Пређи на садржај

Пређи на садржај

Откуд разлике у цитирању стихова из Хебрејских списа у Хришћанским грчким списима?

Откуд разлике у цитирању стихова из Хебрејских списа у Хришћанским грчким списима?

Откуд разлике у цитирању стихова из Хебрејских списа у Хришћанским грчким списима?

ПИСЦИ Хришћанских грчких списа су у многим случајевима очигледно користили превод грчке Септуагинте када су цитирали Хебрејске списе. Каткад се превод Септуагинта, коју су они цитирали, донекле разликује од садашњих Хебрејских списа (већина данашњих превода се темељи на Хебрејском масоретском тексту који датира отприлике из десетог века н. е.). На пример, у Павловом цитирању Псалма 40:6 стоји и израз „него си ми припремио тело“, који се налази у Септуагинти (Јеврејима 10:5, 6). Доступни хебрејски манускрипти Псалма 40:6 наводе на место тог израза речи „ти си мени уши отворио.“ Да ли је изворни хебрејски текст садржао ову фразу која се налази у Септуагинти не може се поуздано рећи. Шта год да је случај, Божји дух је водио Павла у цитирању ових речи и стога оне имају одобрење Бога као аутора. То не значи да целу Септуагинту треба сматрати надахнутом; међутим, делови које су цитирали надахнути хришћански писци постали су саставни део Божје Речи.

Павлова цитирања и цитирања других се у неколико случајева разликују и од хебрејских и од грчких текстова који се налазе у расположивим манускриптима. Међутим, те разлике су незнатне и након испитивања се види да су резултат парафразирања, сажимања садржаја, употребе синонима или додавања речи односно фраза разјашњења. Постање 2:7 примера ради каже да „човек поста душа жива“, док Павле цитирајући тај део каже: „Тако је и написано: ’Први човек Адам постао је жива душа‘“ (1. Коринћанима 15:45). Убачене речи „први“ и „Адам“ послужиле су му да истакне контраст између Адама и Христа. Тај убачени део је у потпуности био у складу с чињеницама забележеним у Писму и ни у ком случају није извртао смисао или садржај цитираног текста. Они којима је Павле писао имали су примерке (то јест преводе) Хебрејских списа старије од оних које ми имамо данас и могли су проверити његове цитате, слично као што су то чинили и становници Верије (Дела апостолска 17:10, 11). То што је хришћанска скупштина првог века укључила те списе у канон светих списа пружа доказ да су они прихватили такве цитате као део надахнуте Речи Божје. (Упореди такође и Захарију 13:7 с Матејем 26:31.)