивалиште да би умакао прогонитељима, Ориген није попуштао у свом учењу. Таква храброст и преданост импресионирала је александријског бискупа Димитрија. Због тога га је Димитрије, када је Ориген имао само 18 година, именовао за поглавара александријске катехетске школе.

На крају је Ориген постао запажени изучавалац и плодни писац. Неки кажу да је написао 6 000 књига, премда је вероватно ова цифра претерана. Он је чувен по својој Хексапли, огромном издању Хебрејских списа од 50 томова. Ориген је Хексаплу уредио у шест паралелних колона које су се састојале од: (1) хебрејског и арамејског текста, (2) грчке транслитерације тог текста, (3) Аквилиног грчког превода, (4) Симаховог грчког превода, (5) грчке Септуагинте, коју је Ориген ревидирао да тачније одговара хебрејском тексту, и (6) Теодосијевог грчког превода. „Овом комбинацијом текстова“, писао је библијски изучавалац Џон Хорт, „Ориген се надао да ће расветлити значење многих делова Хебрејских списа који би грчког читаоца или збуњивали или завели када би пред собом имао само Септуагинту.“

’Ићи преко онога што је написано‘

Упркос томе, замршена религиозна клима трећег века дубоко је утицала на Оригенов приступ поучавању Писма. Иако је хришћански свет био у повоју, већ је био загађен небиблијским веровањима, а његове расејане цркве научавале су разне доктрине.

Ориген је прихватио неке од ових небиблијских доктрина, називајући их учењима апостола. Међутим, по другим питањима осећао је да има слободу да теоретише. Многи његови ученици су се у то време мучили с тадашњим филозофским питањима. Да би им помогао, Ориген је пажљиво изучио разне филозофске школе које су уобличавале умове његових младих ученика. Залагао се да својим ученицима да задовољавајуће одговоре на њихова филозофска питања.

Покушавајући да Библију усклади са филозофијом, Ориген се доста ослањао на алегоријско тумачење Писма. Претпостављао је да Писмо увек има неко духовно значење али не обавезно и дословно. Као што је један изучавалац запазио, то је Оригену омогућило „да припише библијско значење свакаквим небиблијским идејама које су биле сличне његовом теолошком систему, иако је изјављивао (што је без сумње искрено сматрао) да је нарочито страствен и веран тумач библијске мисли“.

Писмо које је Ориген написао једном од својих ученика пружа увид у његово размишљање. Ориген је указивао на то да су Израелци правили посуде за Јеховин храм од египатског злата. У томе је налазио алегоријску подршку за то да користи грчку филозофију у поучавању о хришћанству. Написао је: „Како су само деци Израела биле корисне ствари донесене из Египта, које Египћани нису исправно употребљавали, али које су Јевреји, вођени Божјом мудрошћу, употребили у служби Богу.“ Тако је Ориген охрабрио свог ученика да „из филозофије Грка извуче оно што би могло послужити као тема за изучавање или као припрема за хришћанство.“

Овај слободан приступ тумачењу Библије замаглио је линију између хришћанске науке и грчке филозофије. На пример, у својој књизи О првим начелима Ориген је описао Исуса као ’јединорођенога Сина, који је рођен, али је без икаквог почетка‘. И додаје: ’Његово рађање је вечно и непрекидно. Њега није начинило Сином примање животног даха, то јест неки спољни чин, већ Божја лична природа.‘

Ориген ову идеју није пронашао у Библији, јер Писмо учи да је Јеховин јединорођени  Син „прворођенац свега стварства“ и „почетак Божјег стварства“ (Колошанима 1:15; Откривење 3:14). Према историчару религије Огастусу Неандеру, Ориген је до концепта о „вечном рођењу“ дошао кроз своје „филозофско образовање у платонској школи“. Тако је Ориген нарушио следеће основно начело из Писма: „Не идите преко онога што је написано“ (1. Коринћанима 4:6).

Осуђен као јеретик

Александријски синод лишио је Оригена свештенства док је он још био млади учитељ. То је вероватно било због тога што је бискуп Димитрије завидео Оригену на све већој слави. Ориген се преселио у Палестину где су му се и даље неизмерно дивили као чувеном бранитељу хришћанске доктрине, и тамо је наставио са свештеничким позивом. У ствари, када је „јерес“ букнула на Истоку, тражили су његову помоћ да убеди залутале бискупе да се врате ортодоксији. Након смрти 254. н. е. Оригеново име је дошло на јако рђав глас. Зашто?

Након што је номинално хришћанство постало проминентна религија, оно што је црква прихватила као ортодоксно учење морало је бити прецизно дефинисано. Због тога, касније генерације теолога нису прихватиле многе Оригенове сумњиве и каткад нејасне филозофске погледе. Тако су његова учења распалила жестоке контроверзе унутар цркве. Да би решила ове спорове и сачувала јединство, црква је званично осудила Оригена за јерес.

Ориген није био једини који је начинио омашке. Библија је заправо прорекла једно опште одступање од чистог Христовог учења. Овај отпад је почео да буја крајем првог века, након што су Исусови апостоли умрли (2. Солуњанима 2:6, 7). На крају су неки назовихришћани себе означили као „ортодоксне“, а друге су прогласили за „јеретике“. Али заправо, хришћански свет је доста одступио од правог хришћанства.

„Лажно названо ’спознање‘“

Упркос многим Оригеновим теоретисањима, његова дела садрже корисне ствари. На пример, Хексапла је задржала Божје име у његовом оригиналном хебрејском облику од четири слова, званом тетраграм. То пружа важан доказ да су рани хришћани знали и користили Божје лично име — Јехова. Ипак, црквени патријарх из петог века Теофил, једном је упозорио: „Оригенова дела су попут ливаде са разним цвећем. Ако тамо нађем неки леп цвет, ја га уберем; али ако ми неки изгледа бодљикаво ја га се клоним као што бих се клонио жаоке.“

Мешањем библијских учења с грчком филозофијом, Оригенова теологија постала је пуна грешака, а последице су биле катастрофалне по хришћански свет. На пример, иако су многе Оригенове бесмислене теорије биле касније одбачене, његови погледи на „вечно рођење“ Христа помогли су да се положи темељ небиблијском учењу о Тројству. Књига The Church of the First Three Centuries примећује: „Љубави према филозофији [коју је увео Ориген] било је суђено да не замре тако брзо.“ С којом последицом? „Једноставност хришћанске вере била је искварена и у Цркву су се увукле небројене грешке.“

Што се Оригена тиче, он је могао да се осврне на Павлово упозорење и избегне да допринесе овом отпаду тиме што би се ’клонио испразних разговора који скрнаве оно што је свето и противречја која се лажно називају „спознање“‘. Уместо тога, заснивајући своје учење више на таквом ’спознању‘, Ориген је ’одступио од вере‘ (1. Тимотеју 6:20, 21; Колошанима 2:8).

[Слика на 31. страни]

Оригенова „Хексапла“ доказује да се у Хришћанским грчким списима користило Божје име

[Извор]

Published by permission of the Syndics of Cambridge University Library, T-S 12.182

[Извор слике на 29. страни]

Culver Pictures